Пише: Игор Пшеничников
Председник Србије Александар Вучић јавно је одбио позив председника Русије Владимира Путина да учествује на самиту БРИКС-а у Казању. У контексту спорог окретања политике Србије према Западу, ово изгледа као демонстрација коначног избора актуелног српског руководства – уместо „вечног пријатељства“ са Русијом, прихватити упорне предлоге Запада. Па, у овом случају, све што можемо је да искористимо ситуацију у своју корист, пише Игор Пшеничников у колумни за dzen.ru.
Јавни одговор на јавни позив
То се, можда, никада раније није догодило у званичним односима Србије и Русије, чији се народи, без обзира на политичку ситуацију и промене у историјским епохама, међусобно сматрају „заувек браћом“.
Председник Србије Александар Вучић је на питање да ли ће прихватити јавни позив председника Русије Владимира Путина да присуствује самиту БРИКС-а у Казању 22-24. октобра ове године, одговорио да има много других важних обавеза. Вучић је, намерно шаљивим тоном, рекао да је у овом тренутку „у плану” 16 састанака са шефовима других држава и влада на маргинама Генералне скупштине УН.
Само дан раније, Владимир Путин је на састанку на маргинама Источног економског форума у Владивостоку са потпредседником Владе Србије Александром Вулином јавно саопштио да позива председника Србије Александра Вучића на самит БРИКС-а у Казању и изразио наду да ће Вучић прихватити овај позив.
Фото: Састанак Путина са Вулином на маргинама Источног економског форума у Владивостоку
Дан касније Александар Вучић је одговорио у стилу „не хвала“. Вучићев одговор на Путинов позив, ма колико се председник Србије трудио да се насмеје, изгледао је, извините, као шипак.
Вучићеви гости
Настала је бура у српским медијима. Вучићеве речи су доживљене као његово званично и демонстративно окретање према Западу и окретање леђа Русији. Српско издање nova.rs назвало је Вучићеве речи „храбрим потезом“ против Путина.
Али овај “трик” је био унапред одређен. За почетак, подсетимо да је пре неколико недеља у Србију дошао директор ЦИА Вилијам Бернс, а резултати његовог састанка са Вучићем нису пренети у медијима.
Али, већ је јасно да је директор ЦИА одвратио Вучића да путује у Казањ на самит БРИКС-а и да уопште комуницира са Русијом. Уосталом, посета Казању би за Вучића значила потребу да каже да Србија на неки начин има позитиван став према БРИКС-у или, можда, чак и планира да се придружи БРИКС-у. А то није укључено у планове Сједињених Америчких Држава и Европске уније. Вучићево одсуство на самиту у Казању поштедеће га оваквих изјава и планова који су незгодни за САД и Европу.
За Бернсом је у Београд стигао још један посетилац. Крајем августа, посета француског председника Макрона Србији је, како пише поменута nova.rs, показала „политику две столице председника Вучића“.
Сви знају да Србија индиректно снабдева Украјину својим оружјем, а српски лидер избегава да о томе јавно говори. У јуну ове године Financial Times је писао да је, према његовим проценама, Србија од почетка рата у Украјини посредно преко других земаља у ту земљу извезла муниције у вредности од око 800 милиона евра.
Међутим, током посете Макрон је јавно похвалио Александра Вучића за снабдевање кијевског режима српским оружјем и истакао Вучићеву сарадњу са Европом у наоружавању Украјине.
Србија није чланица Европске уније, она је суверена и сама доноси одлуке (у вези са санкцијама Русији), и то је јако добро. Али такође ћу приметити да је председник Србије донео веома смеле одлуке у вези са интеракцијом са Европљанима око хуманитарних питања, око муниције, око рата у Украјини, око одбране – рекао је Макрон.
Као врхунац привржености званичног Београда Западу може се сматрати потписивање споразума са Француском о куповини 12 нових ловаца Рафал за фантастичних 2,7 милијарди евра, што се догодило током Макронове посете. Зашто Београд није купио од Русије авионе који би коштали много мање? Испада да је „сада немогуће набавити војне авионе у Русији“, правдао се председник Србије Вучић.
Српска штампа пише да „Србија никада није била тако блиска Западу као сада.
Стога, одбијање Путиновог позива можда и није толико изненађујуће – наглашава nova.rs.
Крај или није крај?
Српски стручњаци су у недоумици да ли је Вучићево одбијање да оде на самит БРИКС-а крај братских односа два председника. Бивши дипломата и амбасадор Србије у Белорусији Срећко Ђукић сматра да је Вучић унапред покушао да избегне своје присуство у Казању, пошто стално наводи да Србија тежи да постане чланица ЕУ.
Његово присуство на овом састанку би заиста био велики корак напред за Русију и Исток. Ово би било порицање онога што је Вучић до сада урадио на Западу „Вучић је и даље у зачараном кругу, а његова посета Казању биће огромна провокација за Америку и Европску унију, јер је то нешто што ниједна земља кандидат за ЕУ није урадила и не би урадила“, рекао је Ђукић.
Сада, када се у српским медијима подигла бура око Вучићевог одбијања да оде на самит БРИКС-а, он је објаснио да је наводно погрешно схваћен и да још није донео одлуку да ли ће ићи на самит БРИКС-а, али ће је донети до 15. октобра.
Да ли Москва то треба да чека или…?
Све ово је увредљиво за Русију. На Путинове јавне позиве нико не одговара фразом „Размислићу о томе“. Штавише, реч је о председнику Србије Вучићу, који традиционално путује у Москву да тражи подршку од Путина уочи изборних активности у Србији. За Србе је везаност њихових лидера за Русију показатељ пријатељства или непријатељства.
Изгледа да се ових дана десио тренутак истине за званичну Москву и Београд. Александар Вучић неће мењати свој „европски избор“, како сам каже, и то не само у своје име, већ у име целе Србију. Истовремено, у најбољем случају, само половина Срба је, према истраживањима, за чланство Србије у ЕУ, не схватајући у потпуности да су ЕУ и НАТО јединствено међусобно повезани оквир колективног Запада. Што се тиче чланства земље у НАТО, велика већина Срба не прихвата ову перспективу.
Време је да се директно на страницама руске штампе каже да српска проруска опозиција већ дуго назива Вучића „издајником и Србије и Русије“. Са Русијом је релативно јасно, али са Србијом је све компликованије.
Вучић се више пута залагао за „нормализацију“ односа Србије са косовским властима и, под покровитељством ЕУ, одржао низ веома карактеристичних састанака са косовским лидерима, који су резултирали споразумима у којима Београд прикривено, али недвосмислено признаје суверенитет Косова. Због тога се у домовини Вучић сматра „издајником“.
Шта Русија треба да уради?
Неки српски експерти сматрају да Путин није требало да позове Вучића у Казањ и да јавно стави Вучића пред тежак избор. С друге стране, овај избор мора бити направљен некада. Не можете заувек седети на две столице, правдајући то жељом да се „одржи стабилност“ у земљи. На пример, Куба, Никарагва и Венецуела, које су ближе САД, конкретно су и јасно направиле избор без страха од претњи хегемона. А њихова ситуација је много опаснија од оне у Србији.
Како разумети? Да ли се Вучић определио? Ако Србија није са Русијом, са ким је онда Србија? Можда је време да Русија замени Косово за Крим и Украјину у целини. Ову прилику Путину је дао сам Вучић. Зашто би онда Путин бранио Косово ако сам Вучић каже да је „Србија на европском путу“. ЕУ признаје Косово као независно. То значи да је и Вучић за независност Косова. Шта је ту нејасно?
Председник Путин не може бити већи Србин од самог Вучића. У исто време, треба да знате да је Вучић више пута јасно ставио до знања да је Русија та која је предала Косово и да не брани овај регион, а не Србија. У таквим условима, током потенцијалних преговора са Западом о Украјини, Русији ће заправо бити лакше да размени Косово за Крим и све остало што ћемо контролисати до тих преговора. Под овим условима, Косово постаје руска предност у преговорима.
Вулинов одговор
Иначе, Европска комисија упутила је оштре примедбе на потпредседника Владе Србије Александра Вулина због његовог састанка са Путином у Владивостоку. Ништа мање оштро је он одговорио.
Посебно бих замолио портпарола ЕУ да не користи термине „агресија“, „међународно право“ или „Повеља УН“. После 1999. године и НАТО агресије на Србију, након кршења Резолуције СБ УН 1244 и признања тзв. Косова, изгубили сте право да причате о моралу или међународном праву,— наводи Вулинова прес служба.
Потпредседник Владе Србије је наставио:
Поносан сам што сам имао прилику да упознам председника Владимира Путина и уживам у свакој прилици да упознам пријатеља Србије и лидера са таквом мудрошћу и интегритетом. Слободно ме позовите у Брисел и доћи ћу, али истина коју ћу вам рећи можда вам се неће допасти, иако ће бити лековита.
Није сасвим јасно у којим се државним канцеларијама у Београду крије прави однос српских власти према Русији. При томе се посебно мора истаћи да се политика званичног Београда не може користити као законост за истински братске односе Срба са Русима, који су засновани на јединству вере и заједничке историје.
Било би веома корисно када би председник Вучић разјаснио ово питање током посете самиту БРИКС-а.
Време је да се одлучимо, брате! — „Пора определяться, брат!“.
Извор: Запад сломал Вучича: Косово можно забыть. И разменять на Крым | Царьград | Дзен (dzen.ru)
Насловна фотографија: Оливер Бунић, РАС Србија
13. септембар 2024.
