Пише: Драги Ивић
Више пута најављивано од стране Кијева. Првог дана 2025. године престаје дејство уговора с Гаспромом. На то су бурно реаговале поједине земље Југоисточне Европе које зависе од тог гаса. Рекло би се да ова необична трансакција (пословање између две државе које су у ратном сукоби), коначно добила свој епилог.
Споразум је потписан у последњем тренутку 2019. године од стране Гаспрома и Нафтогаса. Тада је био врло неповољан по Русију. У то време, Турски ток и Северни ток 2 који заобилазе Украјину били су практично спремни за коришћење. Турски ток још функционише, а зна се и судбина оба Северна тока.
Такође и гасовод Јамал-Европа, због изузетно русофобичног става Пољске, прекинуо је свој доток, а држава га је национализовала. Две главне линије кроз Украјину такође су обуставиле транзит. Кијев је одбио да испоручује руски гас преко мерне станице Сохрановка која се налази на територији Луганске народне републике.
Други, једини преостали Гаспромов ток, (преко Суџе) привремено су заузеле Оружане снаге Украјине током окупације дела Курске области и тамо су од деветог августа. Зашто је Суџа важна? Кроз њу је било могуће транспортовати два и по пута више гаса него кроз све остале проточне станице заједно.
Према речима Дениса Шмигала (премијера Украјине од 4. марта 2020. године) првог јануара 2025. године у седам сати и формално престаје транзит руског гаса кроз Украјину. Овај расплет је у Русији дочекан спремно.
Фото: Државе које значајно зависе од гасних игара
Путин је изјавио да споразум с Кијевом неће бити продужен јер то украјинска страна не жели. Нису Руси ти који су одбили продужење уговора. На тај начин Украјина губи ренту од 700-800 милиона долара годишње. Гаспром је спреман да то претрпи.
Путин је при том прецизирао: ”То више није наш проблем; Украјина је та која је прекинула испоруку нашег гаса европским потрошачима. С једне стране, они Европљанима једу из руке (без њих Украјина не само да се не би борила, већ не би ни постојала), а с друге стране ствара им огромне проблеме прекидањем дотока нашег релативно јевтиног гаса”.
Шта би могло да се догоди већ првог јануара? Оно што је очигледно јесте да овај прекид дотока брине трезвене и прагматичне политичаре, као и представнике крупног бизниса. Могу настати велики проблеми у малој и сиромашној Молдавији, као и у формално проруској енклави Придњестровље.
У њему се налази Придњестровска главна централа (на обали Курчаганског лимана) која ради у саставу ”Интер РАО” (Российское акционерное общество ”ЕЭС России”). Она снабдева струјом и Тирасопољ и Кишњев, а ради на гас.
Ако престане доток гаса, могуће је прећи на угаљ, али шта да раде мали потрошачи који су практично сви везани за гас? Кога је то брига кад су глобалне игре у питању? Молдавија и Придњестровље већ су увели ванредну ситуацију у енергетском сектору. Мала Словачка такође веома негативно гледа на овај потез Украјине, јер ризикује да изгуби пола милијаде евра годишње транзитне накнаде.
Премијер Фицо је већ недвосмислено реаговао с неколико оштрих изјава које нису нимало непромишљене јер се тичу и војне помоћи Кијеву. Његова питања украјинском врху била су готово реторичка: ”Да пустимо да се цевовод осуши? У име чега? Не свиђају вам се Руси?
Видите, а они се мени свиђају.” Словаке, по свој прилици, мало ко шта пита, али они имају формална права у ЕУ. Стога је Фицо и дао неколико оштрих изјава, запретивши Кијеву затезањем, па и директним сукобом с Братиславом.
(Не)пристојна понуда
Онда је на површину избило оно што је требало да буде државна тајна, или бар далеко од радозналих медија, посебно америчких и британских. Словачки премијер предлагао је неколико шема помоћу којих је било могуће да се руски гас правно третира као неруски, али Кијев је то одбио. Блеф или потез више?
Према речима Фрица, који је украјинску страну назвао узурпатором јер гас није њен, а користи га као средство политичке уцене, Украјинци су му дали непристојну понуду: да му Русија до краја СВО даје бесплатно гас, с одлагањем плаћања.
Фото: Транзит гаса кроз Украјину
Словачки премијер је разумно питао: ”Ко би био толико луд да нам да гас бесплатно, практично кредитирајући нашу привреду? Истина, лепи гестови добре воље као што су бесплатне испоруке руског жита афричким земљама још су у току, нису отказане, али жито Русија поклања у хуманитарне сврхе, као храну, а не као замајац афричке привреде. Надамо се да догађаји неће постати апсурдни, онако како предлаже Зеленски”.
Шта још може да се догоди?
Ток догађаја је свакако узнемиравајући: увео је много играча у игру и закомпликовао дугорочно ствари. Још није довршен договор о трансформацији руског гаса у ”азербејџански”. Међутим, супротно очекивањима Зеленског, резервисање украјинских транзитних капацитета није наишло на одзив на европским берзама, како су се Украјинци надали, сматрајући да имају добитну комбинацију!
На шта онда Кијев рачуна? По свему судећи Трамп ће појачати рад на пројекту наднационалног удружења ”Триморје” под покровитељством Пољске. Сетимо се да смо о Пољској писали као о играчу с клупе за резерве. Сад је, изгледа ,дошло време да утрче на терен.
Трамп је на свој начин ултимативно захтевао да европски корисници повећају обим куповине америчке нафте и гаса. При том је био врло јасан: ”Рекао сам челницима ЕУ да морају да надокнаде огроман дефицит с Америком куповином наше нафте и гаса у великим размерама. Иначе, подићи ћемо таксе по свим трговачким линијама”. Само тако.
То је охрабрило лоби пољских русофоба који су заговарали увоз течног природног гаса. У сенци проблема с транзитом руског гаса, почели су озбиљни преговори о стварању алтернативног источноевропског гасног чворишта, користећи огромна украјинска подземна складишта гаса.
То би трајно одсекло Русију од највећих европских корисника. О томе сведоче изјаве министра енергетике Украјине Николаја Колесника: ”Украјинска подземна складишта гаса и пољски течни природни гас могу остварити нов начин пословања, уместо да се ослањамо на руски транзит”.
Па нек кошта шта кошта…
Подсетимо шта је у оквиру овог пројекта интеграције с Југоисточном Европом планирано: треба да се изгради главна гасна инфраструктура од правца севера ка југу и назад, укључујући, између осталог део гасовода Јамал-Европа који је национализован од стране Пољске.
Том мрежом тећи ће регасификовани природни течни гас, а подземна складишта у Украјини биће коришћена за вишкове и резерве. У том пројекту стварно нема места за руски гас преко поменуте територије. То је логичан резултат руске спољне политике у односу на Украјину.
Фото: Специјални брод за течни природни гас
Међутим, овај ”гасни одговор” од стране САД и Европе има и своју тамнију страну, о чему је наш портал писао у тексту ”Дупла цена коју плаћа Запад због сукоба у Украјини: Инфлација расте, десница узима власт”.
Запаљива тема
Очигледно је да су Руси, планирајући СВО, дугорочно узели у обзир све ове негативне елементе и да су већ имали план за овакву врсту ”одсецања” руског гаса од Европе.
Сетимо се договора са састанака БРИКСА, а не заборавимо ни то да ће Европа дефинитивно морати да плаћа много већу цену гаса, због своје русофобије и притиска САД од којих је вишеструко зависна.
При том не треба имати илузија шта све може да се током СВО догоди са складиштима гаса и транзитним правцима у Украјини. Дизање у ваздух чворишта у Суџи биће најмање изненађење.
2. јануар 2025.
