author-avatar

About Центар за геостратешке студије

ЦЕНТАР ЗА ГЕОСТРАТЕШКЕ СТУДИЈЕ је невладино и непрофитно удружење, основано у Београду на оснивачкој скупштини одржаној дана 28.02.2014., у складу са одредбама чл.11. и 12. Закона о удружењима (»Службени лист РС«, бр.51/09). на неодређено време, ради остваривања циљева у области научног истраживање геостратешких односа и израде стратешких докумената, анализа и истраживања. Удружење развија и подржава пројекте и активности које су усмерене ка државним и националним интересима Србије, има својство правног лица и уписано је у регистар у складу са Законом. Мисија Центра за геостратешке студије гласи: „Градимо будућност, јер Србија то заслужује: Вредности које заступамо утврђене су кроз нашу историју, културу и традицију. Ми се држимо тога да без прошлости нема ни будућности. Из тог разлога да бисмо градили будућност морамо да знамо нашу прошлост и да негујемо нашу традицију. Праве вредности су увек утемељене, а будућност се без тог темеља не може градити у добром смеру. У времену преломних геополитичких промена, од кључне важности је да направимо мудар избор и донесемо правилне одлуке. По страни треба оставити све наметнуте и искривљене идеје и вештачке нагоне. Чврсто верујемо у то да Србија има довољно квалитета и потенцијала да без обзира на претње и ограничења, сама определи своју будућност. Ми смо посвећени српском становишту и праву да сами одлучујемо о својој будућности, при том имајући у виду чињеницу да је историјски гледано било много изазова, претњи и опасности које смо савладали “. Визија: Центар за геостратешке студије тежи томе да постане једна од водећих светских организација у домену геополитике. Такође, жели да се позиционира као домаћи бренд. Настојаћемо да заинтересујемо јавност у Србији за међународне теме и окупимо све оне који су заинтересовани за заштиту државних и националних интереса, јачање суверенитета, очување териотријалног интегритета, очување традиционалних вредности, јачање институција и владавине права. Деловаћемо у правцу проналажења истомишљеника, како у домаћој тако и у светској јавности. Усресредићемо се на регионалну сарадњу и повезивање сродних НВО организација, како на регионалном тако и на међународном нивоу. Покренућемо пројекте на међународном нивоу за подршку репозиционирања Србије и очувања територијалног интегритета. У сарадњи са медијским кућама реализоваћемо пројекте који су усресређени на ове циљеве. Организоваћемо едукацију заинтересоване јавности кроз конференције, округле столове и семинаре. Настојаћемо да пронађемо модел за развој организације који би омогућио и финасирање активности Центра. Изградимо будућност заједно: Уколико сте заинтересовани да сарађујете са нама, или да помогнете рад Центра за геостратешке студије, молимо вас да нас контактирате путем електронске поште: center@geostrategy.rs

04 јун
Геополитика и политика

Драгана Трифковић: Дволични Ердоган

Пише: Драгана Трифковић, генерални директор Центра за геостратешке студије

Пре неколико дана турски министар спољних послова Хакан Фидан изјавио је да се Турска залаже за тражење дипломатских начина за решавање сукоба у Украјини. Подсетићемо се да су у Турској пролећа 2022. године били организовани преговори између Москве и Кијева, који су се завршили неуспехом захваљујући Лондону, пошто је тадашњи британски премијер Борис Џонсон позвао Кијев да ништа не потписује са Руском Федерацијом и да настави да ратује. Иако се државе Запада, као и Турска, на речима залажу за постизање мира у Украјини, јасно је да се њихово деловање суштински разликује од реторике. Постизање Минских договора о престанку непријатељстава у Украјини (2014-2015. год.), Западу је служило само за куповину времена како би се додатно ојачале оружане снаге Украјине. То је потврдила и бивша канцеларка Немачке Ангела Меркел, што јасно говори о томе да Запад када „орвелијански“ говори о миру, заправо води рат („рат је мир, слобода је ропство, незнање је моћ“ Џорџ Орвел „1984“). У вези са тим колективни Запад је изгубио било какав кредибилитет да говори и преговара о миру као страна која подстиче сукобе и не уважава међународно право. Али да ли се Турска по том питању разликује од Запада и да ли се Турској може веровати?

Прочитај чланак

02 јун
Избор уредника, Наука и друштво

Време Миланковића: прошлост, садашњост и будућност

У Свечаној сали Грађевинског факултета у Београду, 28. маја је одржан скуп под називом „Време Миланковића: прошлост, садашњост и будућност“ поводом обележавања 145. годишњице рођења једног од највећих српских научника двадесетог века, Милутина Миланковића. Свечани скуп је окупио је бројне угледне званице, професоре, студенте и поштоваоце лика и дела овог великана.

Прочитај чланак

29 мај
Геополитика и политика

Народни покрет „Отаџбина“: Србовање у леру и колективна велеиздаја

Информативна служба Народног покрета Срба са Косова и Метохије „Отаџбина“

Народни покрет Срба са Косова и Метохије „Отаџбина“ најоштрије осуђује доношење резолуције о Сребреници у Уједињеним нацијама којом се фактички цео српски народ проглашава генецидним. Ова резолуција је више политичког карактера и има за циљ да унитаризује Босну и Херцеговину, доведе у питање надлежности Републике Српске са намером да се она претвори у Заједницу српских општина.

Прочитај чланак

29 мај
Избор уредника, Наука и друштво

Ко је (стварно) био др Ибрахим Ругова (1944.−2006. г.)?

Пише: др Владислав Б. Сотировић

Текуће 2024. г. се навршава 80 година од рођења др. Ибрахима Ругове, једног од кључних шиптарских политичара који су 1990.-их након разбијања СФРЈ здушно али потајно радили на разбијању територијалног интегритета Србије и, на жалост, уз директну помоћ Запада у томе и успели. Ко је (стварно) био др. Ибрахим Ругова? 

Прочитај чланак

29 мај
Геополитика и политика

Бугарски свештеници и верници против саслуживања својих владика са украјинским расколницима

Пет архијереја Бугарске православне цркве (три митрополита и два епископа) први пут су 19. маја 2024. саслуживали са представницима расколничке „Православне цркве Украјине“, мада Свети синод Бугарске никада није донео одлуку о евентуалном ступању у општење са расколницима.

До саслужења је дошло у време када Бугарска црква нема патријарха, јер се у марту упокојио патријарх Неофит. Митрополит пловдивски Николај, који је саслуживао са секташима ПЦУ, једно је од водећих имена на предстојећим изборима за патријарха, за чији избор је цариградски патријарх Вартоломеј показао велико интересовање.

Прочитај чланак

24 мај
Геополитика и политика

Пол Крејг Робертс: Зашто је демократија пропала у Сједињеним Државама?

Пише: Пол Крејг Робертс

Током свог живота, оно што сам приметио је да републиканци дефинишу патриотизам углавном у смислу супротстављања страним непријатељима. То је било најизраженије током дугог хладног рата са Совјетским Савезом. Свакако је тачно да треба да будемо на опрезу против страних непријатеља, али не смемо бити толико на опрезу да стварамо непријатеље тамо где их нема или одбијамо да смиримо тензије и заменимо непријатељске односе кооперативним како је једном председник Џон Ф. Кенеди рекао да то намеравао да уради пре него што је убијен и као што је председник Трамп намеравао да уради пре него што га је спречила оптужба о Русији.

Прочитај чланак

24 мај
Одбрана и безбедност

Источни фронт 2.0: У чему је разлика између Источног фронта из времена Другог светског рата и садашњег

Пише: Драги Ивић

На неким порталима можемо видети издвојену тему под називом ”Источни фронт”, па ту синтагму можемо често срести и у преузетим вестима.

Зашто су се њихови уредници определили да баш на овај начин назову подручје где се одвија СВО (како је Руси службено зову и представљају у Савету безбедности), односно окупација, агресија, итд, како то назива нападнута страна и њени савезници?

Прочитај чланак

24 мај
Геополитика и политика

Свештеник Миладин Митровић: Заразни вирус Вартоломеја

Аутор: Свештеник Миладин Митровић, савјетник СНП – Избор је наш за религијска питања и старјешина Храма Светог Василија Острошког у Бања Луци

Прочитај чланак

24 мај
Геополитика и политика

Драгана Трифковић: Резолуција о Сребреници и стари тамничари Балкана

Усвајања резолуције о „геноциду“ у Сребреници пре свега говори о злоупотреби међународних институција од стране западних центара моћи који на овај начин намећу своје политичке агенде.

Резолуција која је предложена од стране Немачке, је пристрасна необјективна и исполитизована. Као и у време нацистичке Немачке, ова држава подлеже и погодује англо-америчким стратешким агендама креирања сукоба. Усвојена резолуција је претња за мир и безбедност и она је отворила пандорину кутију, с обзиром на то да бројни геноциди почињени од стране западних земаља као што су Велика Британија, САД, Француска, Немачка, Белгија и др. никада нису окарактерисани званично као такви. Ради се о милионима жртава широм света на афричком, америчком, евро-азијском, аустралијском континенту.

Прочитај чланак

23 мај
Геополитика и политика

The Conflict in Ukraine: How Do Matters Stand?

By Paul Craig Roberts

I have tried to provide accurate analysis of the conflict in Ukraine. This is not a simple task as there is little publicly available information about how the Kremlin sees the widening of the conflict. France has sent troops. The US Secretary of Defense said that eventually NATO troops will be deployed to Ukraine, and European governments are preparing for war with Russia in 4 or 5 years.

Putin’s original goals were the liberation of the Donbas region, and denazification and demilitarization of Ukraine. How denazification and demilitarization of Ukraine were to be accomplished without the conquest of Ukraine was never clear.

Прочитај чланак