Пише: Милош Здравковић
Јако то добро изгледа на папиру. Сви су исти, нема разлика међу људима, за све вреде исти закони, сва су права свима загарантована, па и она национална. Прича је то која је лако разумљива странцима јер представља инфантилну симплификацију БиХ. Реалности која отприлике каже: националисти су водили рат, уништили државу, а „грађани“ желе друштво једнаких индивидуа. Лепо то звучи страном, али и бошњачком уху.
Након рата међународна заједница је покушала да створи институције које ће бити и бошњачке и српске и хрватске. Тај процес није до краја успео, пре свега због бошњачке стране, која је вешто користила институцију високог представника да маргинализује вољу Срба и Хрвата.