Што се тиче конкретних питања која су међу највише дискутованим темама у Румунији током изборне кампање, три која се тренутно највише истичу су социо-културна питања – као што су права ЛГБТ заједнице и имиграција – ниво институционалне корупције на државном нивоу и текући рат између Русије и Украјине, с обзиром на чланство Румуније у Европској унији и НАТО-у и доприносе Румуније војној помоћи Украјини.
Социјалдемократска партија (Partidul Social Democrat, PSD)
Левичарска Социјалдемократска партија (Partidul Social Democrat, PSD), на челу са Јон-Марцелом Чолакуом, тренутно је највећа политичка партија у Румунији, са 49 од 136 места у румунском Сенату, горњем дому румунског парламента. PSD је такође једна од две политичке партије – друга је Национална либерална партија (PNL) – које чине владајућу коалицију, познату као Национална коалиција Румуније (CNR). Ова коалиција је такође значајна по томе што су два највиша политичка положаја у земљи додељена особама повезаним са обе чланице коалиције – место премијера припало је Ион-Марцелу Чолаку из PSD-а, а место председника Клаусу Јоханису, који је раније био члан PNL-а, али је од 2014. године независан.
Идеолошки, странка се често означава као леви центар, али многи су приметили тенденцију странке да прихвата идеолошке елементе и са леве и са десне стране политичког спектра, што странци даје више синкретички имиџ. Степен њихове наводне синкретичке политике је предмет расправе, али се PSD заиста може сврстати у левичарску странку, захваљујући њеној привржености социјалној демократији/демократском социјализму, док истовремено тврди да се залаже за социјално конзервативније политике. Ово одражава углавном конзервативно румунско друштво у целини. PSD су такође неки означили као левичарско популистичку или чак левичарско-националистичку странку, а неки иду толико далеко да оптужују странку да у својим редовима има етничке националисте. Међутим, ове тврдње изгледа да су више усмерене на фракције у нижим редовима странке, уместо на крутије социјалдемократе у вишим редовима. PSD је такође про-ЕУ и про-НАТО, иако је странка раније до 2021. године била благо евроскептична.
Према румунском политичком аналитичару Раду Магдину, PSD се може сматрати „партијом за све“ – левичарском када је реч о социјалним политикама, либералном када је реч о економским политикама и конзервативном када је реч о културним политикама. Такође се тврди да је PSD усвојио овај разнолики став како би се допао што ширем бирачком телу. Док се с једне стране може тврдити да је ово прагматична политика странке, с друге стране то може изазвати конфузију код оних који можда желе идеолошки чвршћу и одређенију странку. Неки други примери политика PSD-а су следећи – њихови позиви за ниже порезе и веће плате, њихово противљење обавезним квотама миграната које је наметнула ЕУ и њихово противљење истополним браковима и истополним цивилним партнерствима. Такође је тврђено да PSD има јаке везе са Румунском православном црквом.
Конзервативније политике PSD-а за једну левичарску политичку странку нису неуобичајене на Балкану и у источној Европи. За разлику од западне и северне Европе, чије се левичарске странке генерално сматрају знатно мање конзервативним и више усклађеним са прогресивистичким и социјално либералним идејама, левичарске странке на Балкану и у источној Европи су левичарске првенствено у смислу да су многи њихови старији чланови одрасли у време комунистичке владавине, и самим тим су идеолошки под утицајем социјалистичких политика које су, истовремено, помешане са традиционалистичком и социјално конзервативном природом балканског и источноевропског друштва и културе.
Национална либерална партија (Partidul Național Liberal, PNL)
Друга највећа политичка странка у Румунији – са 36 од 136 места у Сенату – је центар-десничарска Национална либерална партија (PNL), коју води Николае Чука. PNL такође тврди да је најстарија политичка странка у земљи, истичући своје наслеђе и тврдећи да је наставак странке истог имена која је основана 1875. године, када је постала прва потпуно организована политичка странка у Румунији. PNL је такође странка којој је припадао садашњи председник Румуније, Клаус Јоханис, све до 2014. године.
Друга од две странке које чине владајућу Националну коалицију Румуније (CNR), за разлику од левичарске PSD, PNL је идеолошки странка центар-деснице. За разлику од многих других центар-десничарских политичких странака на Балкану и у источној Европи – које често више нагињу ка десничарским политикама него ка центристичко-либералним – PNL ставља акценат на центристички либерални аспект политике центар-деснице, означавајући себе као либерално-конзервативну странку. Странка је такође нагласила да приоритет даје либералнијем приступу када је реч о економским и социјалним питањима. Међутим, истовремено је заступала конзервативније политике у погледу културних и верских питања, усклађујући се са општим друштвеним ставовима у Румунији. Пример би био конзервативнији став странке по питању ЛГБТ заједнице, уз противљење истополним браковима и истополним цивилним партнерствима. Економски, PNL се залаже за приватизацију и денационализацију – став који су многи критиковали због тога што је омогућио да многе стране компаније купују и поседују домаћа румунска предузећа. Што се тиче спољне политике, PNL је про-ЕУ и про-НАТО.
Упркос инсистирању странке да заступа либералне вредности – у комбинацији са конзервативним – тврђено је да су одређене фракције PNL-а знатно конзервативније по природи, а неке су чак директно оптужене за национализам. Поједини су чак оптужили PNL да има тенденције ка статизму, а неки су је поредили са Српском напредном странком (SNS), коју води Александар Вучић. И PNL и SNS су оптуживани да су више националистичке него само конзервативне по природи, а медијска организација Радио Слободна Европа је чак ишла толико далеко да тврди да је PNL „либерална само по имену“.
Савез за уједињење Румуна (Alianța pentru Unirea Românilor, AUR)
Странка која је тек недавно почела да ужива известан изборни успех на националном нивоу у Румунији, Савез за уједињење Румуна (AUR) је десничарска националистичка странка коју води Џорџ Симион. Веома контроверзна странка, AUR тврди да тежи „уједињењу свих Румуна“, укључујући и румунску дијаспору. Ова политика уједињења односи се и на територијалну интеграцију, с обзиром на то да се AUR званично залаже за поновно уједињење Републике Молдавије са Румунијом, што је дугогодишња жеља не само румунских националиста, већ и већине Румуна уопште, без обзира на политичку идеологију.
У покушају да се допадне ширем бирачком телу, AUR је себе описао као странку десног центра, хришћанско-демократску и патриотску, док су велики део јавности и државни медији оптужили странку да је неофашистичка, про-руска, антимађарска, па чак и антисемитска. Неки су чак директно оптужили странку за идеолошку наклоност историјском ултранационалистичком покрету Гвоздена гарда из раног 20ог века, коју је основао Корнељу Зелеа Кодреану, једна од најпознатијих и најутицајнијих националистичких фигура у румунској историји. Међутим, ова оптужба има мало или нимало тежине, с обзиром на бројне идеолошке – као и филозофске – разлике између AUR-а и Гвоздене гарде. AUR је такође раније заступао антивакциналну реторику, не ограничавајући се искључиво на вакцине против COVID-19, већ на вакцине уопште. Међутим, од краја карантина и вакцинационих програма повезаних са COVID-19, AUR је нагласио да подржава „слободу избора“.
Када је реч о социјалним питањима, AUR је, не изненађујуће, снажно конзервативан, наводећи четири главна стуба румунског друштва – породицу, нацију, хришћанску веру и слободу. Странка је такође снажно противна родној идеологији, промовишући уместо тога јачање традиционалне нуклеарне породице у Румунији. По питању религије, странка се противи државном секуларизму и чак осуђује атеизам, идући чак дотле да своје чланове назива „бранитељима [Румунске православне] цркве“. AUR заузима врло скептичан став када је реч о правима мађарске мањине у Румунији. Иако међуетнички односи између Румуна и Мађара нису ни приближно толико напети као, рецимо, односи између Срба и Албанаца на Косову и у региону Прешевске долине, постојећи покрет за аутономију Мађара у Румунији навео је многе Румуне да се окрену десничарским странкама, попут AUR-а, које се снажно противе било каквим позивима за додељивање аутономије Мађарима у Румунији.
Што се тиче спољне политике, за разлику од многих националистичких политичких партија, AUR је благо евроскептичан – жели већи глас за Румунију унутар ЕУ, али не тражи повлачење из блока – и подржава НАТО. Према ставу странке, чланство Румуније у НАТО-у обезбеђује земљи већу сигурност од спољних претњи, а са поновним уједињењем Молдавије и Румуније, то би омогућило алијанси да ојача своју источну границу, на граници са Украјином, која је тренутно у рату са Русијом. Што се тиче руско-украјинског рата, AUR је анти-интервенционистички настројен, тврдећи да тај рат има мало везе са Румунијом. Странка је такође била гласно против проласка украјинских пољопривредних производа кроз Румунију. Као резултат тих политика, лидеру AUR-а, Џорџу Симиону, забрањен је улазак у Украјину. Међутим, AUR је такође гласно против Русије, а руководство странке је чак тражило протеривање руског амбасадора у Украјини, као и затварање свих руских конзулата и дипломатских мисија у Румунији, наводећи претње које руски званичници представљају Румунији због њихове текуће војне подршке Украјини и јачања НАТО инфраструктуре у Румунији и њеној морској територији у Црном мору. Што се тиче других земаља, AUR је оптужен да је наклоњен Башару ел-Асаду у Сирији, док је странка такође изразила снажну подршку Србији по питању Косова. Међутим, AUR је такође гласно подржао Израел у текућим ратовима Израела са Палестином и Либаном.
Савез за спас Румуније (Uniunea Salvați România, USR)
Савез за спас Румуније (USR), на челу са Еленом Ласкони, је донекле необична политичка странка јер је углавном састављена од појединаца који имају мало или нимало претходног искуства у политици, и функционише више као велика невладина организација, са многим високим члановима који су активисти и академици, а не каријерни политичари. Тврди се да је ово значајан фактор у привлачности странке код великог дела румунског бирачког тела – посебно млађих гласача – јер странка ставља велики акценат на платформу против корупције, називајући каријерне политичаре значајним извором корупције у Румунији.
USR себе означава као странку центра-деснице, међутим, због доминантности либералних идеала у односу на конзервативне, тачније би било назвати их центристичко-либералном странком. Примарни конзервативни елемент у политици USR-а је њихов приступ економским питањима, при чему странка заступа капиталистички приступ слободног тржишта. Што се тиче ЛГБТ заједнице, за једну либералну странку, USR је необично тих по овом питању, преферирајући да избегне давање јасног званичног става. Странка делује нити за нити против ЛГБТ права, већ изгледа заузима неутралан – или можда амбивалентан – став. Према бившем лидеру странке, Дану Барни, „Геј брак још увек није тема на јавној агенди… Нема иницијативе за промоцију истополних бракова. Можда ће се следеће генерације, за 20, 30 година, бавити овим проблемом, али за сада то није приоритет.“
Што се тиче спољне политике, иако не даје експлицитан став по питању поновног уједињења Молдавије са Румунијом, USR отворено подржава молдавску либералну Странку акције и солидарности, на челу са тренутном председницом Молдавије Мајом Санду. USR такође снажно подржава приступање Молдавије Европској унији. Што се тиче сопственог става о чланству Румуније у ЕУ, USR је снажан заговорник наставка чланства Румуније у том блоку и веома је гласан по питању ширења моћи и утицаја ЕУ, укључујући креирање више закона ЕУ који би важили за све државе чланице, као и стварање оружаних снага ЕУ.
SOS Румунија
Још једна веома контроверзна политичка странка која је тек недавно почела да бележи значајан пораст популарности у Румунији је SOS Румунија, на челу са подједнако контроверзном Дианом Шошоаком. Може се тврдити да је SOS Румунија радикалнија и националистичкија од Савеза за уједињење Румуна (AUR). Странка је означена као крајње десничарска, углавном због својих снажно социјално и национално конзервативних политика, као и због свог става по питању територијалног проширења Румуније.
Што се тиче унутрашње политике, SOS Румунија је веома критична према тренутној румунској влади и њеном руковању друштвеним питањима, као што су економија, здравство и образовање, захтевајући значајне реформе у начину на који се ове области румунског друштва управљају, како би се унапредиле и ускладиле са модерним стандардима 2020-их. Као и у остатку Балкана и источне Европе, већина социјалне инфраструктуре у Румунији није се значајно променила од времена комунизма, а покушаји реформе и модернизације дали су мало успеха, углавном због дугорочних финансијских проблема. SOS Румунија такође окривљује државну корупцију за недостатак побољшања у румунској инфраструктури уопште. Као и већина десничарских и крајње десничарских политичких партија у Европи, SOS Румунија је такође снажно против имиграције, како легалне, тако и илегалне.
Што се тиче спољне политике, SOS Румунија је критична према НАТО-у, али је такође изразила жељу да се алијанса реформише, уз наставак чланства Румуније у НАТО-у. Странка је званично благо евроскептична и залаже се за реформисање Европске уније изнутра. Међутим, незванично, руководство и чланови странке више нагињу ка чврстој евроскептици, желећи да Румунија потпуно иступи из Европске уније, уместо да покушава да је реформише изнутра, како се наводи на званичном сајту странке. Лидерка SOS Румуније, Дијана Шошоака, чак је изјавила да Европски парламент треба „благословити и очистити од стране свештеника“. Иако су критичари оптуживали SOS Румунију да је про-руска странка, странка тврди да се противи ономе што назива „руским и кинеским диктатурама“. Међутим, SOS Румунија је била оштро критикована у Украјини због својих идеолошких симпатија према концепту Велике Румуније, који укључује бивше румунске територије Бесарабије (данашња Република Молдавија и јужни део Одеске области у Украјини, укључујући Змијско острво) и Северне Буковине, која је тренутно део Украјине. Ове територије анектирао је Совјетски Савез након окупације 1940. године. Као резултат става странке о овим територијама, Украјина је увела санкције против руководства странке.
Лидерка SOS Румуније, Дијана Шошоака, одиграла је значајну улогу у порасту популарности странке у последњих неколико година, пре свега због своје изразито гласне и отворене природе када је реч о румунским питањима, како домаћим, тако и међународним. Као резултат тога, она је била умешана у бројне контроверзе током година, што јој је донело и похвале њених присталица и критике противника. На пример, 21. новембра 2023. године, током тајне седнице у румунском парламенту о текућем израелско-палестинском сукобу, Шошоака је чујена како виче „Палестина“ током презентације снимака ситуације на терену у Гази. Међутим, Шошоака и SOS Румунија званично не подржавају значајну улогу Румуније у овом сукобу, већ желе да Румунија остане неутрална. Шошоака је сама изјавила да Хамас „не представља палестински народ“ и да и Израел и Хамас врше бројне ратне злочине и кршења људских права. Додатно је изазвала Израел и јеврејску заједницу у мају, током седнице у румунском парламенту посвећене односима између Румуније и Израела, када је наводно узвикнула „Живела Гарда“, мислећи на историјски румунски ултранационалистички покрет Гвоздена гарда, познат по својој снажној антисемитској реторици.
Према налогу Румунског уставног суда, Дијана Шошоака је уклоњена са изборне листе кандидата за предстојеће председничке изборе. Према њеним речима, забрана њене кандидатуре „доказује да су Американци, Јевреји и Европска унија планирали да наместе румунске изборе пре него што су уопште почели…“
Шта ови избори значе за будућност Румуније
У светлу најважнијих геополитичких догађаја који се тренутно одвијају у свету – попут руско-украјинског рата, ратова између Израела, Палестине и Либана, па чак и предстојећих председничких избора у САД – Румунија наставља да игра кључну улогу у европским геополитичким питањима. Узимајући у обзир њен географски положај на Балкану и у источној Европи – где се граничи са Украјином и Црним морем – као и њено чланство у Европској унији и НАТО-у, иако је многе европске и светске нације често занемарују због њене социо-економске историје, политичка будућност Румуније имаће пресудну улогу у томе колико ће значајне бити улоге ЕУ и НАТО-а на Балкану и у источној Европи у наредној деценији, па вероватно и касније. Домаћа економска, друштвена и културна ситуација у Румунији ће вероватно остати прилично иста, с обзиром на непромењен економски систем у земљи од раних 2000-их, као и на веома конзервативну и традиционалистичку природу румунског друштва у целини. Што се тиче суседних земаља, политичка будућност Румуније ће врло вероватно имати значајан, иако индиректан, утицај на њих, због њеног чланства и доприноса ЕУ и НАТО-у, као и због спољних политика ова два блока. Због тога ће предстојећи избори, посебно у овим турбулентним временима, бити изузетно важни за посматрање.
Извор: The Romanian Parliamentary Elections 2024 – Eagle Eye Explore
24. октобар 2024.
