Пише: Пол Крејг Робертс
У свом састанку пре неки дан са Одбором Министарства одбране Русије, Путин је разговарао о достигнућима у протеклој години и мерама потребним да се осигура безбедност Русије од тежњи Вашингтона за светском доминацијом. „Видимо америчку администрацију и колективни Запад како немилосрдно покушавају да очувају своју доминацију, гурајући своја правила глобалној заједници и манипулишући њима како им одговара. Вашингтон је, рекао је Путин, ангажован „у настојању да ослаби нашу земљу и нанесе стратешки пораз“.
То је тачно, али зашто Путин помаже Вашингтону да успе? Путин се жали на растућу нестабилност и насиље на Блиском истоку. Да ли схвата да је допринео томе повлачењем руске одбране Сирије? Да ли је Путин заборавио „седам земаља за пет година“? Да ли је Путин заборавио „Велики Израел“? Да ли је Путин заборавио амбицију Турске против Курда?
Путин се жали на учешће Запада са Украјином у сукобу са Русијом. Зашто је Путин ово омогућио одуговлачењем ограничене војне операције на 3 године? Како би Путин могао да не разуме да ће Вашингтон тестирати воде интервенције корак по корак да види да ли постоје праве црвене линије. Одсуство црвених линија достигло је тачку да Вашингтон и НАТО испаљују ракете на Русију, а Путин, упркос упозорењима Западу, узвраћа само Украјини. Заиста, Путинове одмазде су мере које је требало да буду спроведене првог дана руске интервенције у Донбасу. Путин је спречио руску војну акцију која би Кијеву онемогућила наставак сукоба. Којој сврси служи развлачење сукоба? Сигурно не очувању живота.
Руско становништво страда не толико од санкција Запада колико због каматних стопа од 21 одсто директора Путинове централне банке. Пре или касније становништво ће окривити рат за економску депривацију, а подршка рату без краја ће опасти. Исти директор централне банке оставио је резерве руске централне банке где би их Вашингтон могао украсти. Претпостављам да су упозорења директора централне банке да Русија не може себи приуштити рат разлог што је руска војска и даље премала за ефикасно распоређивање, што присиљава Русију да се ослања на нуклеарно оружје.
Запад је управо увео додатне санкције Русији, а Русија наставља да испоручује енергију Пољској и Румунији, чланицама НАТО-а које имају америчке ракетне базе на својим границама са Русијом. Невероватно је како руска влада помаже непријатељима Русије да раде против Русије.
Чини се да није само Путин тај који не може да размишља о стварности. Вођа терористичке групе ХТШ коју користе Турска, Вашингтон и Израел за свргавање Асада, Хајат Тахрир ал Шам, жали се да Израел нема изговора за наставак војних удара на Сирију. Очигледно, ал-Шам никада није чуо за „Велики Израел“. Израел отвара пут за апсорпцију Сирије у „Велики Израел“, баш као што Турска намерава да апсорпција курдске области Сирије постане укључена у Турску.
Као што је написао израелски стратег Одед Јинон, муслимански свет је превише разједињен да би стао као препрека „Великом Израелу“. https://www.paulcraigroberts.org/2024/12/16/israels-strategic-vision-has-prevailed/
Можда је то разлог зашто је Путин напустио свог савезника. Али жртвовањем Сирије Путин је оставио отворен пут ка Ирану и Либану. Ако Иран постане неред који је Вашингтон направио негде другде у муслиманском свету, Руска Федерација ће бити отворена за инфилтрацију џихадиста како би изазвала поремећаје у муслиманским областима у Русији.
У међувремену Вашингтон наставља да делује против Русије у бившим руским провинцијама Грузији и Јерменији. Колико треба да се појаве америчке ракетне базе у Грузији и Јерменији?
Нејасно је зашто су америчке ракетне базе на граници Русије са Украјином разлог за руску војну акцију, а не и америчке ракетне базе на граници Русије са Пољском и Румунијом.
Путину је било немогуће да стоји по страни док су САД стварале украјинску војску да уништи руско становништво Донбаса. Свет треба да цени да Путин није напао руске мучитеље ван Украјине. Путин је такође прихватио санкције без адекватног одговора. Питање је да ли се Путинова решеност да избегне већи рат представља као слабост и неодлучност која подстиче Запад на даље провокације које на крају доводе до ширег рата. Велико питање у наредној години је да ли се Путин предаје или се бори.
Извор: Will Putin Fight or Surrender? |
Превод са енглеског: Центар за геостратешке студије
19. децембар 2024.
