Московски државни универзитет по имену М.В. Ломоносова (од 1755. до 1917. – Царски московски универзитет) је један од најстаријих и највећих универзитета у Русији, основан по декрету царице Елизавете Петровне 25. јануар 1755. године. Универзитет носи назив по научнику Михаилу Васиљевичу Ломоносову, који је саставио и развио стандард образовног система на универзитету. Овај научни центар данас има на располагању више од 600 зграда и објеката, укључујући и главну зграду на Воробјовој Гори, чија укупна површина износи око 1 милион квадратних метара.
Приликом оснивања Московски државни факултет је обухватао медицински, правни и филозофски факултет, док се данас разгранао и садржи многобројне факултете, институте и више школе као што су Факултет космичких истраживања, Факултет уметности, Факултет државне управе, Факултет биоинжињеринга, Математички факултет, Хемијски факултет, Факултет глобалних процеса, Економски факултет, Факултет политичких наука и др.
Недавна свечаност на Факултету политичких наука Московског државног универзитета, била је прилика да посетимо ову научно-образувну институцију и поразговарамо са професорима и студентима. 27. јуна 2024. године одржана је свечана церемонија уручења диплома, а свечаности су присуствовали матуранти, професори и наставници, родитељи и позвани гости. Диплому Московског универзитета добило је 160 дипломаца, од којих је 59 дипломирало са одличним успехом.
Дипломираним студентима обратили су се декан Факултета политичких наука Московског државног универзитета, дописни члан Руске академије наука, професор Андреј Шутов, шеф Канцеларије за информационо-документациону подршку председника Руске Федерације Антон Федоров и заменик председника Државне думе Савезне скупштине Руске Федерације Борис Чернишов.
Декан Факултета политичких наука професор Андреј Шутов напоменуо је у свом говору: „Немојте веровати онима који кажу да политичке науке нису наша наука. Сетимо се наше историје. На крају крајева, Михаил Ломоносов је у свом пројекту за Царски московски универзитет, за једно од првих 10 одељења, предложио стварање катедре за политику. Наша политичка наука је укорењена у нашој националној традицији. У петак смо заједно са ректором Виктором Антоновичем Садовничим посетили Јелњу, место моћи Универзитета. Ту је августа 1941. године живот положило 1066 професора и наставника, свршених студената и студената нашег Универзитета. Одали смо почаст овим људима који ће заувек остати млади и заувек остати у нашем сећању. И данас, када наша земља живи у тешким условима конфронтације са колективним Западом, знамо шта је тамо, на границама…
– Егор ме чује?
Ово је наш студент, две године је на фронту. Нека брине о себи и свом тиму док извршава борбене задатке. То су задаци очувања наше земље, то су задаци унапређења наших националних интереса. Пожелео бих вама, нашим дипломцима, где год да радите, да се стално сећате да живимо у великој земљи и да решавамо велике проблеме. И даље. Ако вам је тешко у неким животним околностима, знајте, запамтите: увек сте добродошли на факултет. И са радошћу и са тугом. Нека буде мање ових последњих“.
Делегација Федералног информативно-политичког часописа „Личност држве“ коју су чинили новинари из Русије, Србије и Пакистана, након свечаности је поразговарала са професорима и студентима Факултета политичких наука.
Професор Игор Иванович Кузнецов је у разговору са Драганом Трифковић истакао да Факултет политичких наука дуго сарађује са српским колегама са Београдског универзитета и да та сарадња има добру традицију и још бољу перспективу: „На нашем факултету има колега који владају српским језиком и занимају се истраживањем, имамо студенте аспиранте који се занимају проблематиком Балкана, много колега који се баве конфликтологијом изучавају савремену политичку ситуацију на Балкану и наравно традиционалне сфере интереса као што су историја политичких учења, идеја словенског јединства, панславизма, цивилизацијска и историјска специфика словенског света, све је то у центру интересовања и активно се изучава“.
Професорка Марија Сергејевна Фил истакла је да су Балкан и НАТО агресија на Југославију веома важна тема у изучавању конфликтологије и да су догађају из деведесетих година прошлог века подстакли руско руководство на размишљање о томе куда Русију воде, тада још увек, западни партнери: „Нажалост у тој епохи Русија је била другачија и она се тада није мешала и није спречила. Уверена сам да смо тада имали таквог председника какав је Владимир Владимирович Путин да се та чудовишна дешавања на Балкану, а посебно у Србији, не би десила. Русија то не би дозволила. Ми сада радимо у условима у којима сада живимо и има неких историјских грешака које покушавамо да исправимо. Русија је сада веома чврста на свом путу и то се не тиче само заштите руског суверенитета, не само заштите нашег територијалног интегритета, већ укључује и заштиту наших партнера широм света и оних људи који нас подржавају. Србија и Русија су повезане чврстим историјским везама и Русија је увек подржавала Србију и у борби са Османским царством и током читаве историје. Она је кроз читаву историју била наша православна пријатељска земља, братска земља. Јасно је да сте сада и ви под огромним притиском који се врши и на политичко руководство и на елиту, и наравно у употреби су новац, претње, сумњам и разне друге црне технологија. Међутим последња реч увек припада народима. Ма како се сада чинило да историјска правда привремено нема предност, то је правда највишег ауторитета наших народа и они неће дозволити да је сломе, то се никада није догодило ни у једном времену, ни у случају када је вршен најтежи притисак“.
Општи утисак је да је Факултет политичких наука, као и цела Русија, пред великим променама које треба да унапреде све сфере живота, укључујући и образовање.
Извор: Центар за геостратешке студије
Упутнице:
- јун 2024.
