Пише: Економски експерт Центра за геостратешке студије
Волео бих искрено да сам оптимистичан и да нашим верним пратиоцима зажелим да ова година буде много боља и успешнија од претходне, али ми, на жалост, сурова реалност која нас очекује, то просто не дозвољава. Све моје слутње и предвиђања из ранијих текстова на овом сајту, су се, опет на жалост, показале поприлично тачним, што читаоци, који их нису прочитали, могу лако да се увере. Како се догађаји на светској политичкој и економској сцени све више убрзавају, желео сам овога пута да се у што концизнијем облику позабавим искључиво оним што нас, по мом дубоком убеђењу, чека ове, па делимично и наредних неколико година. У средишту ће, као и раније, бити углавном економски проблеми који очекују свет у овој години, са посебним освртом на Србију, без сувишних економских показатеља. Покушаћу, при томе, да одговорим и на две кључне ствари и то – да ли је тзв. Колективни Запад дошао до своје природне границе раста са својим неолибералним моделом и где су границе раста водећих источних гиганата? Друго је свакако питање борбе нових и старих идеологија и економских концепата, посебно у овој преломној години, питање којем се враћам у већини мојих чланака.
Дуго најављивани велики удар нове-старе економске кризе, након припремне фазе прошле, кренуће свом силином ове године, што ће дефинитивно и оголити сурову истину да велика економска криза из 2008/9 није побеђена и превазиђена, већ да су се у међувремену само залечиле ране од ње, наравно новим упумпавањем пара без реалног покрића. Некако стидљиво ових дана то у благој форми већ признају и Светска банка, као и ММФ, коригујући своје прогнозе глобалног раста на свега око 1,7% у овој години, а за развијене економије на минималних 0,5%. Сагласни су у констатацији да ће ова година свакако бити тежа од предходне, те да ће питање стања светске економије у догледно време постати доминантно. Стагфлациона смртоносна спирала (висока инфлација, привредни пад и раст незапослености) у комбинацији са историјско високом задуженошћу земаља, примораће ове године Колективни Запад да се још више дистанцира од остатка света, уводећи му нове и нове санкције, проширујући тако своју протекционистичку политику, која је само до скора била непојмљива за њих. Колективни Запад ће истрајавати и ове године у сулудој борби против инфлације, као последици нарастајуће кризе, а посебно у бесомучном подржавању крвавог сукоба у Украјини, чиме ће још више продубити већ ионако велике пукотине унутар свог естаблишмента. Стрмоглави пад привреде западних економија, посебно ЕУ, наставак пада западних берзи и даљи губици навећих приватних инвестиционих фондова, биће главна одлика у овој години, а што ће дефинитивно довести у питање супремацију финасијског сектора у односу на друге. Рекордно високе референтне каматне стопе, као „ спасоносно средство“ против двоцифрене инфлације, гурнуће огроман број западних компанија у пропаст, јер су оне од 2008 год. заправо и преживљавале „наркотички“ зависне од јефтиних пара. Али ни сама инфлација, што је још горе, неће овим бити побеђена, њено разорно дејство биће итекако видно и у овој, а и следећој години, можда у мало мањем обиму. Заправо Колективни Запад је са својим неолибералним моделом банкротирао још те 2008 год., само што ће се од ове године то показати у пуном светлу и неће моћи више да се маскира. Амерички долар ће услед свих ових наведених чињеница, наставити своју стагнацију са постепеним, али сигурним губитком примата на светском финансијском тржишту. Слична судбина чека и евро, јер ускоро за државне обвезнице земаља ЕУ неће бити купаца, као што се то већ наговештава и са америчким. Већ ове године ће бити јасно да даље спашавање ових валута и њихових посусталих привреда постаје немогућа мисија, јер су њихови потенцијали потрошени, а привреде и грађани толико презадужени, да неће ускоро бити пара ни за неки нови рат, који би евентуално само продужио ову агонију. Не само што је неолиберални западни концепт већ одавно достигао своје границе раста и сада незаустављиво пада, него што он уопше нема своју излазну стратегију из свега овога, јер наставља да билдује своју лажну изузетност. Велики сам скептик да ће се на том плану ишта променити ове године, јер западне финасијске елите неће то дозволити. Можда следеће кад се покрене председнички изборни циркус у САД-у, а вероватно тек 2025, ако не буде исувише касно за све. Међутим, оно што је овде јако важно подвући, док је Америка генерисала кризу 2008/9 и пренела је на целу светску економију, сада, иако је поново генератор овог новог удара, то на срећу неће бити у могућности, бар у већем обиму, јер је у међувремену она са својим слугама, дубоко поделила светску привреду и сада ће бити принуђена да сама са њима сноси и највеће последице. А саме последице ће бити толико разорне да ће се после ње Америка напокон „вратити кући„ , а мултиполарни свет постати константа у једном дужем историјском периоду.
За источне гиганте (Кина, Русија, Индија), с друге стране, прогнозе за ову годину нису такође оптимистичке, али далеко боље од оних на другој страни. Без обзира на огромне трошкове око специјалне војне операције у Украјини, а посебно историјски рекордних броја санкција од стране Колективног Запада, како по броју, тако и по обиму захвата, Русија је забележила релативно мали пад у прошлој години, који се креће од 2 до 3%. За ову се већ најављује позитиван, мада минималан, раст, и то од стране западних аутора, иза чега стоје веома добри економски показатељи раста суфицита у ино-трговини, као и буџета, као и јакој рубљи и њеном енормном повећању учешћа у међународним трансакцијама. Мада је доста реална оцена да ће сва ова дешавања неминовно довести, на средњи и дужи рок, до пада животног стандарда од минимум око 10 % у Русији, она, са својом огромном сировинском базом, те прилично успешно и брзо решеном диверсификацијом извоза и субституцијом увоза сопственом производњом у значајном делу, има реално велике шансе да већ у овој години стане на пут стабилног и дугорочног економског раста. Томе у прилог иде и неминован нови заокрет ЕУ у смислу куповине руских енергената, што ће обележити ову годину, јер на светском тржишту треба очекивати поновну експлозију њихових цена.
Док глобална економија иде ка рецесији и паду у овој години, Кина ће, по свој прилици, забележити раст од око 5%, након прошлогодишњих мршавих 3%, припремајући се за тотално заоштравање односа са САД. Са недавним својим 20-тим Конгресом КП, социјализам са кинеским карактеристикама је дефинитивно ушао у нову фазу развоја, након скоро у потпуности искорењеног сиромаштва и изградње умерено просперитетног друштва у сваком погледу. Већ ће ова година показате прве обрисе те нове фазе у којој ће се интензивирати активност у свим пројектима и организацијама где Кина има водеће место, с тим што ће јуан и у овој години наставити да побољшава свој удео у међународним плаћањима, највише на рачун америчког долара. Кина, Русија и остали азијски гиганти ће и ове године наставити са куповином великих количина злата, које увелико „бежи“ са Запада, припремајући се тако за наступајућу кризу. У овој години треба очекивати још јаче интензивирање сарадње у свим организацијама и пројектима, као и банкама, па и између њих самих, а које су ови азијски гиганти подстакли и организовали (Пројекат Појас и пут, БРИКС (ускоро БРИКС+), ШОС, ЕАЕС и др.), као и формирање нових, који развој њихове економске сарадње буде захтевао. Већина од постојећих својом економском снагом и обимом размене већ превазилази Колективни Запад, а временом та ће се предност све више показивати. Вероватно ће ова година донети и нове контуре, већ дуго припреманог новог међународног платног система, пандаму западног, са новом валутом или корпом валута, а чија ће снага бити показатељ њихових реалних економских снага, ресурса, резерви и др. Ако се све узме у обзир, као и гомиле економских показатеља ових водећих источних економија које сам у својим чланцима већ више година износио на овом сајту, илузорно је постављати питање граница раста овог дела света, који ће врло брзо преузети светски економски примат. Томе ће увелико допринети, а већ и доприносе, земље у развоју широм света, од оних малих, па све до оних највећих, које већ увелико траже и добијају своје место у наведеним организацијама. Ова година ће нам на овом пољу донети доста нових детаља, а и изненађења, јер многе од њих већ дуго желе да се дефинитивно отргну из западноцентричне сфере пљачке и отимања.
Oва година ће вероватно бити обележена и даљим наставком борбе светских идеологија и нових економских концепата, што је моја омиљена тема којој се враћам у скоро свим мојим сличним текстовима на овом сајту. Неолиберални западни концепт ће наставити и у овој години свој слободни пад, па треба, након Швабовог неуспелог концепта „великог ресета“ и „ срећног живота у сиромаштву“, очекивати са Запада налет нових концепата, где ће опет већина њих бити посвећена само „умивању“ постојећег концепта или пак небулостичном „новом дигиталном свету“, који мења нације, бизнис и наше животе. Они радикалнији, који ће дирнути у структурне промене на Западу, бежећи од математике и психологије у економији, ће бити дисквалификовани и медијски маргинализовани од стране елита на власти. С обзиром на то да је цела историја Запада, а посебно западног капитализма, заправо прича о ширењу хаоса – његовој моћи, интензитету и радикалности, како то лепо слика А. Дугин, оно што посебно брине је што ће Колективни Запад, у недостатку властите идеологије, посегнути изгледа поново за тековинама фашизма. Ова година ће бити вероватно једна од прекретница овога што се већ видно догађа. Како се велика криза из 2008/9 просто наругала економистима, како то лепо примећује Н. Катић, сви су изгледи да ће их, а посебно западне, ова наступајућа такође изненадити, као што их је „изненадила“ и затекла оволика инфлација, након десетак година бесомучног штампања новца без покрића. Русија се можда и без јасног и свесног избора нашла у директном сучељавању са свим овим кроз крвави сукоб у Украјини, чији исход ће умногоме решити судбину тзв. новог-новог светског поретка. Његови обриси ће постати видни већ ове године, како се овај сукоб буде приводио крају. Суштински вероватно за пар година, када треба очекивати почетке дефинитивног преуређења и препакивања пост-капиталистичког света. За то време источни гиганти ће или дање усавршавати своје већ заживеле, успеле концепте економскг развоја (Кина) или порађати нове концепте засноване на сопственим тековинама пре свега вере, културе, историје и обичаја, без страних, поготово западних, суфлера (Русија), како би што спремније дочекале наступајући мултиполаризам.
Србију ове године неминовно чека даље успоравање економских активности, ако не и пад, након прошлогодишњег мршавог раста, с обзиром на дубину кризе која ће захватити пре свега ЕУ, од које смо, на жалост, поприлично зависни. Да би се покриле све обавезе, од минуса у буџету, рата доспелих кредита и камата, па до оргомних рупа у пословању ЕПС-а и Србијагаса, држава ће се додатно задужити у овој години минимум за око 8 милијарди евра, што је историјски рекорд. Ником није јасно по којој то формули наше елите на власти баратају са цифром увек око 55% дуга у односу на БДП? По којој формули ће се у овој години БДП волшебно попети чак на 68 милијарди евра, по најавама из владе? Када се зна да је БДП био око 33,7 милијарди евра пре десет година, само његово увећање по званично објављеним показатељима, а који су такође надувани, доводи до цифре од нешто изнад 40 милијарди евра, односно, нажалост, нашег дуга од преко 80% БДП-а, а што сам више пута раније износио. Још је више поражавајућа чињеница да је заправо укупан дуг државе, компанија, банака и грађана достигао цифру од преко 90 милијарди евра, колика је скоро наша укупна актива, односно имовина. Услед све већих камата на светском финансијском тржишту, које већ дуже превазилазе стопу нашег раста, даље задуживање и враћање доспелих кредита биће све теже. Само ове године ћемо за камате издвојити колико и за све донације, социјалну и дечју заштиту, слично као прошле године. Већ смо увелико ушли у тзв. смртоносну спиралу дуга из које је готово немогуће изаћи, а ова година ће то дефинитивно и показати. Нови дугови, као овај најновији према ММФ-у, или ће бити дебело условљени структурним променама у кључним државним предузећима или пак политичким уступцима, а свакако далеко скупљи него што можемо икада да вратимо. У свему овоме нас чека и наставак сигурно двоцифрене инфлаторне спирале у овој години, даљи пад животног стандарда већине становништва и раст социјалних тензија у друштву. Уместо да коначно предузме одређене спасоносне кораке у надоласку овог новог кризног удара, наша елита на власти, под директним патронатом Колективног Запада, ће на све могуће начине покушавати све ово да замаскира и лажира, као, на крају, и срамно окончан попис становништва, али ће им то све теже и теже успевати. О нашем новом концепту економског развоја и конкретним предлозима за излазак из сигурног банкротства који наилази, бавиће се један од следећих чланака на овом сајту.
ЗАТО СРЕЋНА НАМ СВИМА ТЕШКА И СУМОРНА 2023 ГОДИНА!
15. јануар 2023.
Упутнице:
https://geostrategy.rs/rs/ekonomija/1145-srbi-n-r-s-rscu-id-l-gi-i-n-s-ih-nc-p
https://geostrategy.rs/rs/ekonomija/882-2021-2
https://geostrategy.rs/rs/ekonomija/949-vrelo-leto-vrela-jesen-2021
https://geostrategy.rs/rs/ekonomija/959-n-s-i-sp-r-c-n-r-z-g-s-r-s-s-udi-gd-n-s-l-n-s-s-vr-n-n-s-is
https://geostrategy.rs/rs/ekonomija/1034-2022
https://geostrategy.rs/rs/ekonomija/1096-n-s-i-sp-r-c-n-r-z-g-s-r-s-s-udi-s-n-s-c