Интервју Драгане Трифковић за NEWS FRONT
Драгана Трифковић, новинарка, политичар, политички аналитичар и директор Центра за геостратешке студије је у разговору са главном уредницом српске редакције руског портала «Њуз фронт» говорила о развоју геополитичке ситуације у свету, «миговима» које је Србија добила од Русије, о могућем формирању такозване Војске «Косова»…
Пише: Драгана Трифковић
Вучић је изјавио да је задовољан предложеном платформом Атлантског савета и да би било добро када би се то преточило у реалну политику САД. Међутим то није све што САД припремају за Балкан. За наредни период планирано је успостављање још јаче контроле над медијима и формирање „Медијског центра за борбу против руских дезинформација“ у Србији. Овај Центар ће се пре свега бавити дезинформисањем јавности, вођењем анти-руске пропаганде и усмеравањем јавности ка САД, ЕУ и НАТО. Поред тога, САД ће се усредсредити и на додатно слабљење стратешке позиције Србије на Балкану
Интервју Драгане Трифковић са Мануелом Оксенрајтером
Могућа је такозвана велика коалиција која је сада на власти (CDU и SPD), то значи да не би дошло до промена. Ангела Меркел би била канцелар, а SPD би била партнерска странка. Друга могућност је да Социјалдемократе добију више гласова од Демохришћанске уније, што сада није реално али све је могуће, и то би значило да би Социјадемократе покушале да избегну коалицију са CDU. Они би ушли у коалицију са Зеленом партијом која је тренутно у опозицији и са Die Linke. И трећа могућности као највећа претња, да CDU остане снажан као и Зелени и да ове две партије направе коалицију. То би можда био најгори избор за Немачку тренутно, рекао је пред немачке изборе аналитичар Мануел Оксенрајтер у разговору са нашом Драганом Трифковић
Пише: Драгана Трифковић
Већ се годинама припрема „ослобађање“ Србије од „косовског проблема“ у режији оних који имају стратегију за сваки корак у процесу који су иницирали и који реализују, тј. у процесу одвајања Косова и Метохије од Србије. Америчка стратегија К1, која је први пут описана у Викиликсовим депешама, дефинисана је у четири фазе. Прва фаза је утицање на избор кооперативне „демократске“ Владе, друга фаза је смиривање српске реакције, трећа фаза поткупљивање посткосовске Србије ситним донацијама (у којој се сада налазимо) и четврта фаза дефинитивно усмеравање Србије у правцу евро-атлантских интеграција
Пише: Драгана Трифковић
У исто време док се у Брјанску одржавала тако свечана прослава Дана града, у Београду је по ко зна који пут насилно одржана такозвана „Парада поноса“ која је постала обавеза такозваних демократизованих друштава, која су прихватила све понижавајуће и безумне идеје посрнулог Запада
Пише: Драгана Трифковић
Иницијатива за стварање одбрамбених снага ЕУ покретана је више пута, али до сада није дошло до њене реализације. Педесетих година прошлог века ЕУ је покушала да оснује војну структуру кроз Европску одбрамбену заједницу односно западноевропски војни савез, али такав план није успео. Безбедносна и одбрамбена политика ЕУ се стратешки ослоњена на НАТО, а на формирање нових посебних војних структура се гледало као на дуплирање капацитета и умањивање улоге НАТО. Након Другог светског рата постављени су темељи безбедносне архитектуре Европе, где је НАТО заузео кључну улогу. Та улога је временом добијала на значају, паралелно са проширењем ЕУ повећавао се и капацитет НАТО. Већина земаља чланица ЕУ истовремено су чланице и НАТО организације, односно само шест од двадесет осам чланица ЕУ нису чланице НАТО. Оно што морамо да имамо на уму када говоримо о безбедности ЕУ јесте то да Америка, као водећа земља НАТО-а, има кључну улогу у европској безбедности. Управо су САД биле кочничар стварања војних структура ЕУ независних од НАТО, али и Велика Британија.
Интервју Драгане Трифковић за Руску реч
Разговор водила: Катарина Лане
Упознала сам се са Драганом у Руском дому на догађају који је организовао Руско-српски хуманитарни центар. Договориле смо се да ми да кратак интервју. Раније је нисам видела и њен ми је глас преко телефона звучао тако да сам замишљала ајкулу света политике. Вероватно је све то изгледало као договор два шпијуна:
– Овде је маса света. Како да вас нађем?
– Бићу у плавој хаљини са белим узорима.
– Добро. Ја ћу бити у плавој кошуљи са белим узорима. И микрофоном.
Преносимо: Александр Мељничук
Почетком априла 2016. године на интернету су се појавила документа, састављена од стране Службе безбедности Украјине, из којих произилази да је бивши председник кримског Меџлиса, а сада овлашћен при председнику Порошенку по питањима кримско-татарског народа, депутат Врховне Раде (Парламента Украјине) Мустафа Џемиљев, ради за турску обавештајну службу. Интересантно је да је врло проблематично пронаћи ову вест у украјинским вестима. Документа су из 2012-2013 године, извештаји СБУ (Службе безбедности Украјине) о Криму, о бројним контактима М. Џамиљева и других представника Меџлиса са Турском агенцијом за међународну сарадњу и развој (ТИКА). Референце ради: Турска управа за сарадњу и развој при администрацији премијера Рапублике Турске (ТИКА) основано је 1992. године после распада Совјетског Савеза и Источноевропског социјалистичког блока, у циљу пружања техничке помоћи земљама у развоју и развоју односа са њима у сфери економије, трговине, технологије, културе, образовања друштвеног развоја. То званично.
Интервју Драгане Трифковић са професором Павелом Тулајевим
У Русији је од 26. маја до 3. јуна одржан јубиларни Свесловенски сабор на ком су учествовали делегати из словенских земаља. Првог дана конгреса одржана је седница у свечаној сали Руске државне библиотеке у Москви, а сутрадан је рад конгреса настављен на броду „Књегиња Анастасија“ који је наредних недељу дана пловио од Москве до Санкт Петербурга. Завршница конгреса се одржала у лаври Алексанро-Невског манастира у Санкт Петербургу. Током пловидбе, имала сам прилику да поразговарам са једним од водећих руских интелектуалаца, професором Павелом Тулајевим, и овом приликом га преносим српским читаоцима.
Интервју Драгане Трифковић са Дејаном Берићем
У Москви је 26. маја одржана промоција књиге Дејана Берића „Кад мртви проговоре“. Књига је посвећена српском страдању у ратовима из деведесетих година прошлог века. На промоцији књиге, поред заинтересоване публике из Русије и Донбаса, присуствовала је и делегација из Србије која је боравила у Москви поводом „Свесловенског сабора“. У препуној сали „Фотоцентра“ чувени српски добровољац из Донбаса је говорио о свом ратном искуству и догађајима из рата. Дејан Берић је учествовао у рату у Југославији, а у Донбасу се нашао после Крима где је такође био у саставу јединице „Северни ветар“. Од априла 2014. Дејан Берић се налази у Донбасу, где је учествовао у одбрани Славјанска, Мариновке, Саур-Могиле, Дебаљцова, доњецког аеродрома, Маринке, Авдајевке и других места. Он је три пута рањаван и носилац је многобројних одликовања за своје херојске подвиге. Након формирања званичне Војске Доњецке Народне Републике, ради како капетан подраздељења спецназа армије ДНР.
