Коментари Драгане Трифковић азербејџанским медијима о покушају отуђивања руске имовине у НИС
– Како оцењујете иницијативу председника Србије Александра Вучића, који је понудио своју земљу као платформу за преговоре између шефа руске државе Владимира Путина и следећег лидера Сједињених Америчких Држава Доналда Трампа?
Александар Вучић је већ раније износио сличне предлоге, али није добио одговор. Мислим да безбедносна ситуација у читавој Европи не нуди гаранције за одржавање састанака на тако високом нивоу.
– САД су увеле санкције српској нафтној компанији Нафтна индустрија Србије (НИС), у којој 50% власништва припада руском Гаспром њефту, који је такође потпао под ограничења. Вашингтон инсистира на потпуном искључењу руског учешћа у НИС до 25. фебруара ове године. Шта мислите које су опције доступне за решавање овог проблема?
Вашингтон је вођен идејом да доминира глобалним енергетским тржиштем, иако за то нема довољно ресурса. Али Вашингтону је то потребно како би спасио своју посрнулу економију, која је заробљена у дуговима од више од 35 билиона долара. Управо то је разлог за увођење санкција које су директно усмерене на трговину и транспорт енергената, а на мети су земље богате енергетским ресурсима. Руски удео у НИС-у не може се законски пренети на другог власника без сагласности руске стране. САД покушавају политичким и другим притисцима да преузму овај удео у НИС-у кроз споразум о стратешкој енергетској сарадњи који је потписан између САД и Србије прошлог септембра. За то им је потребна одлука српских власти.
– Да ли је могуће да Азербејџан откупи руски удео НИС-а?
Руска страна не нуди продају своје имовине, тако да то не долази у обзир. Као што сам поменула у претходном одговору, ради се о покушају противправног отуђења имовине, а не о комерцијалној понуди.
– Како тренутна ситуација утиче на односе Србије са Русијом?
Русија води мудру и уравнотежену политику и не дозвољава да политичке игре Вашингтона, као ни српских власти, утичу на наше односе. Они се руководе идејом да руско-српске односе граде на основу интереса руског и српског народа. У Србији више од 85 одсто грађана подржава Русију. Ово руководство Србије ставља пред избор: да брани или напусти српске државне и националне интересе у ситуацији када је незадовољство грађана на прилично високом нивоу.
– Србија одбија да се придружи санкцијама Запада ка Русији. Како овај фактор утиче на односе Србије са западним земљама?
Србија није званично увела санкције Русији, али је на захтев Запада гласала за низ антируских резолуција и суспендовала своју војну неутралност, слањем оружја Украјини. Сада Запад поставља захтеве везане за незаконито присвајање руске имовине (НИС) и на крају увођење званичних санкција Русији. Међутим, за огромну већину грађана Србије то је неприхватљиво. Запад је до сада толерисао формално неувођење санкција Русији, пошто је Србија предузела конкретне кораке које је Запад захтевао (снабдевање Украјине оружјем, гласање против Русије у УН итд.). Али сада ће вероватно САД подићи своје захтеве.
– Како оцењујете односе Србије и Азербејџана? Може ли енергетска сарадња Београда и Бакуа да истисне руско присуство из Србије?
У садашњим условима геополитичке конфронтације и трансформације, тешко је оценити међународне односе, јер су веома динамични и променљиви. Мислим да треба сачекати да се створи нова геополитичка реалност. Што се тиче могућности замене Русије Азербејџаном у области енергетске сарадње, не видим да је то у садашњим околностима могуће. Американци нису спремни да се одрекну доминације на енергетском тржишту и већ су поставили услов Србији да потпише уговор о куповини америчког течног природног гаса, који је много скупљи и мање исплатив од руског природног гаса који Србија добија кроз гасовод Турски ток. Покушаји саботирања Турског тока указују на намере да се у потпуности елиминише конкуренција.
Извор: https://zerkalo.az/serbiya-ne-vvodila-sanktsii-protiv-rossii-no-po-prosbe-zapada-progolosovala-za-ryad-antirossijskih-rezolyutsij/
Превод са руског: Центар за геостратешке студије