Мехди Хонардидех: Стратешко путовање иранског министра спољних послова у Москву

Пише: Мехди Хонардидех

Сејед Абас Арагчи, ирански министар спољних послова, током своје недавне посете Москви састао се са високим руским званичницима, укључујући Сергеја Лаврова, министра спољних послова, и Владимира Путина, председника земље. Ово путовање, спроведено у осетљивим регионалним и међународним околностима, обухватило је четири кључна правца, од којих сваки има посебну стратешку димензију.

1- Преношење поруке лидера:
Један од главних циљева овог путовања био је преношење писане поруке врховног лидера Владимиру Путину. Ова акција се одвијала у оквиру дипломатије на високом нивоу између две земље и као наставак 20-годишњег споразума о сарадњи потписаног током посете претходног председника  Раисија Русији 2022. године. Садржај ове поруке, која вероватно истиче неопходност проширења безбедносне, економске и технолошке сарадње, пренета је док је сарадња две земље на високом нивоу. Ово усклађивање је постало кључно, посебно након интензивираних санкција Ирану и украјинског рата.

2- Нуклеарно питање:
Кључна улога Русије; ирански нуклеарни програм био је једна од главних тачака преговора. Ови разговори су се одвијали док је „Рафаел Гроси“, генерални директор Међународне агенције за атомску енергију, захтевао даља појашњења од Ирана у вези са нуклеарним активностима. Као стална чланица Савета безбедности и традиционално присталица Ирана, Русија може деловати на неколико нивоа:
– Посредничка улога у нуклеарним преговорима;
– Ублажавање западних притисака кроз могући вето у Савету безбедности;
– Техничка подршка иранском нуклеарном програму.

Лавров је, у том смислу, такође описао америчке санкције као „незаконите“ и нагласио неопходност техничке сарадње.

3- Сиријска криза:
Испитивање ситуације у Сирији била је још једна критична тема ових преговора. Иран и Русија, као два главна ослонца „Башара ел Асада“, одиграле су одлучујућу улогу у стабилизацији ове земље. Арагчи је раније упозорио да би немири у Сирији могли да  утичу на безбедност Ирака и других земаља у региону. Координација између две земље у овој области обухвата супротстављање терористичким претњама, подршку етничким и верским мањинама и спречавање ширења немира на друге земље региона.

4- Кавказ и Каспијско море:
Развој догађаја на Јужном Кавказу и Каспијском мору добио је посебан значај након рата у Украјини. Иран, са својим планом за коридор Персијски залив-Црно море, има за циљ да смањи зависност од Турске у трговини са Европом, смањи трошкове транспорта и ојача своју позицију као „регионалног чворишта повезивања“. Ова иницијатива може променити равнотежу снага у региону. Координација са Русијом у управљању тензијама на Јужном Кавказу, посебно у сукобу између Азербејџана и Јерменије, била је још једна тема разговора.
Арагчијева посета Москви одражава напоре две земље да привремену сарадњу подигну на ниво дугорочних стратешких савеза, стварајући блок отпора западној хегемонији и јачајући координацију у регионалним кризама.

Извор: Центар за геостратешке студије

Насловна фотографија: IRNA

28. април 2025.