author-avatar

About Центар за геостратешке студије

ЦЕНТАР ЗА ГЕОСТРАТЕШКЕ СТУДИЈЕ је невладино и непрофитно удружење, основано у Београду на оснивачкој скупштини одржаној дана 28.02.2014., у складу са одредбама чл.11. и 12. Закона о удружењима (»Службени лист РС«, бр.51/09). на неодређено време, ради остваривања циљева у области научног истраживање геостратешких односа и израде стратешких докумената, анализа и истраживања. Удружење развија и подржава пројекте и активности које су усмерене ка државним и националним интересима Србије, има својство правног лица и уписано је у регистар у складу са Законом. Мисија Центра за геостратешке студије гласи: „Градимо будућност, јер Србија то заслужује: Вредности које заступамо утврђене су кроз нашу историју, културу и традицију. Ми се држимо тога да без прошлости нема ни будућности. Из тог разлога да бисмо градили будућност морамо да знамо нашу прошлост и да негујемо нашу традицију. Праве вредности су увек утемељене, а будућност се без тог темеља не може градити у добром смеру. У времену преломних геополитичких промена, од кључне важности је да направимо мудар избор и донесемо правилне одлуке. По страни треба оставити све наметнуте и искривљене идеје и вештачке нагоне. Чврсто верујемо у то да Србија има довољно квалитета и потенцијала да без обзира на претње и ограничења, сама определи своју будућност. Ми смо посвећени српском становишту и праву да сами одлучујемо о својој будућности, при том имајући у виду чињеницу да је историјски гледано било много изазова, претњи и опасности које смо савладали “. Визија: Центар за геостратешке студије тежи томе да постане једна од водећих светских организација у домену геополитике. Такође, жели да се позиционира као домаћи бренд. Настојаћемо да заинтересујемо јавност у Србији за међународне теме и окупимо све оне који су заинтересовани за заштиту државних и националних интереса, јачање суверенитета, очување териотријалног интегритета, очување традиционалних вредности, јачање институција и владавине права. Деловаћемо у правцу проналажења истомишљеника, како у домаћој тако и у светској јавности. Усресредићемо се на регионалну сарадњу и повезивање сродних НВО организација, како на регионалном тако и на међународном нивоу. Покренућемо пројекте на међународном нивоу за подршку репозиционирања Србије и очувања територијалног интегритета. У сарадњи са медијским кућама реализоваћемо пројекте који су усресређени на ове циљеве. Организоваћемо едукацију заинтересоване јавности кроз конференције, округле столове и семинаре. Настојаћемо да пронађемо модел за развој организације који би омогућио и финасирање активности Центра. Изградимо будућност заједно: Уколико сте заинтересовани да сарађујете са нама, или да помогнете рад Центра за геостратешке студије, молимо вас да нас контактирате путем електронске поште: center@geostrategy.rs

Блесиметар

Пише: професор Слободан Самарџић

Ово је једина справа која може да измери величину и значај предстојеће скупштине о Косову и Метохији. Председник републике је, наиме, пре неки дан одредио (за сада) последњу стратегију своје политике у вези покрајине – правити се бласав. Сам је рекао да је пропало све зашта се залагао и да му, додајем – као одговорном државнику, преостаје само још да се прави блесав.

Овде се не ради ни о каквој резигнацији председника Србије и, према томе, афективној изјави. Овде је реч о врхунцу једне политике која је у својој државној деструктивности била веома доследна. Сада, када се после почетка 2013. године први пут сазива највиши државни форум, он не може бити ништа друго до најновији председников блеф. И расправа о најважнијем државном питању, које је годинама спречавано да уђе у Скупштину, може бити само тест за блесиметар.

Прочитај чланак

Европски избори, без значајних промена

Пише: Драгана Трифковић, директор Центра за геостратешке студије

 

Управо завршени избори за нови састав Европског Парламента одлучили су ко ће у наредних пет година, имати прилике да заступа своје ставове у овој институцији. Интересовање гласача у земљама ЕУ, овога пута је било веће него на претходним изборима 2014. године. За време последњег изборног дана у Бриселу су одржани протести „жутих прслука“ против бриселске администрације на којима је полиција против демонстраната употребила силу. Слични протести већ месецима трају у Француској и стварају велике проблеме актуелном председнику Макрону, чија популарност константно опада. Предизборна кампања у ЕУ се одвијала у тензичној атмосфери, а системске странке су користиле сва могућа средства против својих политичких противника. Тако је неколико дана пред изборе испливала афера „Ибица“ која је резултирала оставком председника Слободарске партије Аустрије, Штрахеа.

Прочитај чланак

Француски нео-колонијализам и експлоатација Африке

Преносимо са Стања Ствари

Пише: Овеи Лакемфа за www.vanguardngr.com

У непрекидној европској игри пребацивања кривице и одговорности за спашавање Афричких миграната који плутају у европским водама, Италија се окомила на умишљену Француску. Господин Луиђи Ди Мајо, потпредседник италијанске владе изјавио је: «Француска је једна од оних држава које штампајући новац за 14 афричких држава онемогућавају њихов развој и тиме доприносе мигрантској кризи».

Прочитај чланак

Албанска кобајаги изненађења

Преносимо: Златко Диздаревић за Новилист.хр

Превара упловљавања у “либералну економију”, доживљену шансом за махинације сваке врсте и брзо претакање нових пара из државе у приватне џепове, није могла до у бескрај. Статистика каже, у међувремену, да за 63 посто породица у земљи мањка таман још онолико новца колико им је на располагању – само за голу егзистенцију.

Прочитај чланак

Гас као покретач глобалне политике

Пише: Милош Здравковић

Русија у савезу са Немачком полако али сигурно привршава изградњу стратешки важног гасовода Северни ток 2, капацитета 55 милијарди кубика. Немачки гасовод Опал (вертикала север југ) капацитета 35 милијарди кубика је уступљен Гаспрому. Са великим гасним складиштима И добром инфраструктуром, Немачка постаје главно гасно чвориште у Европи. Изградњом ТАНАП-а (Транс-анадолијског гасовода), капацитета 16 милијарди кубика, те завршетком Турског тока капацитета 31,5 милијарди кубика (две цеви са по 15,75 милијарди кубика гаса годишње), уз постојање Плавог тока, капацитета 16 милијарди кубика, Турска полако постаје гасно чвориште југоисточне Европе.

Прочитај чланак

Црногорски судови гори од Хашког трибунала

Пише: Дејан Мировић

Скандалозни и примитивни процес у вези са такозваним државним ударом вођен пред подгоричким Вишим судом је показао да постоје судови који су гори и од опскурног Хашког трибунала.

dejan mirović, da

Прочитај чланак

Балканска шпијуноманија

Пише: Драгана Трифковић

Српски култни филм „Балкански шпијун“ је верно осликао опседнутост шпијунима која на овим просторима датира из прошлих времена. То нас прати и данас, посебно у кризним периодима.

У време Милошевићеве владавине су се усталили термини „издајник“ и „страни плаћеник“ који су били додељивани свакоме ко се није слагао са званичном политиком. Често је власт прибегавала и разним провокацијама уз оптужбе, којима је желела да дискредитује политичке неистомишљенике. Нема сумње у то да су западне обавештајне службе имале великог утицаја на многе догађаје из скорије прошлости, посебно на подручју Балкана у време конфликата на овим просторима. С друге стране су српске власти често злоупотребљавале фактор утицаја страних служби, ради остваривања неких политичких интереса, а најчешће ради очувања власти.

Прочитај чланак

Да ли је потребан термин за именовање геноцида над Србима у НДХ

Пише: Никола Милованчев

 

Последњих дана априла о. г. у јавности се повела полемика око термина Покољ, који је Удружење грађана Јадовно 1941. прошле године предложило као именитељ за злочин геноцида над Србима у Независној Држави Хрватској. Реаговали су Републички центар за истраживање рата, ратних злочина и тражење несталих лица из Бањалуке, а затим и Катедра за националну савремену историју Филозофског факултета Универзитета у Бањалуци, Катедра за историју Филозофског факултета Универзитета у Источном Сарајеву и Јавне установе „Спомен подручје Доња Градина“.

Прочитај чланак

Асанж је икона слободе

Драгана Трифковић за међународну редакцију СПУТНИК

 

Асанж је осуђен на 50 седмица затвора због кршења кауције. Шта мислите о одлуци суда?

Не могу да кажем да то није очекована одлука, због тога што је још 2010. године почео прогон Асанжа. Постоји велика сумња да су оптужбе против њега монтиране због тога што се усудио да свету разобличи истину о западној демократији. Асанж је постао симбол слободе говора и отпора тоталитаризму. Снимци, депеше и документа које је објавио Викиликс, уздрмали су читав свет и показали су шта стоји иза политике „демократија, слобода и људска права“ по западном систему. То је документовано у видео снимку из Ирака где амерички војници хладнокрвно убијају цивиле и новинаре али и дестинама хиљада депеша које показују како се политичари понашају. Оваква одлука бритаснког суда је само прва фаза у процесуирању Асанжа, с очигледним циљем да буде испоручен САД где се он терети за одавање војних тајни и угрожавање националне безбедности.

Прочитај чланак

Assange’s Extradition Will Create Greater Resistance to US, UK

Dragana Trifkovic for SPUTNIK

Julian Assange has been sentenced to 50 weeks in prison for skipping bail in the UK while awaiting extradition to Sweden on sexual assault allegations in 2012. WikiLeaks has described his sentence as ‘vindictive’ and also said it was concerned over the upcoming hearing on his possible extradition to the United States.

In an interview with Sputnik Dragana Trifkovic, a think tank head, shared her thoughts on Assange’s sentencing and his chances of being extradited and tried in the US. 

Прочитај чланак