Пише: Павле Јеремић
Брзи слом југословенске краљевске војске у априлском рату давао је утисак непобедивости и апсолутне војне премоћи нацистичке војне машинерије. Међутим, једна група југословенских официра успева да избегне заробљавање, и одбија да призна капитулацију војске. Ова групација, на челу са генералштабним пуковником Драгољубом Михаиловићем стигла је на Равну Гору 11. маја и вођена Његошевим стиховима: “Ал’ тирјанству стати ногом за врат, довести га к познанију права, то је људска дужност најсветија”, основала организацију под називом “Југословенска војска у отаџбини”. На овај начин је у најбољем светлу исказан антифашистички карактер краљевске војке и српског народа, који је добио свој први организовани покрет отпора за мање од месеца дана од краја рата.
Вековне традиције слободољубивости, непокоривости, бунтовности и правдољубивости српског народа, заједно са стручношћу и одлучношћу официра окупљених око Михаиловића пружали су перспективу наставка борбе против окупатора у земљи. Убрзо је успостављена веза са Југословенском владом у емиграцији, која такође није признала капитулацију, и започето грађење организационе мреже равногорског покрета. Због герилског начина организовања, и стварања мањих оперативних јединица у својим почецима ЈВуО је подсећала на четничке одметничке јединице које су се бориле у Старој Србији почетком 20. Века.
Као основни ратни циљ ЈВуО претпостављена је рестаурација парламентарне монархије на челу са династијом Карађорђевић, уз поштовање свих демократских принципа и права три конститутивна јужнословенска народа(Срби, Хрвати и Словенци). Свесна и даље слабе опремљености, и чињенице да је тек ступила у контакт са савезницима, али и условљена немачком политиком одмазде која је подразумева првобитно 50, а затим и 100 убијених цивила за једног убијеног немачког војника, четничка врховна команда се првобитно посветила прибављању војне опреме и стварању услова за заштиту народа. Убрзо је Југословенска војска у отаџбини препозната и призната од стране савезника, а за подвиге ових храбрих герилаца чуо је цео свет. Имена Михаиловића и његових бораца, који су се дрзнули да устану против немачке војне силе при њеном врхунцу нашла су се на насловним странама многих светских гласила. Четници у кратком року покрећу војне акције које су се огледале у саботажама немачких транспорта, заседама немачких јединица и команданата, разграђивањем саобраћајница, док су већ у лето 1941. покренуте значајније војне акције. Јединице ЈВуО су своје прве веће окршаје са Немцима доживеле у нападима на Лозницу, Краљево, Горњи Милановац, Чачак и друге градове у Србији.
Операција Лозница – први ослобођени град у Европи
Осетивши да су стекли потребну снагу у наоружању и људству четници покрећу прву већу војну операцију – операцију ослобађања Лознице. Крајем августа 1941. четнички одред потпуковника Веселина Мисите напao je немачки гарнизон у Лозници, успеo да га порази и ослободи Лозницу, која је на тај начин постала први ослобођени град у окупираној Европи. Овом приликом четници су заробили 93 немачка војника, који су постали први заробљени немачки војници још од почетка Другог светског рата 1939. године. Вест о поразу немачке војске, која се до тада сматрала несаломивом на просторима које је окупирала, одјекнула је и гласно је прослављена широм савезничког антифашистичког света. Операција ослобађања Лознице, и ако тек прва већа војна акција, сигурно је једна од најзначајнијих јер је Југословенска војска у отаџбини на овај начин показала покретима отпора широм света како се треба борити против окупатора.
Аманет равногорског покрета
Оснивање и деловање равногорског покрета оставили су дубоко сећање у колективној свести српског народа, који се и данас радо сећа антифашистичке и патриотске улоге ЈВуО у најкрвавијем рату који је задесио планету. Демократске, и парламентарне традиције које је четнички покрет баштинио остале су уткане у свести национално опредељених Срба и након што је у Србији, и Југославији уведен комунизам завршетком Другог светског рата. Честитост, и ревност у одбрани српског народа од страдања, као и признања највећих савезничких сила за храброст у борби обележили су четнички покрет као покрет неустрашивих и несаломивих бораца против фашистичке окупације. Четници су устанком започетим 11. маја 1941. наставили традиције српских устаника из Баната, Херцеговине, Првог и Другог српског устанка, као и Топличког и других устанака којима је српски народ одувек показивао зубе свакоме ко је помислио да њиме влада. И поред тога што су међународне околности, и исход грађанског рата довели до нестанка равногорског покрета, и спречили реализацију његових идеја о послератном уређењу Југославије, ови принципи, мисли и идеје остаће вечно у сећању српског народа. Устанак 11. маја 1941. је пламен који је разбуктао варнице слободе по читавој држави, и као такав заслужује достојно место у богатој историји српског народа!
11. мај 2024.
