Економија

Мухамед Асиф Ноур: Релативни ефекти Трампових тарифних претњи на БРИКС

Пише: Мухамед Асиф Ноур

Недавна претња новоизабраног председника Доналда Трампа да ће наметнути 100% царина земљама БРИКС-а ако крену ка стварању заједничке валуте или оспоравају превласт америчког долара је алармантно ослањање на економску принуду. Уоквирен као одбрамбена стратегија за заштиту америчке економске доминације, овај приступ ризикује да дестабилизује глобалне економске системе док истовремено убрзава развој догађаја који жели да спречи. Циљајући коалицију различитих економија са свеобухватним царинама, Трампов потез је дубока погрешна процена геополитичке динамике и кратковидо разумевање међусобно повезане природе данашње глобалне економије.
БРИКС блок – који се састоји од Бразила, Русије, Индије, Кине и Јужне Африке, а сада се проширио и на земље као што су Иран и УАЕ – представља значајан део глобалне популације и економске производње. Ове нације нису само пасивни играчи у међународном систему, већ и силе у настајању које настоје да преобликују глобални поредак тако да одражава мултиполарност. Њихово истраживање заједничке валуте није само чин пркоса америчком долару, већ и прагматичан одговор на растућу економску неизвесност и наоружавање финансијских система. Трампове претње царинама, уместо да одврате ове напоре, вероватно ће учврстити њихову решеност и појачати позиве на економску аутономију од западног утицаја.
Економски разлог иза Трампових претњи почива на претпоставци да је доминација долара апсолутна и да се може применити мерама одмазде. Међутим, снага долара је историјски била везана за поверење у америчке финансијске институције, стабилност америчке економије и ликвидност њених тржишта. Наметање строгих царина земљама БРИКС-а мало доприноси решавању ових основних фактора. Уместо тога, ризикује да поткопа глобално поверење у САД као поузданог економског партнера. Такве мере шаљу сигнал да трговински односи са САД зависе од политичког усклађивања, а не од обостране користи, подстичући земље да траже алтернативе.

Предложене тарифе такође откривају рањивости у америчкој економији. Земље БРИКС-а су кључни добављачи критичне робе и сировина, од бразилског извоза пољопривреде до руских залиха енергије и кинеских производа. Тарифа од 100% би пореметила ове ланце снабдевања, повећавајући трошкове за америчке потрошаче и предузећа. Пољопривредни и производни сектори у САД, који зависе од извоза на тржишта БРИКС-а, суочиће се са мерама одмазде које би могле да наруше њихову конкурентност. Ова економска реакција би несразмерно утицала на домаћинства са нижим приходима, појачавајући инфлаторне притиске који већ оптерећују америчке потрошаче.
Трампов приступ ризикује да убрза фрагментацију глобалног економског поретка. Земље БРИКС-а, упркос својим унутрашњим разликама, деле заједнички интерес у смањењу зависности од система у којима доминира Запад. Царине такве величине би вероватно зближиле ове земље, подстичући јаче економске и политичке савезе. Иницијативе попут кинеског појаса и пута или регионалних трговинских споразума Индије могле би да добију замах јер земље БРИКС-а настоје да се изолују од економског притиска САД. Отуђењем ових сила у настајању, САД ризикују да изгубе своју способност да обликују глобалне норме и утичу на кључне регионе.
Укључивање нација попут Индије и Бразила у овај казнени оквир представља значајан недостатак у Трамповој стратегији. Обе земље су историјски одржавале јаке везе са Западом, истовремено балансирајући своје улоге унутар БРИКС-а. Њихово циљање оштрим царинама могло би да ослаби њихово усклађивање са САД и подстакне дубљи ангажман са незападним блоковима. Ово би представљало значајан стратешки губитак за САД, пошто су Индија и Бразил често деловали као модерирајући гласови унутар БРИКС-а, залажући се за дијалог уместо конфронтације. Трампове тарифе ризикују да преокрену ову равнотежу, консолидујући антизападно расположење унутар блока.

Једна од најзначајнијих последица ових тарифа је потенцијална ерозија поверења у мултилатералне институције попут Светске трговинске организације (СТО). Оквир СТО, који је већ под притиском година занемаривања и једностраних акција, суочава се са даљим изазовима када велике економије прибегну таквим свеобухватним мерама. Ово подрива принцип трговине засноване на правилима и поставља преседан за друге нације да заобиђу утврђене норме у корист једностраних акција. Резултат је фрагментиран трговински пејзаж где мање економије сносе терет смањене сарадње и растућег протекционизма.
На домаћем нивоу, Трампове претње царинама могу се допасти сегментима бирачког тела који фаворизују економски национализам. Међутим, њихова примена би могла дати контрапродуктивне резултате. Већи трошкови робе и потенцијални губитак радних мјеста у извозно зависним индустријама вјероватно би надокнадили све краткорочне политичке добитке. Штавише, дугорочни утицај на кредибилитет и утицај САД у глобалној трговини далеко би надмашио непосредне користи од смиривања протекционистичких осећања.
Ефикаснији приступ би препознао легитимне бриге које покрећу иницијативе земаља БРИКС-а и решио их кроз конструктиван ангажман. Уместо да прибегавају казненим царинама, САД би могле да раде на јачању мултилатералних институција, промовишу транспарентност у глобалним финансијским системима и сарађују са земљама БРИКС-а на заједничким изазовима као што су климатске промене и технолошки стандарди. Показујући спремност да се ангажују под једнаким условима, САД би могле да задрже своју лидерску улогу, истовремено подстичући стабилност и инклузивност у глобалном економском поретку.

Извор: Центар за геостратешке студије

7. децембар 2024.

author-avatar

About Центар за геостратешке студије

ЦЕНТАР ЗА ГЕОСТРАТЕШКЕ СТУДИЈЕ је невладино и непрофитно удружење, основано у Београду на оснивачкој скупштини одржаној дана 28.02.2014., у складу са одредбама чл.11. и 12. Закона о удружењима (»Службени лист РС«, бр.51/09). на неодређено време, ради остваривања циљева у области научног истраживање геостратешких односа и израде стратешких докумената, анализа и истраживања. Удружење развија и подржава пројекте и активности које су усмерене ка државним и националним интересима Србије, има својство правног лица и уписано је у регистар у складу са Законом. Мисија Центра за геостратешке студије гласи: „Градимо будућност, јер Србија то заслужује: Вредности које заступамо утврђене су кроз нашу историју, културу и традицију. Ми се држимо тога да без прошлости нема ни будућности. Из тог разлога да бисмо градили будућност морамо да знамо нашу прошлост и да негујемо нашу традицију. Праве вредности су увек утемељене, а будућност се без тог темеља не може градити у добром смеру. У времену преломних геополитичких промена, од кључне важности је да направимо мудар избор и донесемо правилне одлуке. По страни треба оставити све наметнуте и искривљене идеје и вештачке нагоне. Чврсто верујемо у то да Србија има довољно квалитета и потенцијала да без обзира на претње и ограничења, сама определи своју будућност. Ми смо посвећени српском становишту и праву да сами одлучујемо о својој будућности, при том имајући у виду чињеницу да је историјски гледано било много изазова, претњи и опасности које смо савладали “. Визија: Центар за геостратешке студије тежи томе да постане једна од водећих светских организација у домену геополитике. Такође, жели да се позиционира као домаћи бренд. Настојаћемо да заинтересујемо јавност у Србији за међународне теме и окупимо све оне који су заинтересовани за заштиту државних и националних интереса, јачање суверенитета, очување териотријалног интегритета, очување традиционалних вредности, јачање институција и владавине права. Деловаћемо у правцу проналажења истомишљеника, како у домаћој тако и у светској јавности. Усресредићемо се на регионалну сарадњу и повезивање сродних НВО организација, како на регионалном тако и на међународном нивоу. Покренућемо пројекте на међународном нивоу за подршку репозиционирања Србије и очувања територијалног интегритета. У сарадњи са медијским кућама реализоваћемо пројекте који су усресређени на ове циљеве. Организоваћемо едукацију заинтересоване јавности кроз конференције, округле столове и семинаре. Настојаћемо да пронађемо модел за развој организације који би омогућио и финасирање активности Центра. Изградимо будућност заједно: Уколико сте заинтересовани да сарађујете са нама, или да помогнете рад Центра за геостратешке студије, молимо вас да нас контактирате путем електронске поште: center@geostrategy.rs

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *