author-avatar

About Центар за геостратешке студије

ЦЕНТАР ЗА ГЕОСТРАТЕШКЕ СТУДИЈЕ је невладино и непрофитно удружење, основано у Београду на оснивачкој скупштини одржаној дана 28.02.2014., у складу са одредбама чл.11. и 12. Закона о удружењима (»Службени лист РС«, бр.51/09). на неодређено време, ради остваривања циљева у области научног истраживање геостратешких односа и израде стратешких докумената, анализа и истраживања. Удружење развија и подржава пројекте и активности које су усмерене ка државним и националним интересима Србије, има својство правног лица и уписано је у регистар у складу са Законом. Мисија Центра за геостратешке студије гласи: „Градимо будућност, јер Србија то заслужује: Вредности које заступамо утврђене су кроз нашу историју, културу и традицију. Ми се држимо тога да без прошлости нема ни будућности. Из тог разлога да бисмо градили будућност морамо да знамо нашу прошлост и да негујемо нашу традицију. Праве вредности су увек утемељене, а будућност се без тог темеља не може градити у добром смеру. У времену преломних геополитичких промена, од кључне важности је да направимо мудар избор и донесемо правилне одлуке. По страни треба оставити све наметнуте и искривљене идеје и вештачке нагоне. Чврсто верујемо у то да Србија има довољно квалитета и потенцијала да без обзира на претње и ограничења, сама определи своју будућност. Ми смо посвећени српском становишту и праву да сами одлучујемо о својој будућности, при том имајући у виду чињеницу да је историјски гледано било много изазова, претњи и опасности које смо савладали “. Визија: Центар за геостратешке студије тежи томе да постане једна од водећих светских организација у домену геополитике. Такође, жели да се позиционира као домаћи бренд. Настојаћемо да заинтересујемо јавност у Србији за међународне теме и окупимо све оне који су заинтересовани за заштиту државних и националних интереса, јачање суверенитета, очување териотријалног интегритета, очување традиционалних вредности, јачање институција и владавине права. Деловаћемо у правцу проналажења истомишљеника, како у домаћој тако и у светској јавности. Усресредићемо се на регионалну сарадњу и повезивање сродних НВО организација, како на регионалном тако и на међународном нивоу. Покренућемо пројекте на међународном нивоу за подршку репозиционирања Србије и очувања територијалног интегритета. У сарадњи са медијским кућама реализоваћемо пројекте који су усресређени на ове циљеве. Организоваћемо едукацију заинтересоване јавности кроз конференције, округле столове и семинаре. Настојаћемо да пронађемо модел за развој организације који би омогућио и финасирање активности Центра. Изградимо будућност заједно: Уколико сте заинтересовани да сарађујете са нама, или да помогнете рад Центра за геостратешке студије, молимо вас да нас контактирате путем електронске поште: center@geostrategy.rs

Шта то беше политичка идеологија?

Пише: Драгана Трифковић

Политичка идеологија би требало да буде основ политичког деловања. Према једној од дефиниција из „Увода у политичку теорију“ (Д. Симеуновић): „Идеологија је систематизован скуп политичких идеја, принципа и друштвених идеала, који репрезентује поглед на свет неке друштвене групације, изражавајући њене интересе и потребе…“. Сходно томе, политичке активисте једне странке би требало да спаја иста идеологија. Данас смо сведоци тога да је политика све мање борба за уверења, и да је она прерасла у борбу за привилегије.Мотивација појединаца за учлањење у неку политичку партију у многобројним случајевима нису општи односно виши интереси са идеолошком основом, већ насупрот лични интереси. Посебно актуелности на политичкој сцени Србије инспиришу појединце да доживљавају политичке организације као ефикасне бирое за запошљавање и најлакшим начином за остваривање сопствених потреба. Показало се да за успех у политици нису потребне квалификације као што су образовање, умеће, одговорност и др. већ бескрупулозност, површност и користољубивост.

Прочитај чланак

Само руске мировне снаге могу да помогну Донбасу

Интервју који је Драгана Трифковић дала NEWS FRONT 

Драгана Трифковић је коментарисала рад међународних снага на Косову и Метохији, додајући да тако тужна ситуација очекује и Донбас уколико се услиши апел Кијева за довођење мировних снага. Она је уверена да само руска мировна мисија може помоћи Донбасу.

Прочитај чланак

Бриселски споразум је додатно погоршао безбедност Срба на Косову и Метохији

Пише: Драгана Трифковић

СВЕ учесталији напади на Србе на Косову и Метохији, нису иницирали преиспитивање званичне политике Србије у односу на најважнија државна и национална питања.

       Последњих месеци било је неколико покушаја отмице српске деце на Косову и Метохији, напада на Србе како хладним оружјем тако и рафалима из ватреног оружја, али и бачених бомби на српске куће. Пре пар дана је пуцано из аутоматског оружја на Србе који су косили траву у порти порушеног манастира Светих архангела Михаила и Гаврила у општини Витина.

       Игноришући константне нападе на Србе и погоршавање безбедносних услова на Косову и Метохији, председник техничке Владе Србије, Александар Вучић, изјавио је у Бриселу да је Бриселски споразум дао одређене резултате који се огледају у значајно мањем број инцидената између Срба и Албанаца. Такав исказ није заснован на реалним чињеницама, већ власт њиме покушава да прикрије суштински лошу политику која је проузроковала тежи положај Срба у покрајини.

Прочитај чланак

Србија нема никаквог интереса да сарађује са НАТО

Пише: Драгана Трифковић

У Варшави је пре неколико дана завршен Самит НАТО-а, посвећен непостојећој руској агресији и даљем креирању сукоба између Европе и Русије. У завршном документу Самита, после уводних флоскула о томе да је НАТО посвећен очувању слободе, мира, безбедности и општих вредности, стоји напомена да је највећа претња миру, слободи и Европи, Русија. У образложењу је наведено да агресивно деловање Русије у вези са војним провокацијама и дејствима на периферији територије НАТО, као и спремност Русије да оствари своје политичке циљеве употребом силе, представљају фундаментални изазов за Алијансу и извор регионалне нестабилности који угрожава евроатлантску безбедност. После тога, у документу је наведена опасност од тероризма, посебно због дестабилизованог Блиског истока и терористичких организација које дејствују на том подручју као што је такозвана Исламска држава. Осим главних претњи, наведени су и други изазови и могућности „нелегална“ анексија Крима, војна помоћ Сирији од стране РФ затим потреба да се помогне либијска „демократија“ као и неопходност јачања снага у југоисточној Европи и неопходност мирног решавања конфликта у Украјини.

Прочитај чланак

ОЕБС као НАТО инструмент

Пише: Драгана Трифковић

Од самог почетка рата у Украјини, анализе дешавања су упућивале на сличности са југословенским конфликтом. Стратегија и тактика,  југословенског и украјинског рата, имају пуно заједничких места. О тој теми сам говорила на конференцији у РИА Новостима у Москви[1], средином августа 2014. године. У основи, оба сукоба су иницирана споља као део шире стратегије западних сила и многе операције које су спроведене (нарочито специјалне операције), тактички су препознатљиве.

 

Прочитај чланак

Кредит руски, шине увезене из Јапана, консултанти немачки, а на крају – Вучић

Пише: Драгана Трифковић

СРПСКА напредна странка, истицала је своју „бескомпромисну“ борбу против корупције као једну од најважнијих тачака свог програма још у предизборној кампањи 2012. године.

        Тада је Александар Вучић обећавао: „Оне који су главне и кључни кривци за овакво уништавање Србије, који су се на противправан начин толико обогатили да не знају шта ће са тим новцем, а да остатак не зна како да преживи, обећавам да ће одговарати ако ни због чега другог онда због закона и правде и да више никоме не падне на памет у овој земљи да пљачка и краде своје грађане“.

        Давао је уверења да ће проблем који су наследили од претходних власти, решити у најкраћем року и да СНС има нулту толеранцију према криминалу и корупцији.

        Четири године касније, Српска напредна странка и даље говори о борби против корупцији као приоритету, али резултати те „борбе“ не постоје. Ниједна пресуда није донета за корупцију у јавним предузећима, организовани криминал или пљачку грађана од стране претходне власти на коју се Вучић често позива. Заправо, Вучићева „борбе против корупције“ је чист маркетинг а реални резултати рада СНС могу да се мере повећањем корупције и криминала, као и криминализацијом друштва у целини и корумпирањем воље грађана.

Прочитај чланак

Европа се буди из америчког сна

Пише: Милош Здравковић

Људи широм Европе напокон се буде из Америчког сна. Од Ламанша до Урала, од Балтика до Средоземља све више Европејаца схвата ко из темеља руши сан о Европи без граница. Како то бива у високобуџетним холивудским филмовима, убица је обично неко из блиског окружења, у којег жртва (Европа) има пуно поверење. Тако је и сада. Главна претња Европе није Владимир Владимирович, него онај ко у Путина упире прстом, вичући “држите диктатора”, а да се Власи не сете, Сједињене Америчке Државе.

Боинг је пре „уједињења Европе“ имао 90 процената светског тржишта авиона ( сада је ЕрБас јачи од Боинга), У Детроиту се производило седамдесет процената свих светских аутомобила ( сада је Детроит банкротирао)…

Али Власи се полако дозивају памети. У томе им помажу избеглице из северне Африке и са Блиског истока. Гледајући те џиновске реке унесрећених људи, које од грађана Европе извлаче и оно најбоље и оно најгоре, претећи да Европа одустане од својих кључних вредности које је чине најсоцијалнијим и најпросвјетљенијим континентом, просечан Европљанин мора да се запитати и већ се, на срећу, пита. Чекај, до ђавола, како је све ово почело? Ко је одговоран за ову библијску сеобу народа?

Прочитај чланак

„Тотални идиот“ или „1.800 дана на мом срцу лежи рана“

Пише: Миланко Шеклер

Готово 1.800 дана шест главних тачака Бриселског споразума нису ни дирнуте, а то не може да буде само кривица Албанаца, то је потписала и Европска унија„, истакао је председник.

Господин Арифи је овде рекао да је њихов уставни суд оценио да су 22 од 23 принципа Бриселског споразума супротна њиховом уставу, што значи да неће имплементирати ЗСО никада. Они ће изаћи и рећи да ће то урадити. Ово гледам већ дуго времена и сваки пут је исто„, подвукао је Вучић.

Делови изјаве председника Вучића РТС-у,

23. мартa 2018. године

Прочитај чланак

Одлазак председника Каримова и будућност Централне Азије

Пише: Милош Здравковић

Одлазак дугогодишњих лидера земаља Централне Азије прети да дестабилизује регион и самим тим угрожава Русију. Најсвежији пример је изненадна смрт вишедеценијског лидера Узбекистана.

Ислам Каримов је у Узбекистану имао практично неограничену власт, али није имао истакнутог наследника. Главни недостатак аутократских режима попут Каримовљевог је тај што су и поред све стабилности такви режими рањиви када је реч о наследнику актуелног лидера. По нашем мишљењу, то се мање или више тиче и других земаља Централне Азије, тј. Казахстана и Таџикистана. Пре или касније ће се и те државе суочити са истим проблемом, тј. са сменом елите после одласка „доживотних” председника.

Узбекистан ће се после Каримова суочити са озбиљним проблемима. То је пре свега исламски екстремизам. Даље, за разлику од Европе, то је и велики проценат младих патријахално васпитаних а и суочених са сиромаштвом и незапосленошћу.

Прочитај чланак

Шта то Курди чине или ко са Америма тикве сади о главу му се обију

Пише: Милош Здравковић

Последњи догађаји говоре да у Сирији може доћи до рата „сви против свих“, што може одложити решавање сиријске кризе. Курди су показали да ништа нису научили из своје прошлости. У тренутку када Асадове снаге бију одсудну битку за Алеп и будућност Сирије и када је тамо концентрисан главни део његове војске, напад Курда на град Хасака на североистоку Сирије изгледао је као забадање ножа у леђа Асаду. То су најжешћи окршаји владиних снага и Курда од почетка грађанског рата у тој земљи.

Око 35 милиона Курда живи у свету и сматра се да је то највећи народ без државе. Курдска политика је компликована и неусаглашена. После првог Заливског рата 1991. године настала је курдска аутономна зона у северном Ираку. Од 2003. године и америчке инвазије, ова зона је постала квази-суверен ентитет, са својим оружаним снагама, политичким системом и економским интересима. Са почетком Арапског пролећа и грађанских ратова у Сирији и Ираку, курдско питање је поново изашло на светлост дана. Иронично звучи да је у жижу светских збивања, питање независног Курдистана лансирала управо Турска, као један од главних покретача рата у Сирији, а која је вековима главни непријатељ курдског народа. Број Курда стално расте и сада незванично износи око 30 одсто становништва Турске. Разрешење Курдског питања је последњих 100 година од животне важности за очување турске државности.

Прочитај чланак

Start typing to see posts you are looking for.