Пише: Милош Здравковић
Најмноиндијагољуднија демократија на нашој планети, Индија, друга је по популацији, а трећа економска сила света. Са 1,2 милијарде становника Индија ће у перспективи до 2040. постати водећа земља света по броју становника.
Оружане снаге Индије на путу су да буду сличне онима којим располажу Русија и Кина. Донедавно једна од најсиромашнијих земаља света, Индија последњих година бележи убрзан економски развој, уз респектабилну софтверску технологију, фармацеутску индустрију и информационе технологије. Од 1974. је и нуклеарна сила.
После 200 година британске колонијалне владавине, Индија је 1950. била у веома тешкој ситуацији. На почетку XВИИИ века Индија је учествовала са 23% у светској привреди, као и читава Европа. Али до тренутка независности 1947. године, то учешће је спало на свега четири одсто. Поред тога што је оставила своју бившу колонију осиромашену и увелико неписмену, Велика Британија је напустила Индију дубоко подељену. Као резултат колонијалне политике “завади па владај”, дошло је до поделе на две државе – Пакистан и Индију. Пакистан је накнадно 1972. Још једном подељен, па је од такозваног Источног Пакистана настао Бангладеш. Неких 14 милиона људи је било расељено, што је била највећа миграција становништва у историји, а пола милиона је изгубило живот. Последице лоше поделе прате индијски подконтинент од 1947.године, тако да су и дан данас Индија и Пакистан у стању замрзнутог конфликта. Не треба посебно подсећати да су обе државе нуклеарне силе.
ПАРАМЕТРИ ПРИВРЕДНОГ НАПРЕТКА
Данашња Индија има јефтину радну снагу, а није зависна од извоза као Кина. На старту 2014. године дуг Индије је био испод 50% од бруто националног производа (БНП). Животни стандард становништва је још увек низак, иако је економија Индије већ данас у рангу са Русијом или Европском Унијом.
Дугорочна предвиђања говоре како ће раст глобалне популације знатно пасти са годишњег раста од 1,3%, колико је просечно износио од 1980. до 2014, на 0,5% колико ће износити од 2015. до 2050. године. Индија, као и већина земаља у Африци и на Блиском истоку, имаће користи од повећања радне снаге. Потенцијална радна снага Индије, Бангладеша, Анголе, Нигерије и Кеније готово ће се утростручити између 2014. и 2050. године.
Истовремено, у већини европских и земаља источне Азије очекује се смањење броја радне снаге. Јапан ће доживети најјачи пад у тој категорији – радна снага смањиће се за више од четвртине – са 66 на 47 милиона. (извор: The Economist)
Припремајући се за нову фискалну годину, која тамо почиње 1. априла, индијска влада је објавила нове пројекције раста, које јој дају улогу предводника групе динамичних привреда. Ако се то оствари, Индија ће по темпу економске експанзије у овој календарској години први пут надмашити Кину. Трећа по величини светска економија (према пројекцији ММФ из октобра прошле године) тиме постаје динамичнија од прве. То је од прошле године Кина, која је по истом извору, мерено методологијом „паритета куповне моћи”, прошле године претекла САД. То још увек не значи да ће економија Индије бити јача од економија САД или Кине.
По својој експанзији Индија се издваја и од осталих чланица БРИКС клуба (Бразил, Русија, Индија, Кина и Јужна Африка) привреда у успону, с обзиром на то да је Бразил заглављен у стагфлацији, а Русија је у рецесији због ниских цена свог главног извозног артикла (нафте) и дејства западних санкција.
Јефтина нафта (Индија увози 75% своје потрошње) истински је поклон њеној економији, према неким проценама вредан чак 100 милијарди долара. Ако би цене остале на садашњем нивоу, Индија би раст могла да убрза и на преко 10%. Тиме би сигурно постала нова локомотива глобалне привреде.
БИРОКРАТИЈА ПРЕПРЕКА ЗА НАПРЕДАК
Индијски потенцијали су свакако велики, али постоје и озбиљне препреке на путу њихове реализације. Од предимензиониране и троме бирократије, коју премијер Моди покушава да дисциплинује, преко застарелих и потребама економије неадекватних закона, претеране регулативе, лоше инфраструктуре, до застоја на административним границама 27 савезних држава.
Индија је обезбедила економски раст тиме што је деведесетих година прошлог века отворила тржишта за страна улагања и драстично смањила царине. За разлику од Кине, готово да не зависи од извоза. Једна од тајни индијског успеха су јефтине иновације и производи – попут лаптопа од неколико десетина долара или ТАТА аутомобила (цена 2,000 долара), који постају веома тражени.
Информационе технологије, као и фармацеутска индустрија, толико су одмакле да се у индијским компанијама запошљавају и дипломци престижних америчких универзитета. Колико свет уважава Индију и колико економску прати и политичка моћ, види се и из тога што су је прошле године посетили лидери свих пет сталних чланица Савета безбедности. Лидере увек прате бројни пословни људи и сви се хвале да су се договорили о пословима који вреде милијарде долара.
Индија је данас земља богаташа попут породица Амбани и Митал, али још превише људи живи испод границе сиромаштва. Зато индијска влада покушава да превазиђе друштвени јаз, тако што би у свакој породици једна одрасла особа имала загарантован посао бар три месеца годишње.
Новоизабрани премијер Моди је за себе скројио улогу не само „директора“ Индије, већ и глобалног амбасадора. Он је такође менаџер бренда Индије, а покренуо је кампање као што је „Произведено у Индији“, „Моја чиста Индија“ и „Дигитална Индија“.
Програм „Произведено у Индији“ је лансиран како би пројектовао Индију као инвестициону дестинацију и има за циљ радикално унапређење обављања послова и стварање од Индије глобалне конкурентне производне дестинације. Постоји огромна шанса у новој инфраструктури са 100 нових градова и транспортних коридора који су у изградњи. Такође постоји и нови ментални став у управљању, а савезне државе се опет такмиче међусобно како би привукле капитал.
индија1У међувремену су девизне резерве Индије достигле рекордан ниво од 322 милијарде долара. Током 2014. године су девизне резерве Индије порасле за 42 милијарде долара, јер су се у овдашње акције и обвезнице слила страна средства у ситуацији када су камате у Еврозони и САД равне нули. Ово повећање током 2014. је било најбрже међу великим тржиштима у настајању.
На Индију се гледа као на будућу глобалну силу. Међутим, задатак који је пред премијером Модијем је огроман. Упућени кажу како му је највећа шанса за успех на економском и социјалном плану да земљу излечи од канцера ситне бирократије дубоко прожете корупцијом.
Моди жели инвестиције, технологију и стручност из САД, па се у Вашинтону надају даљем збижавању две велике државе. Али, у тим односима подршка САД Пакистану вечито иритира Индију. Председник владе Индије жели добре односе са свим главним играчима на светској сцени, али се не обавезује ни једном од њих. Не треба заборавити да је Индија највећи купац руског оружја.
Такође треба имати на уму да индијска средња класа броји више од 300 милиона људи, што је укупна популација САД. Модијев основни циљ је унутрашњи преображај Индије. Томе он прилагођава домаћу економску политику и развој односа са иностранством. Са перспективним растом средње класе, порастом индустрије услуга и експанзијом на трећа тржишта, треба очекивати да ће Индија засигурно постати лидер човечанства у новом веку.
ИНДИЈСКА ПРИВРЕДА У БРОЈКАМА
Аутомобилска индустрија чини 22% БДП−а производње и шеста је на свету, а промет је на путу да се између 2012. и 2016. удвостручи на 145 милијарди долара. Тржиште и технологија се отварају за нове сегменте, поготово у изради мотора и алтернативних горива.
Биотехнологија доприноси привреди Индије са око десет милијарди долара годишње, где доминира биофармација, а за њом су услуге. Сектор се развија у мрежи од готово 300 лабораторија и исто толико универзитета. Више од пола прихода долази од извоза.
Војна индустрија се убрзано развија у земљи која је највећи увозник оружја и пробија се на треће место у свету по потрошњи у овом сектору, који привлачи милијарде долара страних инвестиција. Одбрана се све више ослања на властите ресурсе. Тако су на пример купљене лиценце од Руске федерације за производњу подморница, носача авиона, борбених авиона и хеликоптера.
Национална производња базне индустрије и петрохемије, агрохемијског сектора, боја и лакова, синтетичких влакана и индустријских гасова трећа је у Азији и шеста на планети. Индустрија се између осталог ослања на потражњу из делатности грађевинарства, на пример адитива за цемент. Многе велике стране компаније последњих година отварају центре за истраживање и развој у Индији.
Електроника је тржиште које ће на националном нивоу пре 2020. премашити годишњу вредност од 400 милијарди долара, али у конструкцији система и производњи потражња ће тада ипак вишеструко премашивати домаћи учинак. Стратегија је тренутно фокусирана на побољшање климе за масовну производњу полупроводника.
Прерада чини трећину тржишта хране, које има могућности да се пробије на прво место у свету. Ова индустрија расте преко 10% годишње и већ је пета делатност по обиму у земљи, тако да привлачи улагачки капитал, поготово у сектор безалкохолних пића.
Информационе технологије и аутсорсинг пословних процеса су у целом свету синоним за Индију – Индија произведе сваког трећег програмера у свету.
Индијско тржиште телекомуникација је друго по величини на планети.
Рударство покрива око 2,2% бруто друштвеног производа и прати развој аутомобилског сектора са металургијом. „Митал“ је појединачно највећа индустрија црне металургије на свету, а само сирови челик има исто толики удео у привреди. Највеће неискоришћене резерве чине руда гвожђа, боксит, угаљ и злато.
Фармацеутска индустрија ће у периоду од 2016. до 2021. расти 16%−18% годишње, а око 3.000 индијских произвођача већ сада прави 10% светског обима.
Текстилна индустрија има огроман учинак у директном и индиректном запошљавању и нето извозу. Ова делатност чини 14% индустријске производње и четири процента привреде, а преко 45 милиона запослених доноси 27% укупног прилива стране валуте.
15. септембар 2015.
