Пише: Арееба Схервани, научни сарадник, Ayaan Institute, London, UK
Самит БРИКС-а, 16. по реду, кроз Казанску декларацију показао је САД да се ауторитет гради дијалогом међу многима, а не указима једног.
БРИКС+ је израстао у незападни блок који представља нације које су историјски биле подложне западној доминацији, принуди и агресивним тактикама. Многе земље БРИКС-а које су се придружиле или које су изразиле интерес за придруживање долазе из Азије, Африке и Јужне Америке, деле наслеђе САД, интервенције кроз санкције, војне интервенције и политичко мешање. У различитим облицима, ове нације су често биле на удару америчких економских и политичких притисака. Овогодишњи самит је открио неуспех Сједињених Држава и њихових савезника да изолују Русију на глобалној сцени. Упркос западним санкцијама, економским притисцима и покушајима да се маргинализује Русија, ове године многе нације одазивају се позиву на нови поредак – који је мултиполаран, праведан и слободан од доминације било које земље или блока.
У потрази за стабилношћу, државе Блиског истока и Африке се окрећу БРИКС-у
У Казанској декларацији, лидери БРИКС-а изразили су озбиљну забринутост због растуће кризе широм Блиског истока, са посебном пажњом на израелски геноцид у Гази који погоршава хуманитарну ситуацију на Западној обали, Либану, Сирији и Црвеном мору. Како БРИКС – који се састоји од Бразила, Русије, Индије, Кине и Јужне Африке – добија утицај, блок се позиционира као стабилизирајућа сила у региону Блиског истока и Северне Африке, дајући приоритет поштовању међународног права, суверенитета и хуманитарних потреба. Ова промена продубљује значајно удаљавање од САД, чија је политика под утицајем Израела често компликовала динамику региона.
У декларацији се позива на прекид ватре у Гази, уз осуђивањ насиља и наглашавње потребе за приступом хуманитарној помоћи и безбедним ослобађањем талаца. Блок је такође потврдио своју подршку решењу са две државе, предвиђајући палестинску државу дуж граница из 1967. са источним Јерусалимом као главним градом.
Многе земље Блиског истока и Северне Африке виде ово као нови приступ, који нуди алтернативу напорима које предводи Запад, а који су Израелу дали приоритет ван граница. Подржавајући настојање Палестине за пуноправним чланством у УН и промовишући дипломатске резолуције, БРИКС пружа платформу која се супротставља преовлађујућем наративу којим доминирају САД и који одбија да призна текући геноцид над Палестинцима у Гази и на Западној обали.
У Либану, декларација је осудила израелске ударе на стамбена подручја, наглашавајући важност либанског суверенитета и подржавајући Резолуцију 1701 Савета безбедности Уједињених нација, која позива на прекид непријатељстава дуж израелско-либанске границе. Ова позиција јача БРИКС као присталицу блискоисточног суверенитета – улога која одјекује многим земљама Блиског истока и Севера Африке које су опрезне према страним интервенцијама које игноришу локалну аутономију.
Казанска декларација се такође бави сиријским сукобом, осуђујући илегалне стране војне активности и једностране санкције, које, по мишљењу БРИКС-а, само погоршавају патњу сиријског народа.
Од нафте до могућности: Проширујућа улога Блиског истока и Африке у БРИКС-у
Као одговор на америчке санкције, многе земље Блиског истока и Африке гледају на БРИКС као на флексибилнијег партнера који поштује њихов суверенитет. Ангажовањем са БРИКС-ом, ове земље проналазе начине да заобиђу рестриктивне санкције, преферирајући односе који подржавају аутономно доношење одлука. Посвећеност БРИКС-а мултилатерализму и поштовању међународног права проширила је његову привлачност, посебно међу онима који траже праведније представљање на глобалним форумима, ослобођених притиска САД.
Фото: Самит БРИКС у Казању
БРИКС+ алијанса сада укључује неке од водећих светских произвођача и потрошача енергије, као што су Иран, УАЕ и званично позвана, Саудијска Арабија. Штавише, експанзија је у великој мери усмерена ка Блиском истоку.
Укључивање земаља Блиског истока и Африке у блок БРИКС+ није само политичко престројавање или корак ка стабилности, већ и признање њиховог растућег економског значаја. Традиционално познат по својим енергетским ресурсима, регион сада шири свој економски утицај у више различитих сектора. Ово ће такође помоћи у јачању њихове ненафтне индустрије и подстицати дубље економске везе са земљама БРИКС-а.
Ширење БРИКС-а на више земаља богатих енергијом значајно преобликује глобални енергетски пејзаж. Тренутно, земље БРИКС-а производе око 32% светског природног гаса и 43% своје сирове нафте. Овај већ значајан удео показује значај блока на глобалном енергетском тржишту. Како се све више земаља са снажним енергетским секторима, попут Казахстана, Кувајта и Бахреина, буде придружило групи БРИКС+, контрола блока над глобалном производњом енергије могла би још више да се повећа. Ово би могло довести њихов заједнички удео у производњи нафте и гаса на чак 55%, што би могло да утиче на глобално снабдевање.
Када је амерички председник Џо Бајден јавно изјавио да Израел треба да „иде напред и удари иранску нафтну индустрију“, а касније је Трамп приметио да „прво удари нуклеарну енергију, а о осталом брини касније“, цена нафте је скочила на 5%. Иран је седми по величини произвођач нафте у свету, и као критичног енергетског играча, улога Ирана у глобалној производњи нафте не може се потценити, а било какав поремећај као што је затварање Ормуског мореуза, кроз који пролази 20% светских токова нафте, ударио би на светске цене енергије.
Уз ову растућу забринутост, БРИКС+ има потенцијал да успостави независан систем трговине енергијом. Традиционално, глобалним енергетским тржиштем доминирају финансијски системи под контролом Запада, који управљају трансакцијама и диктирају трговинске услове. Међутим, ако БРИКС+ може да створи алтернативни систем, то би заобишло ове традиционалне западне финансијске институције и смањило ослањање групе на њих.
Ово би дало земљама БРИКС+ више контроле над трговином енергијом и ценама, посебно у временима нестабилности тржишта. На пример, ако су глобалне цене нафте променљиве или ако су одређеним земљама уведене санкције, БРИКС+ би потенцијално могао да постави сопствене структуре цена и трговинске услове који боље одговарају њиховим интересима, без да буду везани западним финансијским прописима или притиском.
Таква промена би могла да учини енергетско тржиште отпорнијим на спољне притиске, посебно на врсту економских санкција или тржишних манипулација које САД често користе. То би такође могло да створи уравнотеженије енергетско тржиште, где економије у успону и традиционални произвођачи енергије ван западне сфере утицаја имају већу полугу и утицај у глобалним ценама и трговини.
Проширујући свој фокус, потреба да се стратешка подручја као што су Црвено море и Баб ал-Мандаб и мореуз Хормуски задрже отвореним и сигурним, усклађујући се са интересима земаља Блиског истока и Африке са БРИКС+ за сигурним и отвореним поморским рутама.
Закључак
Недавна Казанска декларација наглашава како БРИКС прелази из економског клуба у настајању у кохезивну алијансу која намерава да преобликује глобални поредак. Мисија ове коалиције која се развија сада укључује промовисање праведнијег, мултиполарног света уз активно одупирање једностраној принуди и неравнотежи моћи између запада и истока.
За многе нације у муслиманском свету, придруживање БРИКС+ означава помак ка независнијем оквиру за економски раст и трговину. Усклађивањем са БРИКС+, ове земље имају за циљ да смање своје ослањање на западне финансијске системе, који традиционално доминирају глобалном трговином и често долазе са политичким одредбама. БРИКС+ нуди алтернативну економску платформу, усредсређену на заједнички раст, суверенитет и отпорност на санкције. Овај стожер представља шири помак унутар муслиманског света, јер ове земље настоје да изграде јача економска и стратешка партнерства са другим економијама у успону, укључујући Кину, Индију и Русију. Кроз ове савезе, они успостављају сигурнију основу за енергију, трговину, инвестиције, економску аутономију и, што је још важније, сигурност и стабилност у геополитичком пејзажу који се брзо мења.
Извор: Центар за геостратешке студије
17. новембар 2024.
