Марина Харкова

Судбина ме је спојила са Драганом Трифковић, и то не случајно. Драгана је наочит храбри српски политичар, политиколог и лидер јавног мњења. Више пута је долазила у Донбас, упркос ратним дејствима, како би помогла не само речима, већ и делима. Темељ њене јасне политичке позиције је јединство и солидарност словенског света и одбацивање агресивног мешања запада у туђу политику. Непријатељска интервенција НАТО је, уз подршку европских структура, изазвала рат и тугу у Југославији и уништила ту земљу. Најокрутнији ударац је нанет Србији. Сада је дошао моменат да Европа убира плодове покорног следовања за погрешним америчким курсом. Тачка гледишта Драгане Трифковић је изузетно занимљива у светлу садашњих дешавања у свету и у Донбасу.

Опширније...

Пише: Милош Здравковић 

Ако Ердоган продужи политику терора и застрашивања, настави да напада недужне цивиле,
бомбардује базе ПКК у ирачком Курдистану и да врши притисак на сиријски Курдистан, турски
Курди ће се дићи и избиће грађански рат.

Због свог положаја, Турска са правом важи за кључну земљу између Европе, Русије и Блиског истока. Ипак та земља је пред великим изазовима: Економија слаби, незапосленост расте, верске и етничке тензије су стално присутне. У исту руку за Турску се таква нестабилна унутрашња ситуација истовремено одражава и као спољно-политички проблем.У циљу свргавања Асадовог режима у Дамаску, председник Ердоган је од Турске направио страну у сукобу у сиријском конфликту. Подељена земља, као што је то тренутно Турска, тај изазов не може да превлада. Турски председник је одлучио и да у Сирији, под плаштом борбе против такозване Исламске државе, у ствари удари на сиријске и ирачке Курде како би спречио да Курди, поред Ирака, добију још један аутономни ентитет у самом суседству Турске, овај пут у Сирији. На чекању је и турско суочавање са Исламском државом, која се као опасност после недавних терористичких напада у Анкари и Суруцу више не може игнорисати.

Опширније...

Пише: Драгана Трифковић

Поново је главна тема у руским медијима, концентрисање украјинске војске и војне технике дуж целе линије фронта у области Донбаса. Према сазнањима Министарства одбране ДНР, Украјина је припремила 90 000 војника који из четири правца треба да изврше напад на Донбас. Иако је формално још увек на снази мировни договор „Минск 2“ у пракси он никада није спроведен. Од почетка војних акција украјинске војске, после насилног преврата власти у Кијеву, цивилно становништво Донбаса је константно изложено артиљеријким нападима и бомбардовању од стране украјинске војске и паравојних формација, које је у последњих пар месеци додатно појачано. У ратна дејства на цивилно становништво укључене су и западне приватне војне компаније, као и професионални војници из НАТО земаља. Према проценама војних стручњака, потенцијални нови напад украјинске војске имао би за циљ преузимање потпуне контроле над ДНР и ЛНР и излазак на границу са Русијом коју тренутно не контролишу. Шансе за реализацију овог сценарија су минималне, с обзиром да је украјинска војска и у досадашњим дејствима претрпела пораз и наишла на јак отпор снага самоодбране Донбаса, односно сада већ формалних војски ДНР и ЛНР. У најновијем покушају да преузме контролу над територијама ДНР и ЛНР, украјинска војска може бити трајно онеспособљена, а линија фронта померена на запад. Уколико украјинска војска доживи пораз у почетној фази напада, снаге самоодбране имају добру шансу да заузму територију читавог Донбаса, односно делове Донбаса који сада нису под контролом ДНР и ЛНР.

Опширније...