Насловна » Articles Posted by Центар за геостратешке студије (Page 168)
About Центар за геостратешке студије
ЦЕНТАР ЗА ГЕОСТРАТЕШКЕ СТУДИЈЕ је невладино и непрофитно удружење, основано у Београду на оснивачкој скупштини одржаној дана 28.02.2014., у складу са одредбама чл.11. и 12. Закона о удружењима (»Службени лист РС«, бр.51/09). на неодређено време, ради остваривања циљева у области научног истраживање геостратешких односа и израде стратешких докумената, анализа и истраживања. Удружење развија и подржава пројекте и активности које су усмерене ка државним и националним интересима Србије, има својство правног лица и уписано је у регистар у складу са Законом.
Мисија Центра за геостратешке студије гласи: „Градимо будућност, јер Србија то заслужује: Вредности које заступамо утврђене су кроз нашу историју, културу и традицију. Ми се држимо тога да без прошлости нема ни будућности. Из тог разлога да бисмо градили будућност морамо да знамо нашу прошлост и да негујемо нашу традицију. Праве вредности су увек утемељене, а будућност се без тог темеља не може градити у добром смеру. У времену преломних геополитичких промена, од кључне важности је да направимо мудар избор и донесемо правилне одлуке. По страни треба оставити све наметнуте и искривљене идеје и вештачке нагоне. Чврсто верујемо у то да Србија има довољно квалитета и потенцијала да без обзира на претње и ограничења, сама определи своју будућност. Ми смо посвећени српском становишту и праву да сами одлучујемо о својој будућности, при том имајући у виду чињеницу да је историјски гледано било много изазова, претњи и опасности које смо савладали “.
Визија: Центар за геостратешке студије тежи томе да постане једна од водећих светских организација у домену геополитике. Такође, жели да се позиционира као домаћи бренд. Настојаћемо да заинтересујемо јавност у Србији за међународне теме и окупимо све оне који су заинтересовани за заштиту државних и националних интереса, јачање суверенитета, очување териотријалног интегритета, очување традиционалних вредности, јачање институција и владавине права. Деловаћемо у правцу проналажења истомишљеника, како у домаћој тако и у светској јавности. Усресредићемо се на регионалну сарадњу и повезивање сродних НВО организација, како на регионалном тако и на међународном нивоу. Покренућемо пројекте на међународном нивоу за подршку репозиционирања Србије и очувања територијалног интегритета. У сарадњи са медијским кућама реализоваћемо пројекте који су усресређени на ове циљеве. Организоваћемо едукацију заинтересоване јавности кроз конференције, округле столове и семинаре. Настојаћемо да пронађемо модел за развој организације који би омогућио и финасирање активности Центра.
Изградимо будућност заједно:
Уколико сте заинтересовани да сарађујете са нама, или да помогнете рад Центра за геостратешке студије, молимо вас да нас контактирате путем електронске поште:
center@geostrategy.rs
View all posts by Центар за геостратешке студије →
Производња нафте може бити одлучујући фактор у прекомпоновању глобалног распореда снага
Савремени ратови не воде се само тенковима, авионима, ракетама и војском, већ се противнику могу задати тешки ударци путем берзантског шпекулисања – другим речима економијом. Тако на пример производња нафте може бити одлучујући фактор у прекомпоновању глобалног распореда снага. Почетком године дошло је до наглог и неочекиваног пада цене сирове нафте на светском тришту. Шта то значи?
За последњих седам година САД су направиле пробој у области производње нафте из уљних шкриљаца. Американци су у 2004. добијали 111 хиљада барела дневно, а у 2011. години, захваљујући преради уљних шкриљаца, 553 хиљаде барела дневно. Као резултат тога, увоз сирове нафте у САД је пао на најнижи ниво за последњих 25 година.
У руској новинској агенцији РИА Новости у Москви одржана је конференција под називом Рат у Украјини 2014. и у Југославији 1999: Сличности и разлике у тактици и стратегији.
Рат у Украјини је наставак дестабилизације и опкољавања Русије. После распада СССР и укидања Варшавског споразума отворен је простор за ширење НАТО и потпуну доминацију САД. Иако су тадашње власти Русије имале усмене гаранције од западних званичника да се НАТО неће ширити ка границама Русије, Запад се није држао договора. Земље које су некада припадале источном блоку постале су чланице ЕУ и НАТО. Сукоби на простору бивше Југославије били су увод за Украјину.
На конференцију су говорили Љубинко Ђурковић, пензионисани пуковник Српске војске и председник Извршног одбора Покрета за Србију, Сергеј Грињајев, генерални директор Центра за стратешке студије и прогнозе, Драгана Трифковић, директор београдског Центра за геостратешке студије и Олег Валецки, војни експерт, члан Савеза писаца Русије
Драгану Трифковић упознао сам (додуше, виртуално) године 2011, када је на сајту НСПМ-а објавила текст „Ташмајданско-азербејџански парк“. Написала ми је тада „желим да се посветим писању“ – тако је и било (објављивала анализе углавном на Фонду Слободан Јовановић и Новом стандарду), с тиме да се ангажман госпође Трифковић временом све више удаљавао од струке (пејзажна архитектура) и ишао ка политици, како унутрашњој (била је члан Економског савета ДСС-а) тако и спољној (недавно је била међународни посматрач на изборима у Доњецку и Луганску). Овај интервју је затиче и на месту директора београдског Центра за геостратешке студије, а после победе Санде Рашковић Ивић на изборима у ДСС-у постаје члан Политичког савета те странке.
Драгана Трифковић на конференцији за новинаре у агенцији РИА Новости
У Доњецкој Народној Републици и Луганској Народној Републици 2. новембра су одржани председнички и парламентарни избори. Међународни посматрачи из Србије, Чешке, Француске, САД, Грчке, Абхазије, Јужне Осетије, Русије, Грчке, Италије, Немачке, Мађарске, Бугарске и Аустрије оценили су изборе слободним и демократским. Међу члановима изборне комисије налазили су се и представници Европског парламента. Запад је изразио незадовољство због одржавања избора и прогласио их унапред нелегитимним.
Та чињеница не треба да представља никакво изненађење јер, да се одржавао државни преврат легално изабраних власти, Запад би то сигурно унапред подржао. Они се у својој осуди спроведених избора позивају на Договор потписан у Минску, за који је гаранције дао и ОЕБС.
Цео свет ће подржати најновији економски план Србије, саопштава самоуверено премијер Србије! А тај фамозни план у Србији нико никада није ни видео!
“Планом” се у овој земљи назива оно што је делегација ММФ-а, током свог новембарског боравка у Србији, издиктирала и тражила од владе Србије да спроведе!
А зашто је неопходно да цео свет подржава економски план Србије? Зар је могуће да свет нема паметнија посла, него да се бави нашим економским планом и његовим спровођењем?
Зашто, тај “наш” генијалан план, не обелоданимо у свим појединостима, тако да га као тако добар модел, могу користити и многе друге земље света, које имају економске проблеме!
Пројекат „Менхетн“ најважнији је подухват Сједињених Америчких Држава у Другом светском рату, а највећи и најскупљи научни искорак свих времена. Ради се о изради прве атомске бомбе. Научници се са сетом сећају тих дана, док су грађани били ужаснути. Данас је 70 година од бацања прве атомске бомбе на Хирошиму.
У Доњецкој Народној Републици и Луганској Народној Републици 2. новембра су одржани председнички и парламентарни избори. Међународни посматрачи из Србије, Чешке, Француске, САД, Грчке, Абхазије, Јужне Осетије, Русије, Грчке, Италије, Немачке, Мађарске, Бугарске и Аустрије, оценили су изборе слободним и демократским. Међу члановима изборне комисије, налазили су се и представници Европског парламента. Запад је изразио незадовољство због одржавања избора, и прогласио их унапред нелегитимним. Та чињеница не треба да представља никакво изненађење, јер да се одржавао државни преврат легално изабраних власти, Запад би то сигурно унапред подржао. Они се у својој осуди спроведених избора позивају на Договор потписан у Минску, за који је гаранције дао и ОЕБС.
Иако је договорено да избори у Доњецкој и Луганској области буду организовани између 19. октобра и 3. новембра, Кијев је изборе заказао за 7. децембар. Међутим то није једини прекршај потписаног договора са стране власти из Кијева. У Минску је договорено примирје између украјинских снага и снага самоодбране, али је украјинска војска наставила са ратним дејствима и више пута гранатирала територије Доњецка и Луганска. Такође Кијев је занемарио договор о децентрализацији власти и наставку договора сукобљених страна. Хуманитарна слитуација налаже хитне реакције, а украјинске власти спречавају доставу помоћи у Доњецку и Луганску, иако су се и на то обавезале Минским договором.
Округли сто: Правно-политички аспекти кризе у Украјини „Украјина-Новорусија“ у организацији Струковног удружења правника ,,Номоканон“.
Учесници:
ЊЕ г. Александар Чепурин, амбасадор Руске Федерације у Србији.: Мирослав Лазански, војно-политички коментатор листа Политика Др Душан Пророковић, Факултет за дипломатију и безбедност Драгана Трифковић, директор Центра за геостратешке студије Стеаван Гајић, истраживач, сарадник Института за европске студије Др Драган Петровић, виши научни сарадник Института за међународну политику и привреду Александар Павић, политолог, колумниста руског геополитичког сајта Фонд за стратешке културе Александар Митић, председник Центра за стратешке алтернативе
Излагање Драгане Трифковић, директора Центра за геостратешке студије
Питања која су данас била упућена председнику РФ, као и оне теме о којима је он о током редовне конференције за штампу говорио, разматрамо са аналитичарком Драганом Трифковић, директорком Центра за геостратешке студије из Београда.
Председник РФ је изјавио да ће у најгорем случају, Русији бити неопходно две године како би изашла из кризе. Шта је, по вашем мишљењу неопходно урадити да би се то и догодило и шта може да засмета? Јер, како је додао председник, санкције против Кремља уопште нису уведене због Крима…
„Тиранија је навика која прелази у потребу“ Фјодор Достојевски
Борба за политичке и економске интересе западних земаља, данас се назива борбом за “демократију, људска права и слободу”. Агресија на друге суверене државе, назива се “хуманитарном интервенцијом” и она је утемељена традиционалном тежњом Запада за “демократијом”, која сеже још из доба колонијализма.
