author-avatar

About Центар за геостратешке студије

ЦЕНТАР ЗА ГЕОСТРАТЕШКЕ СТУДИЈЕ је невладино и непрофитно удружење, основано у Београду на оснивачкој скупштини одржаној дана 28.02.2014., у складу са одредбама чл.11. и 12. Закона о удружењима (»Службени лист РС«, бр.51/09). на неодређено време, ради остваривања циљева у области научног истраживање геостратешких односа и израде стратешких докумената, анализа и истраживања. Удружење развија и подржава пројекте и активности које су усмерене ка државним и националним интересима Србије, има својство правног лица и уписано је у регистар у складу са Законом. Мисија Центра за геостратешке студије гласи: „Градимо будућност, јер Србија то заслужује: Вредности које заступамо утврђене су кроз нашу историју, културу и традицију. Ми се држимо тога да без прошлости нема ни будућности. Из тог разлога да бисмо градили будућност морамо да знамо нашу прошлост и да негујемо нашу традицију. Праве вредности су увек утемељене, а будућност се без тог темеља не може градити у добром смеру. У времену преломних геополитичких промена, од кључне важности је да направимо мудар избор и донесемо правилне одлуке. По страни треба оставити све наметнуте и искривљене идеје и вештачке нагоне. Чврсто верујемо у то да Србија има довољно квалитета и потенцијала да без обзира на претње и ограничења, сама определи своју будућност. Ми смо посвећени српском становишту и праву да сами одлучујемо о својој будућности, при том имајући у виду чињеницу да је историјски гледано било много изазова, претњи и опасности које смо савладали “. Визија: Центар за геостратешке студије тежи томе да постане једна од водећих светских организација у домену геополитике. Такође, жели да се позиционира као домаћи бренд. Настојаћемо да заинтересујемо јавност у Србији за међународне теме и окупимо све оне који су заинтересовани за заштиту државних и националних интереса, јачање суверенитета, очување териотријалног интегритета, очување традиционалних вредности, јачање институција и владавине права. Деловаћемо у правцу проналажења истомишљеника, како у домаћој тако и у светској јавности. Усресредићемо се на регионалну сарадњу и повезивање сродних НВО организација, како на регионалном тако и на међународном нивоу. Покренућемо пројекте на међународном нивоу за подршку репозиционирања Србије и очувања територијалног интегритета. У сарадњи са медијским кућама реализоваћемо пројекте који су усресређени на ове циљеве. Организоваћемо едукацију заинтересоване јавности кроз конференције, округле столове и семинаре. Настојаћемо да пронађемо модел за развој организације који би омогућио и финасирање активности Центра. Изградимо будућност заједно: Уколико сте заинтересовани да сарађујете са нама, или да помогнете рад Центра за геостратешке студије, молимо вас да нас контактирате путем електронске поште: center@geostrategy.rs

16 авг
Геополитика и политика

Италијани против фалсификовања историје

Меморандум – позив међународној заједници

Отпор фашизму је била заједничка борба која је ујединила оне који су се борили за живот заснован на слободи, миру и пријатељству међу народима. У свим европским земљама ова борба се одржавала и развијала захваљујући херојству и несебичности бораца, храбрости и духу самопожртвовања народа који су помагали партизанским снагама на сваки начин да се одупру деструктивној нацистичкој бруталности која је запалила ватру у градовима и земљама, уништивши ненаоружане грађане, мушкарце, жене, старце и децу.

Најзначајније губитке у Другом светском рату – око 27 милиона људи – претрпeо је СССР, чија је историјска улога у овим догађајима у томе што је она постала главна војно-политичка сила која је одредила победнички ток рата, његове резултате, односно заштиту народа света од поробљавањa фашизмом. Масакре су починили фашисти у Италији и широм Европе окупиране од стране немачке војске.

Прочитај чланак

28 јул
Наука и друштво

Неправда и насиље над обичним грађанима, као образац понашања установљен од стране власти

Пише: Драгана Трифковић, директор Центра за геостратешке студије

Прошле недеље се у Београду одиграла још једна драма. Извршитељи су уз асистенцију полиције покушали да уђу у стан књижевнице Весне Томић, који се налази у Маричкој улици број 27 у београдском насељу Раковица. То је био други покушај уласка у стан Весне Томић ради пописивања имовине што је први корак у извршном поступку. Њој прети опасност да остане без јединог крова над главом, због дугова које инвеститор има према трећем лицу.

Прочитај чланак

21 јул
Одбрана и безбедност

Београд је неправедан према Москви

Драгана Трифковић за axar.az

 

За време посете француског председника Емануела Макрона Србији, између осталих уговора потписан је и уговор о куповини 18 система ПВО малог домета, „Мистрал“. Ракете „Мистрал“ треба да буду интегрисане у против-авионски самоходни систем „ПАСАРС-16“ који је израђен у Војно-техничком институту Србије и први пут приказан 2017. године. Француске ракете „Мистрал“ спадају у лако преносне системе попут „Стреле“ које поседује Војска Србије. Совјетске ракете „Стрела“ су дуго у употреби код нас. Првобитно је било планирано да „ПАСАРС-16“ интегрише ракете домаће производње које су конструисане на бази старих совјетских ракета „Р-13М“.

Прочитај чланак

21 јул
Геополитика и политика

Макрон у Београду – нож у леђа Русији

Пише: професор Зоран Чворовић

Месецима најављивана и више пута одлагана посета Србији француског председника Емануела Макрона, напокон је реализована. Чињеница да је Вучић жељно ишчекивао Макрона у Београду још од своје посете Паризу у јулу прошле године, довољно говори о томе ко је одредио термин београдског састанка, издиктирао његов дневни ред, уобличио поруке и симболику овог догађаја.

Прочитај чланак

21 јул
Геополитика и политика

Француска постала једна од највећих глобалних претњи слободи изражавања

Преносимо са Стања Ствари

Пре нешто више од годину дана, француски председник Емануел Макрон је отишао у Сједињене Државе како би увезао у Вашингтон две потенцијално инвазивне врсте. Једна врста је било дрво, а друга је гажење слободе изражавања. Иронично, убрзо након што је дрво посађено, званичници су га ископали како би га послали у карантин. Међутим, она опаснија врста била је његова контрола говора, предлог који је резултирао усхићеним аплаузом наших неупућених политичара.

Прочитај чланак

18 јул
Геополитика и политика

Опасне последице Макронове посете

Пише: професор Слободан Самарџић

Дводневна посета француског председника протекла је у гламуру и помпи. Била је то још једна режија „суверенових јаничара“ (израз Живојина Павловића, који се односио на Броза и његове посилне), режија која је сурову стварност преобразила у веселу слику. Од силног одушевљења оноликог света – политичара и њихових свита, новинара, бројних „случајних“ посетилаца Калемегдана – нико није обратио пажњу на то да је Е. Макрон Србију и тзв. Косово изричито насловио као „две државе“. У нашој широј јавности те речи треба да одиграју улогу анестетика у гласно најављеној операцији на отворном срцу Србије која треба да се обави у Паризу у септембру. То је оно срце које је неовлашћено и непозвано било понуђено „великом Макрону“ испред споменика захвалности Француској.

Прочитај чланак

15 јул
Геополитика и политика

Шта спаја Макрона и Вучића?

Пише: Драгана Трифковић, директор Центра за геостратешке студије

Председник Француске Емануел Макрон морао је да одложи раније најављену посету Београду у децембру, због немира у Француској. Иако су француски медији ову посету најављивали као потврду оснаживања пријатељства Париза и Београда, јасно је да се ради о чистој пропаганди режимских медија. Тврдње о француско-српском пријатељству су део романтичарско-идеолошког погледа везаног за Први светски рат. Он је заснован на уважавању које су француски војници имали према српској армији и заједничкој борби на Солунском фронту. Ипак ствари су се од тада много промениле и не постоји никаква основа да се француско-српски односи данас гледају кроз призму Првог светског рата. То је потврдио и сам председник Француске када је на прослави поводом стогодишњице од завршетка Првог светског рата сместио председника Србије у магарећу клупу, док је такозваног председника самопроглашеног Косова ставио међу најважније званице.

Прочитај чланак

09 јул
Геополитика и политика

Албанско питање на Балкану

Пише: Славиша Батко Милачић

 

Од распада Социјалистичке Федеративне Републике Југославије, aлбански фактор је међу главним актерима нестабилности на Балкану. У исто вријеме Албанци су главни геополитички партнер Сједињених Америчких Држава у региону. У складу са тим, пројекат Велике Албаније, који датира из 19. вијека и представља идеју о уједињењу свих Албанаца у једну државу је никад актуелнији. Наиме, Призренска лига је 1878. године тражила признавање националног идентитета Албанаца и аутономију Албаније у оквиру Османског царства. На скупу одржаном у Бајракли џамији у Призрену, тражена је аутономија од Османске империје која би територијално објединила све Албанце на Балкану. Од тог пројекта се није одустало до данашњег дана.

Прочитај чланак

03 јул
Геополитика и политика

Косметски Срби – народ без државе

Пише: професор Слободан Самарџић

Данас, када медији у Србији опширно извештавају о изгледној хуманитарној катастрофи Срба на северу Косова и Метохије, морамо да се питамо: да ли држава Србија има било какве везе са тим. Мислимо на неку врсту озбиљне државне везе – пружање делатне помоћи, дипломатске акције/офанзиве, употреба мера одвраћања, спремност на контрамере, укратко – показивања државне одговорности за опасно стање својих држављања на делу окупиране територије Србије.

Прочитај чланак

03 јул
Економија

Пут напретка и нуклеарних реактора

Пише: Милош Здравковић

 

Писали смо зашто је Немачка желела да буде прва велика нација без нуклеарних електрана ? Где су Немци погрешили у рачуници тј. Зашто је Немачки план пропао пре него је и стартовао. Покушаћемо да се позабавимо овом темом са аспекта највеће економије на свету!?

Решење за кључно глобално питање или најопаснији „made in China“?

Прочитај чланак