author-avatar

About Центар за геостратешке студије

ЦЕНТАР ЗА ГЕОСТРАТЕШКЕ СТУДИЈЕ је невладино и непрофитно удружење, основано у Београду на оснивачкој скупштини одржаној дана 28.02.2014., у складу са одредбама чл.11. и 12. Закона о удружењима (»Службени лист РС«, бр.51/09). на неодређено време, ради остваривања циљева у области научног истраживање геостратешких односа и израде стратешких докумената, анализа и истраживања. Удружење развија и подржава пројекте и активности које су усмерене ка државним и националним интересима Србије, има својство правног лица и уписано је у регистар у складу са Законом. Мисија Центра за геостратешке студије гласи: „Градимо будућност, јер Србија то заслужује: Вредности које заступамо утврђене су кроз нашу историју, културу и традицију. Ми се држимо тога да без прошлости нема ни будућности. Из тог разлога да бисмо градили будућност морамо да знамо нашу прошлост и да негујемо нашу традицију. Праве вредности су увек утемељене, а будућност се без тог темеља не може градити у добром смеру. У времену преломних геополитичких промена, од кључне важности је да направимо мудар избор и донесемо правилне одлуке. По страни треба оставити све наметнуте и искривљене идеје и вештачке нагоне. Чврсто верујемо у то да Србија има довољно квалитета и потенцијала да без обзира на претње и ограничења, сама определи своју будућност. Ми смо посвећени српском становишту и праву да сами одлучујемо о својој будућности, при том имајући у виду чињеницу да је историјски гледано било много изазова, претњи и опасности које смо савладали “. Визија: Центар за геостратешке студије тежи томе да постане једна од водећих светских организација у домену геополитике. Такође, жели да се позиционира као домаћи бренд. Настојаћемо да заинтересујемо јавност у Србији за међународне теме и окупимо све оне који су заинтересовани за заштиту државних и националних интереса, јачање суверенитета, очување териотријалног интегритета, очување традиционалних вредности, јачање институција и владавине права. Деловаћемо у правцу проналажења истомишљеника, како у домаћој тако и у светској јавности. Усресредићемо се на регионалну сарадњу и повезивање сродних НВО организација, како на регионалном тако и на међународном нивоу. Покренућемо пројекте на међународном нивоу за подршку репозиционирања Србије и очувања територијалног интегритета. У сарадњи са медијским кућама реализоваћемо пројекте који су усресређени на ове циљеве. Организоваћемо едукацију заинтересоване јавности кроз конференције, округле столове и семинаре. Настојаћемо да пронађемо модел за развој организације који би омогућио и финасирање активности Центра. Изградимо будућност заједно: Уколико сте заинтересовани да сарађујете са нама, или да помогнете рад Центра за геостратешке студије, молимо вас да нас контактирате путем електронске поште: center@geostrategy.rs

Драгана Трифковић-мора косовских специјалних служби

Преносимо: Дмитриј Седов

Морам са тугом да Вам саопштим, поштовани читаоци, да је руска обавештајна служба почела да дозвољава озбиљне пропусте. Узмите агентуру коју она неуморно врбује по целом свету. Јер су нас безбројни филмови о Џемсу Бонду одавно просветили да је совјетска шпијунка увек витка плавуша са раскошном косом и шармантним осмехом. Ни један мушкарац осим славног Џемса, не би могао одолети њеним чарима. Поред умешности по питању заводљивости, она одлично влада вештином џиу-џицу, скакањем из авиона без падобрана и може да попије две флаше водке из грлића.

Јасно је да чак ни непобедивом агенту 007 није било лако да се суочи са таквим противником. Једино што му је помагало – јесте приврженост Руса ка једним те истим девојкама. Само што Бонд види лепу плавушу очаравајућег изгледа, одмах се у његовој глави пали сирена: пажња, пажња, опасност! Руска шпијунка. Потенцију под катанац.

Прочитај чланак

Док Русија брани српске интересе у свету, режим води прикривену антируску политику!

Интервју Драгане Трифковић порталу Патриот

  • Српска јавност Вас одавно познаје преко ваших текстова на Новом Стандарду, НСПМ-у, и другим сличним порталима али такође и по извештајима са ратног подручја источне Украјине. Можете ли нам рећи нешто о тренутној ситуацији у Украјини и какви су изгледи се тамо оконча рат?

 

– Рат у Украјини није завршен, и он се води мањим или већим интензитетом дуж линије раздвајања, иако је потписан мировни договор. Украјинска војска и друге јединице које су под контролом украјинских олигарха или индиректно под контролом Американаца и даље врше агресију на мирно становништво у Донбасу. С друге стране ДНР и ЛНР су издале наређење својим војскама да поштују примирје и не одговарају на провокације, међутим у кључним моментима када је украјинска војска кренула у напад, оне су морале да крену у одбрамбене акције. Неизвесно је када ће се рат завршити. Недавно је амерички конгрес одобрио Закон о подршци стабилности и демократији у Украјини, којим је предвиђена нова испорука оружја Украјини. Рат  је изазван споља и никоме се у Украјини не ратује. Оно што са сигурношћу могу да потврдим, то је да нападнута страна у Донбасу има далеко јачу мотивацију јер се брани, што је уобичајно. Ситуација у Украјини ће даље зависити од многих фактора, даљег заоштравања односа између Русије, исхода избора у САД, ситуације на Блиском Истоку и САД и коначно притиска САД на власт у Кијеву.

Прочитај чланак

ЦИА скупља „добровољне прилоге“: Приштина прилаже „мрежу руских шпијуна“

Преносимо: Јевгениј Крутиков

Обавештајна служба непризнатог Косова, у суштини регионално одељење ЦИА, саопштава да је открила „мрежу руских шпијуна“, и у ту мрежу убраја Србе који су трн у оку Приштини. Тај „извештај“ се не може читати са озбиљним изразом лица, нарочито ако се узму у обзир околности у којима се појавио. Па ипак, он је у одређеној мери опасан, пише аналитичар Јевгениј Крутиков у свом данашњем чланку у руском листу „Взгляд“. „Руска реч“ представља српску верзију текста.

„Обавештајна агенција Косова“ (AKI) је преко локалне телевизије RTK саопштила да је открила „мрежу руских шпијуна“. Наведена су конкретна презимена, а не само конспиративна имена или иницијали. Сви ти људи су Срби који живе или раде у српским енклавама. Међу њима има и пар војних лица, али се списак углавном састоји од новинара и грађанских активиста.

 

Прочитај чланак

Како сам постала шеф „руске шпијунске мреже на Балкану“

Пише: Драгана Трифковић

Главни спонзори косовске независности изгубили на изборима у САД

Драгана Трифковић

У време када су се на простору бивше Југославије водили ратови,главни извори информисања били су западни водећи медији попут „CNN“. Свет тада није знао за портале и друштвене мреже, а интернет је користио мали број људи. Водеће западне медијске куће су биле пропагандно средство уз помоћ кога су САД остваривале своје политичке циљеве.  Да су западни медији заратили са истином, најбоље су могли да осете Срби, који годинама после медијске промоције деведесетих нису смели да спомену своје порекло у многим земљама запада, а да заузврат не очекују најгоре могуће реакције. Медијска моћ манипулације је огромна, а САД су је годинама користиле као најубојитије средство. Војног агресији увек је претходила медијска припремама којом се актерима будућег сукоба наметала унапред одређена позитивна или негативна улога.

Прочитај чланак

Злонамерници нису успели да обезвреде улогу српских добровољаца у Донбасу

Разговор Драгане Трифковић, директора Центра за геостратешке студије са Дејаном Берићем најодликованијим српским добровољцем из Донбаса.

Интервју је снимљен 6. новембра 2016. у Москви у српској кафани “Кафана” у Добровољачкој улици.

Дејан Берић је српски добровољац који је од почетка украјинског конфликта у Донбасу. Он је најодликованији српски добровољац, познат не само по изузетној храбрости већ и по својој хуманости.

Прочитај чланак

Да ли је на помолу договор о престанку рата у Сирији?

Пише: Драгана Трифковић

Мировна конференција у Казахстану, коју организују Русија, Иран и Турска, прилика је да се направи нова платформа за политичко решавање дугогодишњег рата у Сирији. Захваљујући указаној војној помоћи од стране Русије, званична сиријска војска успела је да преокрене ток рата.

Пре руске подршке, позиције сиријске војске су биле критичне, а терористичке групе су – уз несебичну подршку СА, Катара, САД и неких европских земаља – напредовале на сиријском ратишту. Овде треба посебно споменути улогу Турске, која је такође указивала помоћ такозваној „Исламској држави“, али је прошле године променила своје спољно политичке позиције и почела да се удаљава од САД а приближава Русији.

Прочитај чланак

Предизборни мигови и митови

Пише: Драгана Трифковић

 

У недавно завршеној америчкој изборној кампањи, Русија и руски председник су били тема дебате председничких кандидата, али и тема америчких званичника и медија који су износили тврдње да се Русија меша у изборни процес САД. На питање новинара упућено председнику Руске Федерације да прокоментарише такве тврдње, он је у свом оригиналном стилу одговорио да је Америка велика држава а не банана република. Неоспорна је чињеница да је Русија постала важна међународна тема, посебно у предизборним кампањама, као и то да су кандидати у многим земљама почели да се оцењују као „про-руски“ или не. Ако узмемо у обзир да Русија као држава пропагира оне вредности које је Запад маргинализовао (традицију, културу, породичне вредности, јаку државу итд.) из све већег отпора ка наметнутим вредностима у европским земљама (људска права, мултикултурализам, права мањина и сл.) произилази позитиван однос ка руској политици. Због тога расте популарност оних политичара и партија које се позитивно изјашњавају о Русији, посебно о политици Владимира Путина.

Многи политичари користе такву ситуацију и прилику да освоје гласове на про-руској реторици, што их касније углавном ничим не обавезује да покажу у пракси добар однос ка Русији. Односно, у свему томе има много манипулације.

Српско друштво је наклоњено Русији далеко више него било које западно друштво, па је „коцкање“ на руску карту код нас, свакако паметна одлука. Наравно из перспективе оних политичара који јавности желе да се представе као про-руски. С друге стране јавност у Србији углавном не уме реално да процени ниво српско-руских односа, посебно што се тиме манипулише како у позитивном, тако и у негативном светлу. Свему томе треба додати и пренаглашене емоције које у нашем јавном, политичком и друштвеном животу играју посебну улогу.

Прочитај чланак

Војска Србије да интензивира вежбе са Руском армијом

На трибини „Организација договора о колективној безбедности(ОДКБ) – Снага са истока“ учествовали су Драгана Трифковић, директор Центра за геостратешке студије, новинар и политички аналитичар, Зоран Радојичић, народни посланик и члан делегације Народне скупштине РС у Парламентарној скупштини Организације договора о колективној безбедности, мр Божидар Кнежевић, политиколог и стручњак за ОДКБ и Сибин Вукадиновић, портпарол Евроазијског пута(организатора трибине), правник и геополитичар. У наставку доносимо излагање Драгане Трифковић

Прочитај чланак

Последње слово о ДСС

Пише: Драгана Трифковић

Да се сутра одржавају избори у Србији, парола ДСС-а би могла да буде: „Ко не сме да вас погледа у очи?“ а за насловну плаката могло би се одабрати пар преосталих функционера. Иако је „случај“ ДСС-а потпуно разобличен у јавности, остало је нешто интересантних детаља, са којима је јавност упозната кроз саопштења појединих општински одбора и појединаца, али су најновији догађаји у тој странци потврдили раније изнете чињенице због којих је ДСС масовно напустило чланство, угледни функционери и оснивачи. Хапшење „високог“ функционера ДСС је показатељ потпуног посрнућа ове организације, али и тврдњи које су одређени (сада већ бивши) функционери раније износили. Иако је и у време док је Војислав Коштуница био председник странке, било опортуниста у њеним редовима који нису прославили име ДСС, ипак они нису били у већини и странка није била талац њихових (личних) интереса. Неки од њих су отишли из странке и пронашли нове „жртве“ мењајући потпуно политику коју заступају попут Шормаза или многобројних других кандидата са листе СНС, коју су се до јуче клели у Косово и причали све најгоре о ЕУ, а онда преко ноћи почели да хвале Бриселске споразуме и безалтернативни пут у ЕУ.

Прочитај чланак