Пише: Драги Ивић
Служба која је послужила као инспирација за стварање најдуговечнијег и најбројнијег филмског серијала посвећеног Џејмсу Бонду, с разлогом је предмет знатижеље конкурената, али и инспирација бројним теоретичарима завера.
Кад већ спомињемо Џејмса Бонда, помоћу ког је створена човеколика, па чак и духовита слика ове службе, да подсетимо: у филму је реч о агенту који је припадник спољне војне обавештајне службе, а ознака 007 је (према сценаристи) префикс за Licence to kill, односно право да му се у службена овлашћења уведе и убијање противника без много зановетања и писања извештаја.
Како је у стварности функционисала и функционише ова организације упознаћемо се у кратким цртама, имајући на уму да ниједна служба није о себи рекла или написала више него што мора. С тога и ове податке можемо посматрати у том светлу.
Пирамида безбедности Велике Британије
Најпре да погледамо ширу слику, односно пирамиду безбедносних служби Велике Британије. Све ове службе подређене су Заједничком обавештајном комитету (Joint Intelligence Committee – JIC). Њега сачињавају (по службеној дужности) руководици три службе: ”МИ-5”, ”МИ-6” и ”Државног комуникацијског штаба”.
Стални чланови су такође: начелник Војне обавештајне службе (Defence Intelligence – DI), његов заменик, начелник Аналитичке управе, представници Министарстава одбране, Иностраних послова, Канцеларије за сарадњу с другим владама (Foreign, Commonwealth and Development Office), као и саветник премијера за иностране послове.
Фото: Почасна плоча и први командант Mansfield Smith Cumming
Није ни чудо што је овај Комитет тако сложен. Обавештајна заједница под његовим надзором састоји се од:
Државног Комуникационог штаба (Government Communications Headquarters – GCHQ).
Одбрамбено-обавештајне службе (Defence Ineteligence Service – DIS, војни део обавештајне службе).
Тајне обавештајне службе (SIS) или ”Military Inteligence, Section 6 – MI-6”.
Често се Служба безбедности Велике Британије (Security Service) назива једноставно ”МИ 5” (Military Intelligence, Section 5), али то је само део споменуте пирамиде која има два основна поља – унутрашње и спољно.
Унутрашњом обавештајном безбедношћу баве се:
МИ-5
Национална обавештајна јединица за унутрашњи екстремизам и нереде (National Domestic Extremism and Disorder Intelligence Unit).
Национална заједница за организовани криминал (National Crime Agency).
Национална обавештајна служба за балистику (National Ballistics Intelligence Service – NBIS).
Национални обавештајни биро за борбу против превара (National Fraud Intelligence Bureau -NFIB).
Очигледно је да и у самој матици има много посла.
Спољном обавештајном активношћу баве се:
МИ 6
Штаб обавештајне службе Одбране (Defence Intelligence Staff – DIS), војни огранак који у себи централизује обавештајне органе видова и родова. Од 2010. године зове се само ”Defence Intelligence – DI”. Она је део Министарства одбране и тим путем се и финансира. Наследила је ”Директорат војне обавештајне службе” (Directorate of Military Intelligence) 1964. године. Податке које она сакупи по потреби дели с другим структурама и савезницима из НАТО.
Целу ову безбедносну структуру подржава и посебно одељење владиног Штаба за комуникације за електронско-извиђачку актиивност, као и Одељење заједничке анализе података при Заједничком обавештајном комитету.
Посветимо неколико речи овом комбинованом организационом моделу који је просечном читаоцу мање познат, али зато њиме професионални организатори одлично владају.
Структура обавештајно-безбедносне заштите Велике Британије (при том не мислимо на јавну безбедност, односно класичну полицију) јесте спој два метода: један се зове Фајолов (Анри Фајол, Француз за ког се сматра да је отац модерног менаџмента); он је шест основних, стандардних организационих функција уклопио у пирамидални начин руковођења.
Најближи овом методу је принцип војне субординације. Од врха па надоле иду обавештења, а одоздо ка врху иду извештаји (старији обавештава – млађи извештава). Други метод је такође веома интересантан и он представља скраћеницу – ПЕРТ метод (Program Evaluation and Review Technique).
Упоредимо то с мрежом шина у некој станици. У станицу улази само једна пруга која се затим грана грана у више колосека. На излазу из станице све те пруге сливају се поново у један колосек.
Фото: Блецли, место где су десифроване највеће тајне
Зашто су се Британци определили за комбинацију два организациона модела, када је сваки за себе довољно компликован? Да ли је реч о снобизму, традиционалној нетрпељивости између служби, или прецењивање својих организационих способности?
У сваком случају, службама безбедности је нужан велики степен самосталности (и тајности), као што је такође нужан велики степен контроле, надзора и увида у то што раде. Разлоге за ово не треба објашњавати. Довољно је подсетити се да је Петорка из Кембриџа била скуп двоструких агената који су се лично познавали, али нису били организована група!
Совјетски агент је искористио раскорак између служби и добре пријатеље, сараднике, врбовао једног по једног. Они су тек у Москви или пред судом у Лондону сазнали да су били у истом (издајничком тиму).
Надамо се да смо ову, релативно компликовану шему, довољно јасно представили. Вратимо се јунацима ове приче, ”МИ-6”.
СИС/МИ-6
Secret Intelligence Service – SIS/Military Intelligence, МИ6, како смо већ навели, бави се спољнополитичким обавештајним радом и та служба је део владиног апарата. Одговара Министарству иностраних послова, а преко њега Заједничком обавештајном комитету.
Начелник је члан колегијума Министарства иностраних послова (државни секретар у рангу заменика министра). Он је истовремено и једина јавна личност у овом обавештајном систему.
Од 1994. године централа службе налази се у комплексу владиних зграда у Вестминстеру, на броју 85. Правни основ њеног деловања је Закон о обавештајним службама (Intelligence Services Act 1994). До појаве тог закона на државном нивоу негирано је постојање Спољне обавештајне службе.
Корени, почеци…
Вековима раније британска империја имала је своје обавештајне органе. Међутим, као истинска претеча заједничке спољне обавештајне службе појавила се најпре Обавештајна управа (Secret Service Buereau) Државног комитета одбране и Обавештајне управе Копнене војске.
Када је формирана, 1909. године, заједно с обавештајним и контраобавештајним одељењем, представљала је врло скромну службу, малобројну и оскудно опремљену. Није ни чудо, јер је Британија у то време највећу пажњу посвећивала Ратној морнарици. Тако је и по препоруци Обавештајне управе Ратне морнарице за првог начелника Обавештајне службе постављен М. Каминг, тада капетан друге класе.
За начелника Одељења за безбедност постављен је капетан (касније генерал-мајор) В. Кел. Пошто је бирократија одмах почела да прави проблеме у вези с финансирањем и кадровским питањима неколико специјалних служби, Обавештајна управа Комитета одбране прикључена је Обавештајној управи КоВ. На свом почетку имала је чак 19 посебних одељења.
Прва искуства
Овакав трапав систем пао је већ на првом испиту, почетком Првог светског рата. Покушаји да се формира мрежа агената на територији Немачке врло брзо су сасечени од стране Немаца. Исто се догодило и у тада много важнијем сегменту – фронтовској обавештајној служби. Највећи део војно-политичких информација добијен је посредним путем, преко неутралних земаља, на деловима окупираних земаља Бенелукса и од стране Руске Империје.
Већ 1916. године уследила је реорганизација. Из разлога политичке и финансијске природе донето је решење да се приступи прекомандовању (препотчињавању) специјалних служби КоВ грађанским, односно владиним организацијама. Прва управа извучена је из Министарства КоВ и пребачена у Министарство Ратне морнарице (Адмиралитет).
Министарство је у постизборној процедури формирано од стране Парламента (назив потиче од француске речи – парлер, говорити), односно Доњег дома (House of Commons). Шесто одељење предато је Министарству иностраних послова. Пето одељење предато је Министарству унутрашњих послова.
Финансирање специјалних служби решено је кроз буџет Ратне морнарице и два грађанска министарства, а не преко Копнене војске. У надлежности Главне обавештајне управе Копнене војске остале су Управе војне пропаганде, Специјалних операција и Обрада заробљеника.
Фото: Нова зграда код Воксхолског моста
После рата, 1920. године, одељења која су изузета из састава Главне обавештајне управе КоВ добила су следеће ознаке:
Прво одељење: Школе шифрантске службе Министарства иностраних послова.
Пето одељење: Служба безбедности Министарства унутрашњих послова.
Шесто одељење: Обавештајна служба Министарства иностраних послова.
Између два светска рата Велика Британија је уочила тренд глобалне супремације највећег добитника Првог светског рата – Сједињених Америчких Држава и будно је, али врло дискретно, пратила шта се тамо дешава. Исто то су радили и њихови савезници са западног дела Земљине полулопте.
Опет су Немци били ти који су их натерали да удруже своје снаге, па је с пролећа 1940. године у Њујорку била формирана Управа безбедности ”СИС” (British Security Co-ordination/BSC) за област САД и Канаде ради кооридинације сарадње са специјалним службама САД.
Прва служба с којом је формално започета сарадња остварена је између дипломатског представништва ”СИС” и војног аташеа Велике Британије с једне стране, и Управом генералштаба Армије (КоВ) и Обавештајне управе Ратне морнарице САД, с друге. Управа безбедности за САД и Канаду помогла је да се створи Управа стратешке службе која је радила на заједничким задацима глобалног типа.
Британцима је то било од велике користи јер су они већ били у рату, за разлику од САД, док је Канада објавила рат Силама осовине само три дана после Велике Британије. Стога су Британци користили неутрални статус САД да развију обавештајну мрежу у позадини противника, али и да спроводе диверзантске акције, пресрећу линије веза противника, а посебно да, удружујући памет и средства, развију до тада невиђен систем дешифровања на стратешком нивоу.
Послератни СИС
Британци, као доказани русофоби и антикомунисти наставили су Други светски рат, али на свој начин. Оног момента када је било јасно да Црвену армију ништа не може зауставити, јер је она 1944. године изашла на своје старе границе и наставила на запад не заустављајући се, Черчил је реаговао.
Девето одељење (за борбу против Коминтерне) које је било расформирано 1941. године поново је успостављено, овај пут ради супротстављања совјетској обавештајној служби; у Европи совјетска мрежа није престајала с радом све време рата (подсетимо се само ”Црвеног оркестра”, односно ”Die Rote Kapelle”, али и других, бројних ”спавача” дуж западне хемисфере, посебно у Британији и САД).
За начелника управе одређен је Ким Филби о коме смо већ писали. Какав је то колосални пропуст британских контраобавештајних служби био нека послужи податак да је Филби већ у то време био агент иностране обавештајне мреже НКВД! Он је касније, подсетимо се и тога, послат да руководи амбасадорском агентуром ”СИС” у Турској и у САД.
Фото: Седиште у Њујорку на Петој авенији
Еуфорија послератног опуштања довела је дотле да су 1946. године оперативна одељења формално сведена на такозвана ”продукциона” (”Production Sections”, ”Directorate of Production”). Информативна одељења су преименована у Управе, па су добила још безазленија имена – анкетне секције, односно одељења која су могла да траже и прикупљају одређене податке (”Requirements Sections”, ”Directorate of Requirements”).
У надлежност СИС прешао је апарат и агентура расформираног ”СОЕ” (Special Operations Executive). Подсетимо се да се ова Черчилова ”тајна армија”, вођена из Бејкер стрита 64 наратовала за тих шест и по година широм света и да није заслужила такав исход. После ружних политичких игара (лепих, најчешће и нема), 15. јануара ова прослављена формација је званично укинута. Свега 280 људи је пребачено у ”МИ 6”.
То би се некако и разумело, али како разумети потезе који су Киму Филбију широм отварали врата да најдрагоценије информације без икаквог проблема пребацује Совјетима? Када се та бура, после дуго таласања некако стишала, али не и заборавила, на једном предавању израелски обавештајац и писац Виктор Островски (Victor John Ostrovsky, иначе рођени Канађанин) оценио је да су аналитичке способности ”МИ 6” биле врло високе, али да је њихова способност да стигну до тајне информације веома мала.
Оперативна управа
Сходно традицији и навикама да нагледају светска збивања (и при том утичу на њих), ”МИ 6” је подељен на четири Управе који имају своја одељења. У Европској управи има три одељења (Прво одељење је за Скандинвију и Заједницу независних држава, Друго се бави Средоземљем и Северном Африком, а Треће државама ЕУ и Швајцарске).
У Другој управи је Четврто одељење чија је област Арапски Исток. Трећа Управа задужена је за Западну полулопту. У њој делује Пето одељење и оно прати дешавања у Латинској Америци и на Далеком истоку. Четврта Управа је сама територија Велике Британије и њено непосредно окружење, па се њено, Шесто одељење, налази у Лондону.
Фото: Постер за филм Dr No
Од 1996. године новоподигнуто здање ”СИС” по пројекту Терија Фарела налази се недалеко од старог здања, на обали Воксоловског моста (Vauxhall Bridge). Игра судбине, случајност? Подсетимо се да Руси своје железничке станице зову Вагзали (вогзал).
Оне су направљене по узору на железничку станицу Vauxall у Лондону, па су Руси прилагодили то име свом фонетском апарату и ето имена. Иначе, ово здање је јунак многих филмова о Џемсу Бонду (опет он!): ”Златно око” (Golden Eye), ”Свет није довољан” (The World Is Not Enough), ” Умри други пут ” (Die Another Day), ”Казино Ројал” (Casino Royale) и ”Скајфол” (Skyfall, у коме је ово здање и ”срушено”).
Нису само филмови били заинтересовани за ово здање. Тамо су снимљене и многе популарне телевизијске серије. ”МИ 6” јесте још један од примера колико је ”код суседа трава зеленија”. У самом Уједињеном Краљевству ионако је много етничких, политичких и расних проблема. Британији се догодио и ”Брегзит”, а они би и даље да пружају своје пипке широм света.
30. децембар 2024.
