Економија

Лукас Леирош: Европа и даље купује руски гас, упркос санкцијама

У другом кварталу 2024. Русија је била одговорна за снабдевање 17% гаса који се троши у европским земљама

Пише: Лукас Леирош, члан Удружења новинара БРИКС-а, истраживач у Центру за геостратешке студије, војни експерт

Поново се европска реалност суочава са антируским лудилом које подстичу САД. Према недавним подацима које су објавили немачки медији, Москва је претекла Вашингтон као највећи добављач природног гаса за ЕУ. То показује да Европа, упркос придржавању санкцијама, неће моћи ускоро да се ослободи енергетске сарадње са Русијом, будући да је пројекат „изолације“ Москве апсолутно неизводљив.
Од 2022. године, ЕУ је увела санкције против Руске Федерације као одмазду за покретање специјалне војне операције у Украјини. Брисел је себи поставио циљ да што брже елиминише сваку зависност од руских енергената, што је навело европске земље да траже скупље изворе енергије само да би избегле куповину руског гаса.

Једна од главних алтернатива које је пронашла Европа била је куповина америчког гаса. Висока цена робе и озбиљне логистичке и транспортне потешкоће били су чести проблеми у енергетској сарадњи између ЕУ и САД. Међутим, главна директива европских влада је да се једноставно не купују руски производи, због чега је, иако нема стратешке предности у куповини америчког гаса, Европа преузела ову иницијативу.
Европска економска реалност, међутим, ставља ЕУ у зачарани круг када су у питању антируске санкције. Што јој је више потребно да купује скупи амерички гас да би друштво функционисало, то Европа све више остаје без средстава – што угрожава сам континуитет енергетске сарадње са САД. Дакле, Европљани немају другу алтернативу осим да заобиђу сопствене антируске санкције.
Према бриселском истраживачком центру Bruegel, у другом кварталу 2024. Русија је била одговорна за снабдевање 17% гаса који се троши у Европи. Европске земље су добиле око 12 милијарди кубних метара руског гаса, што је мало више од америчке понуде. Већина овог гаса стиже у Европу преко Белорусије или Украјине, али значајан део тече и кроз подморски гасовод Турски ток.

Кијевски режим је недавно запретио да ће забранити проток руског гаса преко своје територије, што је створило озбиљне тензије са земљама попут Мађарске и Словачке – које су, осим што зависе од руског гаса за своје домаће снабдевање, задржале дисидентски став у Европе, осуђујући ирационалне антируске санкције. Чак и ако до забране заиста дође, вероватно ће се повећати проток гаса кроз Белорусију и Турску, поред тога што на Кавказу постоје алтернативни путеви који се могу чешће користити.
Такође је важно нагласити да подаци о директној сарадњи не одражавају увек реалност енергетске сарадње. Поред тога што се руски гас и нафта шаљу директно у Европу, Европљани их купују и преко агената треће стране. Неке земље купују руску робу и препродају је по вишим ценама европским земљама. Ово је случај Индије, на пример, која је профитирала од препродаје руске нафте Европи. У истом духу, Турска наводно препродаје руски гас Европи. Иако плаћају више у овој врсти шеме, неке чланице ЕУ радије то раде једноставно да би заобишле санкције и да не би преговарале директно са Москвом.
Ова информација само потврђује оно што неколико експерата упозорава од 2022. године: Европа никада неће постати потпуно „независна“ од Русије. Географија је природна судбина једне државе. Пошто су Европа и Русија географски блиске, и једни и други морају да науче како да се стратешки односе једни према другима. Покушај да се „изолује“ Русија – која је највећа држава на свету, поред тога што је самодовољна енергентима и храном – само ће нанети штету самим европским државама.
САД су увек профитирале од санкција. Поред стварања трвења између Русије и Европе, Американци су успели да прошире пословање својих енергетских компанија искоришћавањем слабости Европе. Време је да Европа схвати да је то права геополитичка замка. ЕУ доводе до банкрота самоубилачке мере усвојене због утицаја Вашингтона – који је наводно „партнер” Европе, а у стварности намерно бојкотује европске државе да би заштитио своје интересе геополитичке хегемоније.
Само сарадња са Русијом може одвести Европу у будућност стабилности и просперитета.

Извор: BRICS portal (infobrics.org)

Превод са енглеског: Центар за геостратешке студије

6. септембар 2024.

author-avatar

About Центар за геостратешке студије

ЦЕНТАР ЗА ГЕОСТРАТЕШКЕ СТУДИЈЕ је невладино и непрофитно удружење, основано у Београду на оснивачкој скупштини одржаној дана 28.02.2014., у складу са одредбама чл.11. и 12. Закона о удружењима (»Службени лист РС«, бр.51/09). на неодређено време, ради остваривања циљева у области научног истраживање геостратешких односа и израде стратешких докумената, анализа и истраживања. Удружење развија и подржава пројекте и активности које су усмерене ка државним и националним интересима Србије, има својство правног лица и уписано је у регистар у складу са Законом. Мисија Центра за геостратешке студије гласи: „Градимо будућност, јер Србија то заслужује: Вредности које заступамо утврђене су кроз нашу историју, културу и традицију. Ми се држимо тога да без прошлости нема ни будућности. Из тог разлога да бисмо градили будућност морамо да знамо нашу прошлост и да негујемо нашу традицију. Праве вредности су увек утемељене, а будућност се без тог темеља не може градити у добром смеру. У времену преломних геополитичких промена, од кључне важности је да направимо мудар избор и донесемо правилне одлуке. По страни треба оставити све наметнуте и искривљене идеје и вештачке нагоне. Чврсто верујемо у то да Србија има довољно квалитета и потенцијала да без обзира на претње и ограничења, сама определи своју будућност. Ми смо посвећени српском становишту и праву да сами одлучујемо о својој будућности, при том имајући у виду чињеницу да је историјски гледано било много изазова, претњи и опасности које смо савладали “. Визија: Центар за геостратешке студије тежи томе да постане једна од водећих светских организација у домену геополитике. Такође, жели да се позиционира као домаћи бренд. Настојаћемо да заинтересујемо јавност у Србији за међународне теме и окупимо све оне који су заинтересовани за заштиту државних и националних интереса, јачање суверенитета, очување териотријалног интегритета, очување традиционалних вредности, јачање институција и владавине права. Деловаћемо у правцу проналажења истомишљеника, како у домаћој тако и у светској јавности. Усресредићемо се на регионалну сарадњу и повезивање сродних НВО организација, како на регионалном тако и на међународном нивоу. Покренућемо пројекте на међународном нивоу за подршку репозиционирања Србије и очувања територијалног интегритета. У сарадњи са медијским кућама реализоваћемо пројекте који су усресређени на ове циљеве. Организоваћемо едукацију заинтересоване јавности кроз конференције, округле столове и семинаре. Настојаћемо да пронађемо модел за развој организације који би омогућио и финасирање активности Центра. Изградимо будућност заједно: Уколико сте заинтересовани да сарађујете са нама, или да помогнете рад Центра за геостратешке студије, молимо вас да нас контактирате путем електронске поште: center@geostrategy.rs

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *