author-avatar

About Центар за геостратешке студије

ЦЕНТАР ЗА ГЕОСТРАТЕШКЕ СТУДИЈЕ је невладино и непрофитно удружење, основано у Београду на оснивачкој скупштини одржаној дана 28.02.2014., у складу са одредбама чл.11. и 12. Закона о удружењима (»Службени лист РС«, бр.51/09). на неодређено време, ради остваривања циљева у области научног истраживање геостратешких односа и израде стратешких докумената, анализа и истраживања. Удружење развија и подржава пројекте и активности које су усмерене ка државним и националним интересима Србије, има својство правног лица и уписано је у регистар у складу са Законом. Мисија Центра за геостратешке студије гласи: „Градимо будућност, јер Србија то заслужује: Вредности које заступамо утврђене су кроз нашу историју, културу и традицију. Ми се држимо тога да без прошлости нема ни будућности. Из тог разлога да бисмо градили будућност морамо да знамо нашу прошлост и да негујемо нашу традицију. Праве вредности су увек утемељене, а будућност се без тог темеља не може градити у добром смеру. У времену преломних геополитичких промена, од кључне важности је да направимо мудар избор и донесемо правилне одлуке. По страни треба оставити све наметнуте и искривљене идеје и вештачке нагоне. Чврсто верујемо у то да Србија има довољно квалитета и потенцијала да без обзира на претње и ограничења, сама определи своју будућност. Ми смо посвећени српском становишту и праву да сами одлучујемо о својој будућности, при том имајући у виду чињеницу да је историјски гледано било много изазова, претњи и опасности које смо савладали “. Визија: Центар за геостратешке студије тежи томе да постане једна од водећих светских организација у домену геополитике. Такође, жели да се позиционира као домаћи бренд. Настојаћемо да заинтересујемо јавност у Србији за међународне теме и окупимо све оне који су заинтересовани за заштиту државних и националних интереса, јачање суверенитета, очување териотријалног интегритета, очување традиционалних вредности, јачање институција и владавине права. Деловаћемо у правцу проналажења истомишљеника, како у домаћој тако и у светској јавности. Усресредићемо се на регионалну сарадњу и повезивање сродних НВО организација, како на регионалном тако и на међународном нивоу. Покренућемо пројекте на међународном нивоу за подршку репозиционирања Србије и очувања територијалног интегритета. У сарадњи са медијским кућама реализоваћемо пројекте који су усресређени на ове циљеве. Организоваћемо едукацију заинтересоване јавности кроз конференције, округле столове и семинаре. Настојаћемо да пронађемо модел за развој организације који би омогућио и финасирање активности Центра. Изградимо будућност заједно: Уколико сте заинтересовани да сарађујете са нама, или да помогнете рад Центра за геостратешке студије, молимо вас да нас контактирате путем електронске поште: center@geostrategy.rs

16 јун
Наука и друштво

Нуклеарна будућност Србије

Пише: Милош Здравковић

Зарад потребе опстанка и просперитета, Србији је, као и већини држава, потребна одржива енергетска стратегија. Таква стратегија би требало да се базира на одрживом енергетском коришћењу и заштити животне средине. Потребе становништва и производње за енергијом свуда у свету, па и у Србији су у сталном расту, с нуклеарна електрана би обезбедила и ту енергију и сигурне приходе на дуже време.

Србија је окружена нуклеаркама, а нема их, иако многи верују да су оне ипак будуц́ност у снабдевању енергијом, јер ц́е у наредних 50 до 100 година бити све мање угља и нафте, па ц́е једина будуц́ност бити нуклеарна енергија.

Прочитај чланак

16 јун
Геополитика и политика

Косово

Пише: Миланко Шеклер

 

Косово. Има ли иједна друга реч у српском језику, без обзира да ли је написана, изговорена или само у мисли призвана, која изазива сложеније и узвишеније емоције од ње?

Косово. Има ли иједна друга реч у српском језику, која боље осликава судбину читавог српског народа, боље од ње? 

Косово. Од момента када се Косово појавило у историји Србије, оно више никада није из ње изашло, и постало је део ње.

Косово. Од када се Косово десило, оно се није никада завршило.

Косово. Оно је постало и настало, само зато да Срба никада не би нестало.

Косово. Није српски народ изабрао Косово, већ обратно: Косово је изабрало српски народ .

Прочитај чланак

16 јун
Геополитика и политика

Шта доноси 2017. година?

Пише: Милош Здравковић

Ако посматрате са стране, као независан посматрач, видећете да су стратешке опције председника Трампа, веома сужене. Трампов најбољи избор за нови, али стабилан светски поредак, био би успостављање срдачнијих односа са Кином и Русијом. Паралело би Трамп морао да задржи тврду политику према исламском екстремизму, за шта све три силе, свака са својом муслиманском мањином од које зазиру , имају заједнички интерес. Уопште, остатак света би добио од такве сарадње великих сила. Јапан и Немачка би били навећи губитници.

Какве су перспективе за 2017. Тензије на Блиском Истоку расту, а „популистички“ покрети су јачи него икада од краја другог светског рата у Европи и Сједињеним Америчким Државама. Нарочито, у западном свету, од Брегзита и победе Доналда Трампа на председничким изборима у САД до пораза премијера Матеа Ренција на италијанском референдуму, током 2016. присуствовали смо многим ,,црним лабудовима”, великим неочекиваним догађајима са дугорочним значајним последицама. Надајмо се позитивним за остатак света. („Црни лабудови“ – термин преузет са ЦНН-а)

Прочитај чланак

16 јун
Геополитика и политика

Геополитика дешавања у свету иде на руку српском Космету

Интервју Драгане Трифковић за NEWS FRONT

 

Драгана Трифковић, новинарка, политичар, политички аналитичар и директор Центра за геостратешке студије је у разговору са главном уредницом српске редакције руског портала «Њуз фронт» говорила о развоју геополитичке ситуације у свету, «миговима» које је Србија добила од Русије, о могућем формирању такозване Војске «Косова»…

Прочитај чланак

16 јун
Геополитика и политика

Наставак америчког прекрајања Балкана

 Пише: Драгана Трифковић

 

Вучић је изјавио да је задовољан предложеном платформом Атлантског савета и да би било добро када би се то преточило у реалну политику САД. Међутим то није све што САД припремају за Балкан. За наредни период планирано је успостављање још јаче контроле над медијима и формирање „Медијског центра за борбу против руских дезинформација“ у Србији. Овај Центар ће се пре свега бавити дезинформисањем јавности, вођењем анти-руске пропаганде и усмеравањем јавности ка САД, ЕУ и НАТО. Поред тога, САД ће се усредсредити и на додатно слабљење стратешке позиције Србије на Балкану

Прочитај чланак

16 јун
Геополитика и политика

Три сценарија за формирање коалиције после избора

Интервју Драгане Трифковић са Мануелом Оксенрајтером

 

Могућа је такозвана велика коалиција која је сада на власти (CDU и SPD), то значи да не би дошло до промена. Ангела Меркел би била канцелар, а SPD би била партнерска странка. Друга могућност је да Социјалдемократе добију више гласова од Демохришћанске уније, што сада није реално али све је могуће, и то би значило да би Социјадемократе покушале да избегну коалицију са CDU. Они би ушли у коалицију са Зеленом партијом која је тренутно у опозицији и са Die Linke. И трећа могућности као највећа претња, да CDU остане снажан као и Зелени и да ове две партије направе коалицију. То би можда био најгори избор за Немачку тренутно, рекао је пред немачке изборе аналитичар Мануел Оксенрајтер у разговору са нашом Драганом Трифковић

Прочитај чланак

16 јун
Одбрана и безбедност

Зашто нам није потребан унутрашњи дијалог о Косову

Пише: Драгана Трифковић

 

Већ се годинама припрема „ослобађање“ Србије од „косовског проблема“ у режији оних који имају стратегију за сваки корак у процесу који су иницирали и који реализују, тј. у процесу одвајања Косова и Метохије од Србије. Америчка стратегија К1, која је први пут описана у Викиликсовим депешама, дефинисана је у четири фазе. Прва фаза је утицање на избор кооперативне „демократске“ Владе, друга фаза је смиривање српске реакције, трећа фаза поткупљивање посткосовске Србије ситним донацијама (у којој се сада налазимо) и четврта фаза дефинитивно усмеравање Србије у правцу евро-атлантских интеграција 

Прочитај чланак

16 јун
Наука и друштво

Посрнуће без имало достојанства

Пише: Драгана Трифковић

У исто време док се у Брјанску одржавала тако свечана прослава Дана града, у Београду је по ко зна који пут насилно одржана такозвана „Парада поноса“ која је постала обавеза такозваних демократизованих друштава, која су прихватила све понижавајуће и безумне идеје посрнулог Запада

Прочитај чланак

16 јун
Одбрана и безбедност

Формирање војске ЕУ, крај НАТО?

Пише: Драгана Трифковић

Иницијатива за стварање одбрамбених снага ЕУ покретана је више пута, али до сада није дошло до њене реализације. Педесетих година прошлог века ЕУ је покушала да оснује војну структуру кроз Европску одбрамбену заједницу односно западноевропски војни савез, али такав план није успео. Безбедносна и одбрамбена политика ЕУ се стратешки ослоњена на НАТО, а на формирање нових посебних војних структура се гледало као на дуплирање капацитета и умањивање улоге НАТО. Након Другог светског рата постављени су темељи безбедносне архитектуре Европе, где је НАТО заузео кључну улогу. Та улога је временом добијала на значају, паралелно са проширењем ЕУ повећавао се и капацитет НАТО. Већина земаља чланица ЕУ истовремено су чланице и НАТО организације, односно само шест од двадесет осам чланица ЕУ нису чланице НАТО. Оно што морамо да имамо на уму када говоримо о безбедности ЕУ јесте то да Америка, као водећа земља НАТО-а, има кључну улогу у европској безбедности. Управо су САД биле кочничар стварања војних структура ЕУ независних од НАТО, али и Велика Британија.

Прочитај чланак

16 јун
Геополитика и политика

Руси су последњи витезови у Европи

Интервју Драгане Трифковић за Руску реч

Разговор водила: Катарина Лане

Драгана Трифковић је једна од најпознатијих жена у српској политици. Директор Центра за геостратешке студије, новинар, политиколог, Драгана је увек у центру међународних збивања. Њени коментари и оцене актуелних догаћаја су кратки, концизни, саркастични и погађају право у циљ. Драгана Трифковић је љубазно пристала на интервју са дописницом Russia Beyond Катарином Лане.

Упознала сам се са Драганом у Руском дому на догађају који је организовао Руско-српски хуманитарни центар. Договориле смо се да ми да кратак интервју. Раније је нисам видела и њен ми је глас преко телефона звучао тако да сам замишљала ајкулу света политике. Вероватно је све то изгледало као договор два шпијуна:

– Овде је маса света. Како да вас нађем?

– Бићу у плавој хаљини са белим узорима.

– Добро. Ја ћу бити у плавој кошуљи са белим узорима. И микрофоном.

Прочитај чланак