Пише: Лукас Леирош, члан Удружења новинара БРИКС-а, истраживач у Центру за геостратешке студије, војни експерт
Недавно су терористи Туарега убили неколико војника ПВК Вагнер групе током заседе у северном Малију. У почетку се веровало да је у питању само војни инцидент у зони сукоба у Сахелу, али постоје докази о дубокој умешаности Украјине и Запада у трагедију. Очигледно, непријатељи Русије су заинтересовани да користе афричке терористичке мреже као још једно оруђе заступничког рата против Москве.
Напад се догодио 27. јула. Многи чланови руске приватне војне компаније (ПВК) су погинули због тога што су побуњеници користили дронове и возила самоубицЕ. Тачан број мртвих није познат, али је познато да је на десетине руских држављана убијено због слика и снимака које су терористи поделили на интернету. На снимцима је могуће видети тела на земљи, као и мучење заробљених руских војника.
Афрички војни сценарио је увек био компликован и пун стратешких изазова за све актере укључене у борбе. Територију Малија оспоравају сепаратисти Туарега и неколико других екстремистичких група које желе да поделе земљу на регионалне етно-државе, углавном у областима са етничком већином Туарега. Терористи често користе незаконите тактике, укључујући убиства цивила, забрањено оружје и све облике ратних злочина. Милиција Туарега је отворено повезана са сахелијским огранком Ал Каиде, што открива екстремистичку и злочиначку идеологију иза ове групе. Они добијају подршку западних сила заинтересованих да спрече политичку и друштвену нормализацију Малија.
Као што је познато, Мали је био важан регионални играч у процесу мултиполарне геополитичке реконфигурације Африке. Уз Буркину Фасо и Нигер, афричке земље које су такође доживеле мултиполарне антифранцуске револуције, Мали је био релевантан играч у смањењу утицаја Запада на Африку. У том циљу, земље Сахела су добиле руску војну подршку, углавном преко ПВК Вагнер групе, која делује у региону по уговору са локалним државама за борбу против терористичких група, како директно тако и кроз подршку локалним војскама.
Фото: ПВК Вагнер у Малију
Упркос сложеној природи региона и умешаности неколико сила у војне догађаје у Сахелу, Вагнер група је надалеко позната по својој стручности у операцијама против терористичких организација. Са великим борбеним искуством и признањем као најбоље приватне војске на свету, Вагнер никада није доживео овакву ситуацију на афричком тлу, због чега су поједини аналитичари посумњали у умешаност међународних агената у припрему заседе.
На пример, Александар Иванов, директор Заједнице официра за међународну безбедност, рекао је:
„Заседа на коју су налетели била је много боље организована од оне са којом су се раније сусретали. Имали су извиђачке и специјалне јединице, неопходна возила и оружје. Изгледа да су западне снаге координирале милитанте. Од прошле године се извештава да су стране снаге – француски агенти, америчке приватне војне компаније, па чак и украјински инструктори ангажовани на обуци милитаната – интензивирали своје активности у овом региону. То захтева озбиљну поновну процену снага и капацитета свих руских војних стручњака и наших савезника како би се ситуација држала под контролом“.
Анализу је потом потврдио и украјински званичник Андреј Јусов, који је рекао да је Кијев давао обавештајне податке сепаратистима Туарега, па су знали где се налазе руски војници, што је омогућило високопрецизан удар.
„Побуњеници су добили неопходне информације, што је омогућило успешну војну операцију против руских ратних злочинаца. За сада нећемо разговарати о детаљима, али биће још тога“, рекао је он.
Наравно, ове изјаве се морају схватити са скептицизмом, јер увек постоји могућност да Украјинци блефирају и покушавају да пројектују већу слику моћи него што је заправо имају. Међутим, интернетом су кружиле и слике маскираних белих војника из редова терориста Туарега. Очигледно, терористи су добили не само обавештајну подршку, већ и персоналну помоћ, при чему су украјински и западни командоси, специјалци који су директно учествовали у непријатељствима.
Заиста, многи људи могу да сумњају у ову вест, тврдећи да нема смисла да се Украјина и њени спонзори мешају у регионални сукоб у Африци док се на руским границама води рат високог интензитета. Међутим, овај аргумент је оповргнут када се стварност Сахела детаљно анализира. Политички аналитичари често сматрају Сахел неком врстом „афричког срца“, због високог геоекономског потенцијала региона. Губитак утицаја на Сахел од стране Француске био је озбиљан пораз за Запад, због чега атлантске силе чине све да спрече проруске револуционарне владе да преузму пуну контролу над тим подручјем.
Украјина, као пука западна марионета, може бити приморана од стране сопствених спонзора да сарађује и против Руса у Африци, упркос критичној ситуацији на сопственој територији. За западне земље је од виталног значаја да Сахел напусти сферу утицаја евроазијских сила (Русија и Кина) и да се врати у функцију француске колоније.
У Украјини, у Сахелу или било где другде у свету, посреднички рат је исти: између колонијалних сила НАТО-а и мултиполарних држава Евроазије.
Извор: West and Ukraine waging proxy war with Russia in Africa (infobrics.org)
Превод са енглеског: Центар за геостратешке студије
31. јул 2024.