Одбрана и безбедност

Све што до сада знамо о новој руској хиперсоничној балистичкој ракети “Орешник“

Преносимо са сајта  oruzjeonline.com

Руски председник Владимир Путин је изјавио да ће Москва наставити тестирање хиперсоничне балистичке ракете “Орешник” у „борбеним условима“ дан након што је испалила једну на Украјину.

„Наставићемо да тестирамо овај најновији ракетни систем”. “Неопходно је успоставити серијску производњу“, рекао је он на телевизијском састанку са комндантима руске војске.

Путин је у телевизијским коментарима рекао да је ракета конструисана тако да противник није у могућности је пресретне у лету.

“Додаћу да данас у Свету не постоји противмера на такву ракету, нити средства за њено пресретање“.

И још једном ћу нагласити да ћемо наставити са тестирањем овог најновијег ракетног система.

Неопходно је успоставити серијску производњу”, додао је он.

Нова балистичка ракета средњег домета “Орешник“ коју је Русија користила у нападу на Украјину је нуклеарно оружје које се раније није помињало у јавности.

У непланираном телевизијском наступу у четвртак, Путин је рекао да је удар на град Дњепропетровск био тестиран у борбеним условима „један од најновијих руских ракетних система средњег домета“.

Он је рекао да су ракетни инжењери крстили ракету на руском“Орешник“, што у преводу на српски језик значи дрво лешника.

Путин је рекао да је ракета лансирана „у ненуклеарној хиперсоничној конфигурацији“ и да је „тест“ био успешан и да је погодила циљ.

„Савремени системи противваздушне одбране… не могу да пресретну такве ракете. То је немогуће“, рекао је Путин.

„Од данас не постоје средства за супротстављање таквом оружју“, додао је председник Русије.

Украјинска војна обавештајна служба ГУР написала је на Телеграму каналу да је ракети требало 15 минута да прелети од полигона Капустин Јар у Астраханској области до града Дњепропетровск, на удаљености од око 800 километара, достигавши при том максималну брзину од преко 11 маха.

Игор Коротченко, уредник московског часописа Национална одбрана, рекао је за државну новинску агенцију ТАСС да, на основу видео снимка напада, Орешник има више независно навођених бојевих глава.

У овом случају оне су биле конвенционалне, али су могле да носе и нуклеарне бојеве главе, кажу војни стручњаци.

„Практично истовремени долазак бојевих глава на мету“ показује да је систем „веома ефикасан“, рекао је Коротченко, назвавши је „ремек-делом модерне руске војне ракете на чврсто гориво“.

Путин је на руском описао ракету као „средњег домета“, а руски војни стручњаци рекли да ће енглески термин бити „Intermediate Ballistic Missile“ односно IRBM.

Русија редовно користи балистичке пројектиле блиског и кратког домета у ваздушним нападима на Украјину, али IRBM и ICBM су далеко веће ракете, које могу бити опремљене нуклеарним бојевим главама и које су дизајниране за гађање циљева на далеко већим удаљеностима.

Балистички пројектили имају ракетни погон и лансирају се високо у атмосферу пре него што се у обруше на циљ.

Навођене су само током почетних фаза лансирања, тако да могу бити мање прецизне од крстарећих пројектила, али имају предност постизања невероватно великих брзина понекад и више од 3.200 километара на сат, док се приближавају својим циљевима.

Оно што је кључно, балистичке ракете средњег домета, такође, имају врло велики домет од 1.000 до 3000-5.500 километара.

До сада је Русија користила неколико модела балистичких пројектила краћег домета, укључујући Искандер и Кинжал.

Због њихове велике брзине, само одређени системи противракетне одбране могу их оборити, међу којима је и THAAD америчке производње и израелски “Arrow 3” као и кинески HQ-19 који сам детаљније анализирао у свом видео раду који можете погледат кликом на линк.

Балистичка ракета средњег домета (IRBM) има домет од 1.000-5.500 километара, односно домет мањи од 6000 км колико износи минимални домет интерконтиненталне балистичке ракете (ICBM).

Војни експерт Иља Крамник рекао је за новински лист “Известија” да би домет ракете “Орешник” могао да буде на горњем крају максиманог домета балистичких ракета средњег домета, око 3.000-5.000 километара.

„У сваком случају, били смо сведоци прве борбене употребе ракете средњег домета од стране Русије у историји“, рекао је за „Известија“ Дмитриј Корнев, уредник сајта Војна Русија.

Америчко министарство одбране описало је балистичку ракету “Орешник” као „експерименталну“ ракету засновану на руској ICBM РС-26 Рубеж.

У јавности се мало зна о балистичкој ракети РС-26 “Рубеж”, која је настала као даља модернизације интерконтиненталне балистичке ракете “Топољ-М”.

Фото: РС-26 Рубеж лансирање

Државна новинска агенција ТАСС објавила је, позивајући се на извор из министарства одбране Русије, да је 2018. године развој ракете “Рубеж” замрзнут у оквиру државног програма наоружања до 2027. године, да би се дао приоритет другом систему, хиперсоничног клизног возила “Авангард”.

Комадант украјинске војне обавештајне службе ГУР Кирило Буданов рекао је у петак да је “Орешник” назив програма за развој нове ракете, која се сама зове “Кедр”, што значи кедар.

Рекао је да украијинска обавештајна агенција зна за само два прототипа ове ракете, иако би их могло бити нешто више и да овај тип балистичке ракете “још није у серијској производњи”.

Руски стручњак за наоружање Јан Матвејев написао је на Телеграму да је ракета “Орешник” вероватно двофазна ракета и да ће бити „прилично скупа” и тешка, па да је њена масовна производња мало вероватна.

Његов домет значи да „Орешник може да угрози практично целу Европу“, али не и Сједињене Америчке Државе, рекао је за руски Телеграм канал „Осторожно новости“ експерт за оружје Павел Подвиг, директор пројекта руских нуклеарних снага.

Сједињене Америчке Државе и Совјетски Савез су 1987. потписале споразум којим су се сложили да одустану од сваке употребе балистичких ракета средњег домета од 500 до 5.500 километара.

Фото: Топољ-М

И Вашингтон и Москва су се повукли из Споразума о нуклеарном оружју средњег домета START 2019. године, оптужујући сваки оног другог за кршење тог споразума.

Путин је у четвртак рекао да ће се Русија „позабавити питањем даљег распоређивања ракета средњег и краћег домета на основу деловања Сједињених Америчких Држава и њихових сателита“.

Путин је додао и то: “Тренутно не постоје начини супротстављања овом оружју. Пројектили нападају циљеве брзином од 10 маха, што је 2,5-3 км у секунди”. “Спремни смо за било какав развој догађаја. Ако неко још сумња у то, не би требао. Увек ће бити одговора.”

Све у свему Свет је доживео прву борбену употребу балистичке ракете дужег домета од стране Русије, а надамо се да ће на томе и остати, јер у супротном, може да се деси и потпуна ескалација сукоба у Европи.

Извор: Sve što do sada znamo o novoj ruskoj hipersoničnoj balističkoj raketi “Orešnik”

28. децембар 2024.

author-avatar

About Центар за геостратешке студије

ЦЕНТАР ЗА ГЕОСТРАТЕШКЕ СТУДИЈЕ је невладино и непрофитно удружење, основано у Београду на оснивачкој скупштини одржаној дана 28.02.2014., у складу са одредбама чл.11. и 12. Закона о удружењима (»Службени лист РС«, бр.51/09). на неодређено време, ради остваривања циљева у области научног истраживање геостратешких односа и израде стратешких докумената, анализа и истраживања. Удружење развија и подржава пројекте и активности које су усмерене ка државним и националним интересима Србије, има својство правног лица и уписано је у регистар у складу са Законом. Мисија Центра за геостратешке студије гласи: „Градимо будућност, јер Србија то заслужује: Вредности које заступамо утврђене су кроз нашу историју, културу и традицију. Ми се држимо тога да без прошлости нема ни будућности. Из тог разлога да бисмо градили будућност морамо да знамо нашу прошлост и да негујемо нашу традицију. Праве вредности су увек утемељене, а будућност се без тог темеља не може градити у добром смеру. У времену преломних геополитичких промена, од кључне важности је да направимо мудар избор и донесемо правилне одлуке. По страни треба оставити све наметнуте и искривљене идеје и вештачке нагоне. Чврсто верујемо у то да Србија има довољно квалитета и потенцијала да без обзира на претње и ограничења, сама определи своју будућност. Ми смо посвећени српском становишту и праву да сами одлучујемо о својој будућности, при том имајући у виду чињеницу да је историјски гледано било много изазова, претњи и опасности које смо савладали “. Визија: Центар за геостратешке студије тежи томе да постане једна од водећих светских организација у домену геополитике. Такође, жели да се позиционира као домаћи бренд. Настојаћемо да заинтересујемо јавност у Србији за међународне теме и окупимо све оне који су заинтересовани за заштиту државних и националних интереса, јачање суверенитета, очување териотријалног интегритета, очување традиционалних вредности, јачање институција и владавине права. Деловаћемо у правцу проналажења истомишљеника, како у домаћој тако и у светској јавности. Усресредићемо се на регионалну сарадњу и повезивање сродних НВО организација, како на регионалном тако и на међународном нивоу. Покренућемо пројекте на међународном нивоу за подршку репозиционирања Србије и очувања територијалног интегритета. У сарадњи са медијским кућама реализоваћемо пројекте који су усресређени на ове циљеве. Организоваћемо едукацију заинтересоване јавности кроз конференције, округле столове и семинаре. Настојаћемо да пронађемо модел за развој организације који би омогућио и финасирање активности Центра. Изградимо будућност заједно: Уколико сте заинтересовани да сарађујете са нама, или да помогнете рад Центра за геостратешке студије, молимо вас да нас контактирате путем електронске поште: center@geostrategy.rs

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *