author-avatar

About Центар за геостратешке студије

ЦЕНТАР ЗА ГЕОСТРАТЕШКЕ СТУДИЈЕ је невладино и непрофитно удружење, основано у Београду на оснивачкој скупштини одржаној дана 28.02.2014., у складу са одредбама чл.11. и 12. Закона о удружењима (»Службени лист РС«, бр.51/09). на неодређено време, ради остваривања циљева у области научног истраживање геостратешких односа и израде стратешких докумената, анализа и истраживања. Удружење развија и подржава пројекте и активности које су усмерене ка државним и националним интересима Србије, има својство правног лица и уписано је у регистар у складу са Законом. Мисија Центра за геостратешке студије гласи: „Градимо будућност, јер Србија то заслужује: Вредности које заступамо утврђене су кроз нашу историју, културу и традицију. Ми се држимо тога да без прошлости нема ни будућности. Из тог разлога да бисмо градили будућност морамо да знамо нашу прошлост и да негујемо нашу традицију. Праве вредности су увек утемељене, а будућност се без тог темеља не може градити у добром смеру. У времену преломних геополитичких промена, од кључне важности је да направимо мудар избор и донесемо правилне одлуке. По страни треба оставити све наметнуте и искривљене идеје и вештачке нагоне. Чврсто верујемо у то да Србија има довољно квалитета и потенцијала да без обзира на претње и ограничења, сама определи своју будућност. Ми смо посвећени српском становишту и праву да сами одлучујемо о својој будућности, при том имајући у виду чињеницу да је историјски гледано било много изазова, претњи и опасности које смо савладали “. Визија: Центар за геостратешке студије тежи томе да постане једна од водећих светских организација у домену геополитике. Такође, жели да се позиционира као домаћи бренд. Настојаћемо да заинтересујемо јавност у Србији за међународне теме и окупимо све оне који су заинтересовани за заштиту државних и националних интереса, јачање суверенитета, очување териотријалног интегритета, очување традиционалних вредности, јачање институција и владавине права. Деловаћемо у правцу проналажења истомишљеника, како у домаћој тако и у светској јавности. Усресредићемо се на регионалну сарадњу и повезивање сродних НВО организација, како на регионалном тако и на међународном нивоу. Покренућемо пројекте на међународном нивоу за подршку репозиционирања Србије и очувања територијалног интегритета. У сарадњи са медијским кућама реализоваћемо пројекте који су усресређени на ове циљеве. Организоваћемо едукацију заинтересоване јавности кроз конференције, округле столове и семинаре. Настојаћемо да пронађемо модел за развој организације који би омогућио и финасирање активности Центра. Изградимо будућност заједно: Уколико сте заинтересовани да сарађујете са нама, или да помогнете рад Центра за геостратешке студије, молимо вас да нас контактирате путем електронске поште: center@geostrategy.rs

Руско-српски хуманитарни центар под хитно треба да добије дипломатски статус

Пише: Драгана Трифковић, директор Центра за геостратешке студије

Претходних месеци су мештани Старе планине водили битку да сачувају своје реке и заштите природу у којој живе, од инвеститора који су имали намеру да граде мини хидроелектране. Иако је Стара планина заштићено подручје, а изградња мини хидроелектрана би негативно утицала на природу, инвеститори блиски владајућим структурама нису желели да одустану од својих намера. Само захваљујући непомирљивом ставу мештана и њиховој решености да одбране и заштите животну средину Старе планине, успели су да одврате инвеститоре. Мештани су организовали даноноћне страже, а у једном моменту је дошло и до физичког сукоба између њих, инвеститора и радника који су дошли да изводе радове. Као и у бројним другим случајевима, грађани Србије су принуђени да сами својим рукама воде борбу против безакоња. Институције државе не реагују и не обављају своју функцију, а владајуће структуре штите и подржавају оне који крше закон. Било да је у питању нелегална градња објеката, принудна наплата, одузимање некретнина, бахатост инвеститора, у сваком случају грађани плаћају највећи рачун, а разне структуре блиске властима бивају привилеговане. Јасно је да такав систем неће моћи још дуго да функционише.

Да се вратимо на проблеме мештана Старе планине, таман када су успели да зауставе инвеститоре мини хидроелектрана и када је изгледало да ће успети да предахну, планину је захватила ватрена стихија. Пре два дана велики шумски пожар је избио на бугарској страни, а затим се проширио и код нас. Ватра је захватила више делове планине и стару шуму, а прети да се прошири и на околна села. Мештани села су се придружили припадницима Сектора за ванредне ситуације, који покушавају да угасе пожар. Читава акција гашења пожара није имала превеликог успеха, јер је неопходно да се он гаси из ваздуха с обзиром на то да је ватром захваћен неприступачан терен. Реакција државе је спора и неадекватна. 

Прочитај чланак

Пољска треба да размисли о повлачењу признања Косова

Интервју Драгане Трифковић, директора Центра за геостратешке студије, пољским медијима prostozmostu.pl

 

Влада Србије недавно је упозорила да Косово планира да се споји са Албанијом и створи заједничку државу. Шта мислите о томе? Да ли је то могуће?

Процес изградње Велике Албаније је увелико у току. Овде се не ради само о припајању територије Косова и Метохије Албанији, већ и о припајању делова Грчке, Македоније и Црне Горе. Албанци желе да припоје све оне територије на којима живе припадници њиховог народа и то сматрају легитимним путем за национално уједињење. Овакве идеје су изузетно опасне али нажалост Албанци имају подршку одређених западних центара моћи да делују у том правцу.

Прочитај чланак

Афера Епштајн – новац, моћ и проституција

Пише: Небојша Катић

Један од највећих скандала последње деценије везан је за име и непочинства америчког мултимилионера-педофила Џефрија Епштајна који се убио у затвору 10-ог августа ове године. Епштајново самоубиство догодило се под тако чудним околностима да би се могло помислити како онима који имају моћ и није било превише до тога да Епштајну буде суђено.

Прочитај чланак

Распад политике Александра Вучића

Пише: Стеван Гајић, научни сарадник Института за европске студије

Како су и могли да очекују они који су пажљиво пратили посету премијера Русије Дмитрија Медведева Србији 19. октобра, та посета окончана је пропашћу за председника Србије Александра Вучића.

Прочитај чланак

Књига проф. др Дејана Мировића „Бриселски споразум-хронологија и последице“ премијерно представљена на Сајму

Преносимо са: ИН4С

Књигу проф. др Дејана Мировића „Бриселски споразум-хронологија и последице“ издала је Catena mundi из Београда, која ју је и премијерно представила на Сајму књига.

Прочитај чланак

Систем С-400 може да буде гарант војне неутралности Србије

Пише: Драгана Трифковић, директор Центра за геостратешке студије

 

Небо над Србијом је ових дана сигурније него икада. У оквиру војне вежбе „Словенски штит“ која се од 23. до 29. октобра одржава у Србији, на простору ваздухопловне војне базе „пуковник-пилот Миленко Павловић“ у Батајници, први пут учествују и руске јединице за противваздушну и противракетну одбрану са системом С-400 Тријумф.

Прочитај чланак

„Западни Балкан“ као изабрани безизлаз

Пише: професор Слободан Самарџић

Жалосно је што је Србија своју будућност везала за групу новостворених и зависних квази-држава и народа са којима игра улогу тзв. западног Балкана у новијој западној прерасподели простора. Можда је Србији то заслужена казна за лако изгубљени двадесети век, али ако је и казна – превише је. Српска политичка класа, заједно са владајућим културним погоном, води радикалну политику кривице. Али, она је наметнута и има функцију уједначења под фирмом „западног Балкана“ у оквиру политике „колективне одбране запада“. Нико није боље дефинисао ту домаћу политику пужеве кућице од самог великог вође – „ми на Косову немамо ништа и нико нам ништа ни не нуди“.

Прочитај чланак

Када је бојкот избора неопходан и оправдан?

Пише: професор Слободан Самарџић

Бојкот избора је ванредно средство политичке борбе. Као такав, он одговара само ванредним условима. О томе шта су ванредни услови ваља расправљати. То није правно одређена ситуација као што је ванредно стање. Иако и ванредно стање подлеже процени и одлуци, што је увек ствар политичког субјекта који је уставно или на други начин одређен да делује, оно је ипак правно уређени институт. Ако легално одређени државни орган процени да су се стекли уставни услови за проглашење ванредног стања и сходно томе донесе одлуку, више нема расправе.

Прочитај чланак