Геополитика и политика

Вучићеви „успеси“ у 2020. – поносу нема места. Напротив!

Пише: Дејан Мировић

Александар Вучић је на конференцији за медије одржаној 28. децембра тврдио да је поносан на резултате које је Србија остварила 2020.  Хронологија догађаја током 2020. показује да нема места за понос, напротив.  

У јануару је српска јавност била веома узменирена догађајима у Црној Гори. Након усвајања Закона о слободи вјероисповести отпочеле су велике народно-црквене литије у градовима широм Црне Горе. Криминални режим Мила Ђукановића је употребио силу. Вучић се понудио да посети Црну Гору за Бадње вече. Митрополија црногорско приморска је сматрала да он није пожељан у Црној Гори. Ректор Цетињске богословије је то саопштио у Дану. Након тога Вучић се састаје са Ђукановићем у Јерусалиму.

У фебруару српске власти у Берлину, без овлашћења Народне скупштине,  закључују три споразума са сецеионистичким властима из Приштине. У истом месецу Вучић се поново састаје са Ђукановићем у Бриселу.

У марту се Вучић састаје са Гренелом и Тачијем у Вашингтону. Након повратака у Србију српски председник држи конференцију за штампу са доктором Несторовићем о новом вирусу корона. Несторовић поручује да се ради о смешном вирусу и позива српске грађане да слободно иду у Милано на шопинг. Неколико дана касније српске власти уводе ванредно стање.

У априлу Русија шаље помоћ Србији од 11 великих транспортних авиона. Српски председник се не појављује на дочеку иако је пре тога присуствовао слетању једног кинеског авиона помоћи. На РТС се емитује филм Путинови сведоци у којем се руски председник оптужује да је наручивао убиства. Косовска мрежа за пренос електричне енергије постаје члан Европске мреже. Србија није уложила протест.

У мају се укида ванредно стање у Србији. Одржавају се фудбалске утакмице иако траје епидемија короне. Расписују се републички избори. Први пут након неколико година Москва не пристаје на предизборну посету српског председника иако је она била најављена за 16 мај.

У јуну СНС побеђује на изборима које је бојкотовала опозиција. Руски министар Лавров се приликом посете Београду изјашњава против улоге САД у преговорима о КиМ. Гренел објављује да ће Србија одустати од лобирања за повлачење признања Косова. Након подизања предлога оптужнице против Тачија пред Специјалним судом у Хагу, отказује се потписивање Вашингтонског споразума. Вучић изјављује да ће позвати Ђукановића да посети Србију иако је у Црној Гори полиција ухапсила владику Јоаникија.

У јулу избијају протести у Србији поводом најаве српског председника да ће поново увести полицијски час. Полиција брутално пребија демонстранте и грађане укључујући и аутистичног дечака у Новом Саду. Провладини медији нападају руског амбасадора да је умешан у демонстрације. У августу се најављује да ће Вашингтонски споразум ипак бити потписати у септембру и да ће у њему наводно бити само економске одредбе.

У септембру Вучић и Хоти потписују Вашингтонски споразум. У члановима 7-8 Србија се придружује антикинеским и антируским санкцијама. У члану 15 прихвата да Косово постане чланица међународних организација или УН. Тако је Вучић пристао на Ишингеров план који су тадашњи премијер Коштуница и Русија одбили 2007. године. Чланом 16 Србија признаје Јерусалим као главни град Израела, као једина држава у Европи супротно спољној политици ЕУ. Заузврат, Израел признаје Косово.

У октобру је отказана дуго најављивана посета Путина Србији. Истог месеца се формира нова влада. Други мандат добија Ана Брнабић бивши службеник USAID и припадник LBGT заједнице . Министарско место добија и Гордана Чомић, иако на изборима њена партија УДС блиска Беби Поповићу,  није добила ни 1%. Вућићу блиски медији нападају делове нове скупштинске већине у Црној Гори и митрополита Амфилохија.

У новембру Бајден побеђује на америчким изборима иако су српске власти позивале Србе у САД да гласају за Трампа. Србија постаје лидер у броју заражених од короне у региону. Србија се задужује 85 милиона евра да би градила пут Ниш –Приштина који ће Албанцима са КиМ омогућити најбржу везу са ЕУ или са државама у којима живи њихова дијаспора .Износ кредита је дупло већи него вредност ковид болнице у Батајници. 

У децембру Приштина преузима надлежност над енергетским системом на северу КиМ и над језером Газиводе које се простире и на територији уже Србије. Власти у Београду најављују саопштење у року од 72 сата. Саопштење никада није издато. Премијер Брнабић објављује да Србија одустаје од 5G технологије. У пракси то значи одустанак и од сарадње са кинеском фирмом Хуавеи. Србија прихвата Фајзерову вакцину пре ЕУ али не издаје дозволу за руску која је пре ње ушла у употребу.

Резултати Вучићеве неозбиљне спољне политике у 2020. години су, дакле, погоршавање односа са Русијом и Кином али и са новим властима у САД, као и конфронтирање спољној политици ЕУ. У унутрашњој политици настављена је предаја надлежности и имовине шире и уже Србије властима у Приштини, мандат Ане Брнабић, као и наметање ЛДП идеологије у Србији. Вашингтонски споразум отвара врата за чланство Косова у УН. Сусретима са Ђукановићем давао је легитимитет човеку који је прогонио СПЦ у Црној Гори. Још увек није имао билатералне састанке са новим властима у Црној Гори. Највећи број заражених короном у региону показује и крах здравственог система Србије. 

1. јануар 2021. 

НСПМ

 

author-avatar

About Центар за геостратешке студије

ЦЕНТАР ЗА ГЕОСТРАТЕШКЕ СТУДИЈЕ је невладино и непрофитно удружење, основано у Београду на оснивачкој скупштини одржаној дана 28.02.2014., у складу са одредбама чл.11. и 12. Закона о удружењима (»Службени лист РС«, бр.51/09). на неодређено време, ради остваривања циљева у области научног истраживање геостратешких односа и израде стратешких докумената, анализа и истраживања. Удружење развија и подржава пројекте и активности које су усмерене ка државним и националним интересима Србије, има својство правног лица и уписано је у регистар у складу са Законом. Мисија Центра за геостратешке студије гласи: „Градимо будућност, јер Србија то заслужује: Вредности које заступамо утврђене су кроз нашу историју, културу и традицију. Ми се држимо тога да без прошлости нема ни будућности. Из тог разлога да бисмо градили будућност морамо да знамо нашу прошлост и да негујемо нашу традицију. Праве вредности су увек утемељене, а будућност се без тог темеља не може градити у добром смеру. У времену преломних геополитичких промена, од кључне важности је да направимо мудар избор и донесемо правилне одлуке. По страни треба оставити све наметнуте и искривљене идеје и вештачке нагоне. Чврсто верујемо у то да Србија има довољно квалитета и потенцијала да без обзира на претње и ограничења, сама определи своју будућност. Ми смо посвећени српском становишту и праву да сами одлучујемо о својој будућности, при том имајући у виду чињеницу да је историјски гледано било много изазова, претњи и опасности које смо савладали “. Визија: Центар за геостратешке студије тежи томе да постане једна од водећих светских организација у домену геополитике. Такође, жели да се позиционира као домаћи бренд. Настојаћемо да заинтересујемо јавност у Србији за међународне теме и окупимо све оне који су заинтересовани за заштиту државних и националних интереса, јачање суверенитета, очување териотријалног интегритета, очување традиционалних вредности, јачање институција и владавине права. Деловаћемо у правцу проналажења истомишљеника, како у домаћој тако и у светској јавности. Усресредићемо се на регионалну сарадњу и повезивање сродних НВО организација, како на регионалном тако и на међународном нивоу. Покренућемо пројекте на међународном нивоу за подршку репозиционирања Србије и очувања територијалног интегритета. У сарадњи са медијским кућама реализоваћемо пројекте који су усресређени на ове циљеве. Организоваћемо едукацију заинтересоване јавности кроз конференције, округле столове и семинаре. Настојаћемо да пронађемо модел за развој организације који би омогућио и финасирање активности Центра. Изградимо будућност заједно: Уколико сте заинтересовани да сарађујете са нама, или да помогнете рад Центра за геостратешке студије, молимо вас да нас контактирате путем електронске поште: center@geostrategy.rs