Директор Центра за геостратешке студије Драгана Трифковић, учестовала је у раду округлог стола „Перспективе развоја Руско-српских односа, одржаног 6. јуна 2014. у Москви.
Округли сто је организовала српско-руска омладина уз подршку Државне Думе. На округлом столу су говорили Њ.Е. амбасадор Србије у Москви, г. Славенко Терзић, професор Јелена Пономарјова, г. Сергеј Бабурин и др.
Директор Центра за геостратешке студије, Драгана Трифковић, говорила је на тему економске сарадње Србије са Русијом. Изнела је следеће ставове:
Сматрам да су европске интеграције погубне за српску економију, посебно за српску пољопривреду, и да Србија треба у будућности да се стратешки оријентише на руско тржиште. Неопходно је да што пре вратимо царине на увоз производа из ЕУ, због тога што бесцарински режим са ЕУ негативно утиче на домаћу привреду. ЕУ издваја велика средства из буџета за подршку и помоћ пољопривреди, док је Србија додатно смањила и онако премала издвајања сељацима. У таквим условима српски производи не могу да буду конкурентни на домаћем тржишту. Србија као земља са великим пољопривредним потенцијалом се нашла у позицији да увози пољопривредне производе из ЕУ, САД, Кине, Јужне Америке и др. земаља а да приноси српских сељака труле. Додатна отежавајућа околност су турски произвођачи који су се због ремећења односа са Русијом, преусмерили и на наше тржиште. Њихови производи су такође јефтинији од домаћих због подршке коју добијају од своје државе. Ако томе додамо и монополске услове нашег тржишта и увозничке лобије, схватићемо да српски пољопривредници немају никакву шансу у датим околностима.
Шанса Србије је у преусмеравању средстава из буџета, која одлазе на стране инвеститоре и улагање у домаћу производњу. Уз то је неопходно да Србија има своју државну Инвестиционо-развојну банку која би била темељ развоја домаће привреде. .
Србија није искористила шансу у пертходном периоду да такве кораке направи. Могуће је да је таква одлука донета због захтева ЕУ да Србија не увећава извоз производа у Русију, што је крајње штетно по домаћу пољопривреду и равно самокажњавању. Уколико се таква политика хитно не промени, Србија може да буде дугорочно оштећена. Развој домаће пољопривреде, улагање средстава из буџета за помоћ српским пољопривредницима и стратешко усмеравање на руско тржиште могу драстично да побољшају положај српских сељака.
Поред оваквих решења за домаћу привреду и економску сарадњу са Русијом неопходно је да се сарадња са Руском Федерацијом институционализује. Србија има министра за европске интеграције, Канцеларију за европске интеграције, Агенцију за европске интеграције и многобројне друге структуре државне администрације које се баве европским интеграцијама, међутим нема ни једну институцију која се бави сарадњом са Руском Федерацијом. Сматрам да је за развој сарадње са Руском Федерацијом неоходно да се отвори барем канцеларија за сарадњу на државном нивоу.
6. јун 2014.
