Геополитика и политика

Стевен Сахиоуни: Сиријски хришћани пред последњим Божићем

Пише: Стевен Сахиоуни, новинар и политички коментатор

Џорџ Мајкл је отпевао хит песму „Last Christmas“ о сломљеном срцу, издаји и разочарању. Многи Сиријци можда сада осећају исте емоције, јер би ово могао бити „Последњи Божић“ који се прославља легално и отворено у Сирији.

Сиријци сматрају да их је издао бивши председник Башар ел Асад, који је исушио земљу богатства за своју корист и за добробит своје породице. Разочарани су што није предао власт у процесу резолуције УН 2254, већ се себично држао свог „трона“ што је земљу приморало да упадне у хаос.

Сирија је дом хришћана већ 2.000 година. Заједница може пратити своје порекло од преобраћеника на хришћанство током служења Исуса и његових 12 апостола, као и касније од служења Светог Павла, који је примио хришћанство у Дамаску и наставио да пише велики део Новог завета. Место његовог преобраћења је црква у насељу Баб Тоума у ​​Дамаску, близу Источне капије.

Када су Европљани обожавали ломаче као свог ‘Бога’, Сиријци су седели у црквама и молили се на арамејском, Исусовом језику, који се још увек говори у Маалули, северно од Дамаска. У Латакији се налази црква Госпе, стара 1.800 година, која је добила име по Мајци Марији након што је тамо спавала на путу за Турску, где је касније сахрањена у Измиру.

У време појаве ислама, Дамаск је био насељен готово искључиво хришћанима, а огромна џамија Омајада, у којој су се недавно молили борци који су 8. децембра збацили бруталног диктатора Асада, названа је Катедрала Светог Јована.
До 1860. године, Дамаск је имао тачно 50-50 подељеног становништва између хришћана и муслимана. Након подстицања секташког масакра од стране турских отоманских окупатора, хришћанско становништво је почело да опада и многи хришћани су касније почели да мигрирају у Европу и Америку тражећи сигурније место за живот. Турци, који су владали Сиријом 400 година, подстицали су секташке сукобе како би задржали Сиријце заузетим да убијају једни друге, уместо да примећују колико је лоша окупација.
Тренутна хришћанска популација у Сирији је око 10%, док муслиманска сунитска популација износи око 80%. Борци који прате политичку идеологију Муслиманске браће тренутно су прелазна влада у Сирији, са надом да ће прелазна влада бити именована по секташком принципу у марту 2025.

Иако су сви у Сирији и иностранству срећни што виде крај Асадовог режима и пратећу бруталност, зверства и производњу и извоз дроге Каптагона, ипак постоји већина Сиријаца који су се навикли на секуларну природу Сиријске  владе већ 50 година и уживали су слободу да обожавају како и где желе, и да се облаче по слободној вољи.
Када је 2011. почео рат САД-НАТО против Сирије, који је режирао и финансирао амерички председник Обама, западна политичка мантра је била: „Асад да одступи и омогући мирну транзицију“. Све је звучало тако лако, али многи навијачи нису питали шта је крајњи циљ. Чиме се завршава мирна транзиција? Сада знамо оно што су Вашингтон и њихови савезници увек знали: крај је успостављање Исламске државе.
Абу Мохамед ал-Џолани, који се сада зове Ахмад ал-Схараа, победио је у рату, уз подршку САД, Турске и других, и користећи трупе које су му лојалне у Идлибу. Јуче је Барбара Лиф, подсекретар америчког државног секретара, стигла у Дамаск да се састане са Џоланијем и изда му наређења. Одмах је скинула са његове главе награду од 10 милиона долара, коју је издало Министарство финансија САД због његове оданости у прошлости Ал Каиди и ИСИС-у. Сада када је победио у рату за САД и њихове савезнике, одједном је ослобођен свих прошлих злочина и зверстава.
Џолани није сам освојио Сирију. Његова група је Хаиат Тахрир ал-Шам, али то је само једна од велике коалиције борбених група у Идлибу. Ни ал-Дин ал-Зинки (НДЗ) је једна од група у коалицији Џоланија. Најпознатији су по томе што су одсекли главу 8-годишњем палестинском дечаку којег су назвали „лојалиста Асада“. Група је поносно снимила одсецања главе детета које је вриштало у задњем делу црвеног камионета. Видео је постао виралан на друштвеним мрежама. Задржавање НДЗ-а у његовој коалицији можда је неко из западњачке публике сматрао ‘непријатним’ и ‘лошом формом’, али Џоланију је био потребан сваки борац да заузме Алепо, Хаму, Хомс и Дамаск за једну недељу.
Када је Џолани први пут стигао у Дамаск, био је миран и желео је да одржи мир. Његове прве речи и директиве биле су да ублаже страхове становништва, а он је уверио 18 различитих секти у Сирији да ће сви бити безбедни. Затим је дао интервјуе CNN-у и BBC-у и почео да спушта гард. У време када је разговарао са Џеремијем Бовеном са BBC, по његовом лицу и говору тела могло се закључити да му је доста питања о правима и слободама жена. Већина питања остала су без одговора, попут питања да ли ће алкохол бити дозвољен у Исламској држави Сирији.
Хришћанске вође у Сирији су раније размишљале о опозиву божићних украса и прослава у знак солидарности и сећања на стотине хиљада мртвих у Гази и Либану. Сада, са новим администраторима у Сирији од 8. децембра, већина је помирена са чињеницом да би овај Божић могао бити последњи отворено и јавно прослављен у Сирији, означавајући крај 2.000 година прославе и почетак страха од неизвесна будућност.
Отац Венсан де Бокудре, језуитски свештеник и директор Језуитске службе за избеглице у Сирији, радио је у Сирији неколико година — прво у Хомсу, а сада у Дамаску. Он је директан сведок преокрета које становништво тренутно доживљава. Жан-Шарл Пуцолу је недавно интервјуисао свештеника.
Свештеника су питали: „Како се ви лично осећате као неко ко се вратио у Дамаск последњих месеци?“
Венсан де Бокудре је одговорио: „Мој лични осећај је да покушам да прихватим страх и анксиозност за сутра и да живим са људима кроз то, понекад уплашен, укључујући и израелске бомбе, које су недавно биле веома интензивне. У исто време, мислим да морамо да верујемо да је могуће да то можемо да урадимо заједно и да озбиљно схватимо нове лидере – упркос историји и исламском приступу – који кажу да желе да живе у плуралној Сирији. Хајде да то схватимо озбиљно. Хајде да покушамо.”
Све промене су изазовне, а Сирија је изненада гурнута у црну рупу промена. Сиријски народ је прошао кроз  више деценијску патњу угњетавања и тешкоћа док је преживљавао инвазију трупа из САД, Турске и Израела, која је изазвала рат пуних размера међу страним заступницима који су се борили на сиријском тлу. Нова година се брзо ближи, а сиријски народ ће се или прилагодити променама, или ће нова миграција почети да би летња миграција 2015. године, највећа у модерној историји, изгледала патуљаста у поређењу.
Извор: mideastdiscourse.com
Насловна фотографија: tsargrad.tv
24. децембар 2024.
author-avatar

About Центар за геостратешке студије

ЦЕНТАР ЗА ГЕОСТРАТЕШКЕ СТУДИЈЕ је невладино и непрофитно удружење, основано у Београду на оснивачкој скупштини одржаној дана 28.02.2014., у складу са одредбама чл.11. и 12. Закона о удружењима (»Службени лист РС«, бр.51/09). на неодређено време, ради остваривања циљева у области научног истраживање геостратешких односа и израде стратешких докумената, анализа и истраживања. Удружење развија и подржава пројекте и активности које су усмерене ка државним и националним интересима Србије, има својство правног лица и уписано је у регистар у складу са Законом. Мисија Центра за геостратешке студије гласи: „Градимо будућност, јер Србија то заслужује: Вредности које заступамо утврђене су кроз нашу историју, културу и традицију. Ми се држимо тога да без прошлости нема ни будућности. Из тог разлога да бисмо градили будућност морамо да знамо нашу прошлост и да негујемо нашу традицију. Праве вредности су увек утемељене, а будућност се без тог темеља не може градити у добром смеру. У времену преломних геополитичких промена, од кључне важности је да направимо мудар избор и донесемо правилне одлуке. По страни треба оставити све наметнуте и искривљене идеје и вештачке нагоне. Чврсто верујемо у то да Србија има довољно квалитета и потенцијала да без обзира на претње и ограничења, сама определи своју будућност. Ми смо посвећени српском становишту и праву да сами одлучујемо о својој будућности, при том имајући у виду чињеницу да је историјски гледано било много изазова, претњи и опасности које смо савладали “. Визија: Центар за геостратешке студије тежи томе да постане једна од водећих светских организација у домену геополитике. Такође, жели да се позиционира као домаћи бренд. Настојаћемо да заинтересујемо јавност у Србији за међународне теме и окупимо све оне који су заинтересовани за заштиту државних и националних интереса, јачање суверенитета, очување териотријалног интегритета, очување традиционалних вредности, јачање институција и владавине права. Деловаћемо у правцу проналажења истомишљеника, како у домаћој тако и у светској јавности. Усресредићемо се на регионалну сарадњу и повезивање сродних НВО организација, како на регионалном тако и на међународном нивоу. Покренућемо пројекте на међународном нивоу за подршку репозиционирања Србије и очувања територијалног интегритета. У сарадњи са медијским кућама реализоваћемо пројекте који су усресређени на ове циљеве. Организоваћемо едукацију заинтересоване јавности кроз конференције, округле столове и семинаре. Настојаћемо да пронађемо модел за развој организације који би омогућио и финасирање активности Центра. Изградимо будућност заједно: Уколико сте заинтересовани да сарађујете са нама, или да помогнете рад Центра за геостратешке студије, молимо вас да нас контактирате путем електронске поште: center@geostrategy.rs

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *