Пише: Кирил Семенов
Председник Турске Реџеп Тајип Ердоган боравио је 11. октобра у званичној посети Србији, где је разговарао са председником Александром Вучићем. Лидери две земље разговарали су о регионалним питањима, ситуацији на Балкану, као и на Блиском истоку и у Украјини.
Ердоган је истакао важност очувања стабилности у Босни и Херцеговини и позвао на конструктиван приступ у односима Србије и Косова. Турски лидер се усредсредио на потребу свесног приступа тензијама између Србије и Косова и решавања свих противречности (наравно, уз посредовање Анкаре) и указао на важност очувања стабилности у Босни и Херцеговини.
Током посете потписано је 11 међудржавних споразума и одржана је 4. седница Врховног савета на којој је разговарано о билатералним односима, посебно економским и трговинским.
Ердоган је на завршној конференцији за новинаре истакао да српско-турски односи доживљавају „златно доба“. Трговински промет између земаља прелази 2 милијарде долара другу годину заредом. Анкара и Београд намеравају да га повећају на 5 милијарди, а турске инвестиције у Србији у протеклих 12 година порасле су са милион на 405 милиона долара.
Анкара наставља да јача своје економско присуство у Србији: овде већ послује око 3.300 турских компанија, од којих је 21 производна.
Разговарано је и о могућностима узајамних путовања уз коришћење интерних пасоша, што би требало да повећа проток туриста. Држављани Србије већ могу да путују у Турску без страних пасоша.
Посебна пажња посвећена је ситуацији у Палестини. „Неопходно је стати на крај нападима израелског руководства који нарушавају људско достојанство“, рекао је турски лидер. Он је позвао међународну заједницу да призна палестинску државу унутар граница из 1967. године.
Важан аспект преговора била је сарадња у одбрамбеној индустрији. Ердоган и Вучић су истакли велике изгледе за сарадњу у овој области. „Турска војна индустрија је много јача од наше“, рекао је Вучић на заједничкој конференцији за новинаре. „Али, без лажне скромности, ни ми не можемо бити игнорисани. У том оквиру видим простор за велику сарадњу.”
Преговори о војној сарадњи вероватно су укључивали и питање снабдевања дронова Баирактар. Београд је прошле године одбио да их купи након што је Анкара обезбедила пет производа косовским безбедносним снагама. Током посете Албанији прошлог четвртка, Ердоган је рекао да ће пребацити неодређени број Бајрактара у балканску земљу „како се нико не би усудио да је нападне“.
Упитан да ли ће заједничка војно-индустријска сарадња са Србијом укључивати производњу дронова Баирактар, Ердоган је одговорио: „Србија има одређене способности, ми имамо одређене способности и као пријатељске земље можемо заједно да развијамо наше способности.
Косово није препрека
Иако је Турска безусловно подржала једнострану независност Косова од Србије проглашену 2008. године, Ердоган се залаже за конструктиван, уравнотежен приступ који укључује и поштовање српских интереса у региону.
Још 2013. године, када је био премијер, његова изјава да је „Косово Турска, а Турска Косово“ изазвала је оштре критике у Београду. Десет година касније, Александар Вучић види Ердогана као актера који може „да помогне у одржавању стабилности на северу Косова“ као и као „правог пријатеља“ Србије.
Заиста, упркос различитим погледима на статус Косова, односи између Београда и Анкаре су се значајно побољшали током протекле деценије и стално расту.
Шеф Турске је већ на састанку председника 2019. Србију назвао пријатељском земљом. Током посете Београду у септембру 2022. године, посебна пажња посвећена је економским питањима.
Турска је, упркос тешкој ситуацији у сопственој економији и нестабилном курсу лире, успела да уложи напоре да повећа трговински промет не само са Србијом, већ и са земљама региона у целини. Тако су везе Турске и Србије веома динамичне, а лични односи њихових лидера могу се описати као пријатељски.
На Анкару се традиционално гледа као на савезника балканских муслимана, укључујући и Албанце. Међутим, то не значи да ће Турска безусловно подржавати, рецимо, босанске муслимане или Албанце против Срба само због неких „историјских принципа“.
Напротив, турска политика на Балкану је веома прагматична и уравнотежена и далеко је од идеолошких етикета као што су „велики Туран” или „неоосманизам”. А Ердоганова тренутна балканска турнеја такође то потврђује.
Подсетимо, у Србију је стигао из Албаније, традиционалног турског савезника у региону. И, наравно, чињеница да је турски лидер тамо отворио нову џамију важан је идеолошки симбол одржавања континуитета османског присуства на Балкану.
Међутим, потписани споразуми и растући трговински промет са Србијом указују да су и други аспекти активности Турске у региону, мимо идеолошких одредница, од једнаког, ако не и већег значаја.
Анкара има за циљ да постане један од најутицајнијих страних играча на Балкану и стога мора узети у обзир многе факторе. Она већ игра важну улогу у разним сукобима, од Сирије и Либије до Украјине, често намећући одређена решења силом.
Пошто дијалог Београда и Приштине, који организује Европска унија, није довео до потпуног разрешења тензија на северу Косова, Ердоган види могућности за даље посредовање и у овом сукобу.
„Турска партија“ је заслужила посебну пажњу у контексту следеће кризе на Косову 2022–2023, где је, чини се, Ердоган традиционално требало да стане на страну Албанаца и косовског премијера Аљбина Куртија против српске мањине на северу Косова. Међутим, Анкара је пружила руку Куртију пре свега на позадини његовог обрачуна са САД, а не због противречности са Србима.
Тада је Вашингтон покушао да отргне Вучића од Русије, правећи уступке српској страни, а истовремено вршећи притисак на власти делимично признатог Косова. Ердоган се умешао у ситуацију у великој мери на захтев косовских власти, али је то учинио у инат Американцима и тако да Србија није имала разлога да буде незадовољна турским посредовањем.
Турски председник је од почетка кризе разговарао и са премијером Косова и са председником Вучићем, позивајући их на дијалог. А у лето 2023. године, у договору са властима обе стране, на северу Косова стациониран је турски војни контингент. Око 500 војника и официра из 65. механизоване бригаде турске војске чинило је главнину појачања НАТО снага на северу региона.
Стога, с једне стране, турско војно распоређивање на Косову наглашава статус Анкаре као посредника, а с друге стране, представља начин војног повратка Турске на Балкан и јасан пример коришћења НАТО-а као инструмента своје игре. на балканском пољу.
Јачање турског војног присуства на Косову ће несумњиво помоћи Анкари да ојача своју позицију у региону, посебно сада када је Запад заузет помагањем режима у Кијеву. Истовремено, то ће помоћи Ердогану да се позиционира као непристрасан партнер и за Београд и за Приштину.
Босанско питање
Заузврат, званични став Турске о болном „босанском питању“ своди се на потребу за мирним суживотом босанских муслимана са Републиком Српском. Турски председник покушава да спречи ескалацију ситуације или одвајање републике од Босне и Херцеговине.
Ердоган је пожурио у ову земљу у септембру 2022. године да одржи разговоре са „тројком“ председничког савета док су тензије између Бошњака и Срба расле. То се догодило након изјаве лидера Републике Српске Милорада Додика, који се изјаснио против закона о забрани негирања геноцида у Босни. Турски председник је покушао да обезбеди свој статус миротворца и у овој земљи.
Значајно је да је годину дана раније и сам Додик посетио Истанбул, где је водио преговоре са турским лидером.
Опет, иако је савезник (делимично) муслиманске Босне и Херцеговине и Албаније, Турска има подједнако блиске савезничке односе са Црном Гором и Северном Македонијом. А Анкара је спремна да буде гарант територијалног интегритета ових држава и спречи албански сепаратизам да ту дигне главу.
Црна Гора се, чак и на позадини захлађења односа са Русијом, историјски окренула истоку и није склона да своју судбину у потпуности повери Европи и Западу. У овој ситуацији, Анкара са својим вишевекторским приступом и посебним погледом на међународне послове постаје пожељан партнер.
Наиме, 25. јуна 2023. године тадашњи премијер Црне Горе Дритан Абазовић је током посете Истанбулу рекао да је Турска сада постала „кључна земља“ на Западном Балкану и да је региону преко потребно посредовање лидери попут Ердогана који могу донети неопходну стабилност.
Македонски фронт против Атине
У августу 2021. године, убрзо након уласка у НАТО, Северна Македонија је потписала посебан споразум о војној сарадњи са Турском, који предвиђа активно учешће турске војске у модернизацији и повећању одбрамбених способности северномакедонске војске.
Наравно, јачањем своје позиције на Балкану, Анкара изазива и Атину, са којом Турска има читав сплет нерешених проблема. И управо на основу тога Анкара постаје један од најближих партнера Северне Македоније и већ је помогла Скопљу да уђе у НАТО када се Грчка томе успротивила.
Стога би развој војне сарадње са Северном Македонијом и Албанијом могао да буде позив на буђење за Грчку. Последњих година, у контексту турско-грчког заоштравања у источном Медитерану, Француска пружа значајну војну и дипломатску подршку Грцима. Стога не треба потцењивати могућност тензија на северу и западу континенталних граница Грчке.
Извор: «Истинный друг». Эрдоган ездит к сербам, но беспилотники отдаёт в Косово (regnum.ru)
Превод са руског: Центар за геостратешке студије
Насловна фотографија: dailysabah.com
18. октобар 2024.
