Author name: Центар за геостратешке студије

ЦЕНТАР ЗА ГЕОСТРАТЕШКЕ СТУДИЈЕ је невладино и непрофитно удружење, основано у Београду на оснивачкој скупштини одржаној дана 28.02.2014., у складу са одредбама чл.11. и 12. Закона о удружењима (»Службени лист РС«, бр.51/09). на неодређено време, ради остваривања циљева у области научног истраживање геостратешких односа и израде стратешких докумената, анализа и истраживања. Удружење развија и подржава пројекте и активности које су усмерене ка државним и националним интересима Србије, има својство правног лица и уписано је у регистар у складу са Законом. Мисија Центра за геостратешке студије гласи: „Градимо будућност, јер Србија то заслужује: Вредности које заступамо утврђене су кроз нашу историју, културу и традицију. Ми се држимо тога да без прошлости нема ни будућности. Из тог разлога да бисмо градили будућност морамо да знамо нашу прошлост и да негујемо нашу традицију. Праве вредности су увек утемељене, а будућност се без тог темеља не може градити у добром смеру. У времену преломних геополитичких промена, од кључне важности је да направимо мудар избор и донесемо правилне одлуке. По страни треба оставити све наметнуте и искривљене идеје и вештачке нагоне. Чврсто верујемо у то да Србија има довољно квалитета и потенцијала да без обзира на претње и ограничења, сама определи своју будућност. Ми смо посвећени српском становишту и праву да сами одлучујемо о својој будућности, при том имајући у виду чињеницу да је историјски гледано било много изазова, претњи и опасности које смо савладали “. Визија: Центар за геостратешке студије тежи томе да постане једна од водећих светских организација у домену геополитике. Такође, жели да се позиционира као домаћи бренд. Настојаћемо да заинтересујемо јавност у Србији за међународне теме и окупимо све оне који су заинтересовани за заштиту државних и националних интереса, јачање суверенитета, очување териотријалног интегритета, очување традиционалних вредности, јачање институција и владавине права. Деловаћемо у правцу проналажења истомишљеника, како у домаћој тако и у светској јавности. Усресредићемо се на регионалну сарадњу и повезивање сродних НВО организација, како на регионалном тако и на међународном нивоу. Покренућемо пројекте на међународном нивоу за подршку репозиционирања Србије и очувања територијалног интегритета. У сарадњи са медијским кућама реализоваћемо пројекте који су усресређени на ове циљеве. Организоваћемо едукацију заинтересоване јавности кроз конференције, округле столове и семинаре. Настојаћемо да пронађемо модел за развој организације који би омогућио и финасирање активности Центра. Изградимо будућност заједно: Уколико сте заинтересовани да сарађујете са нама, или да помогнете рад Центра за геостратешке студије, молимо вас да нас контактирате путем електронске поште: center@geostrategy.rs

Геополитика и политика

Доктрина људских права и међународне интервенције: пут који води ка контроверзи и промени

/

Основне тезе излагања стручњака за међународно право Арно Девалеја на Правном форуму у Санкт Петербургу Од касних 1980-их, доктрина људских […]

Наука и друштво

Руско историјско друштво одржало је конференцију посвећену Дану партизана

/

Руско историјско друштво (РИД) одржало је Међународну научно-практичну конференцију „Партизански покрет на територији СССР-а и покрети отпора у европским земљама”.

Геополитика и политика

In Memoriam: Ебрахим Раиси ће остати историјски упамћен као један од великих лидера Ирана

/

Пише: Драгана Трифковић, генерални директор Центра за геостратешке студије Напомена: текст је објављен у књизи посвећеној сећању на Ебрахима Раисија

Геополитика и политика, Избор уредника

Диогенис Валаванидис: „Православље“ или „Празнословље“

/

Пише: Диогенис Д. Валаванидис председник Центра за заштиту хришћанског идентитета и председник Савета за религију Центра за геостратешке студије Сваки

Геополитика и политика

Народни покрет Отаџбина: Огрнимо заставом велику издају

/

Протекли тзв. Свесрпски сабор у организацији Александра Вучића и Милорада Додика када је у питању јужна српска покрајина је доживео фијаско. Осим једне уопштене формулације о Резолуцији 1244СБ питање Косова и Метохије је на тоталним маргинама овог помпезно названог Свесрпског сабора.

Одбрана и безбедност

Драги Ивић: Како нас глобално прислушкују?

/

Пише: Драги Ивић

Да ли је Џорџ Орвел (по идејном опредељењу демократски социјалиста) био стварно визионар или је, као талентован новинар, већ тада знао оно што ни данас многи не знају? Учећи се на правим узорима, Замјатину и Хакслију, сврстао се у писце веома ретког жанра – дистопијског романа.

Чак ни у подели света у својој књизи ”1984” није, бар алегорично, погрешио. Његова последња књига бави се нечим што је започето 1947. године, у исто време када је написао првих педесет страна овог романа који ће му бити, како се испоставило, и последњи за живота.

Геополитика и политика

Павле Јеремић: Свесрпски сабор – јефтин маркетиншки трик и скретање пажње јавног мњења

/

Пише: Павле Јеремић

У Београду су се 8. јуна, у руху најновијег догађаја који је за наводни циљ имао да окупи и зближи све Србе, окупили стари радикали који су успели да распродају и распарчају све српско у последњих тридесет година. Док су Куртијев парадржавни терористички режим и Албанија отворили границе између тзв. “Косова” и Албаније, а међународна заједница исмева перформанс председника у Уједињеним Нацијама, Вучић и Додик славе у Београду своје наводне победе. Њихов лажни национализам, који је заправо само параван за богаћење и продају националних интереса, свео се на чист маркетинг и апсолутну контролу јавног простора.

Економија, Избор уредника

Драгош Вучковић: Како наша мала привреда да преживи и да се развија?

/

Пише: Драгош Вучковић, економски стручњак Центра за геостратешке студије

Обично се код нас убрзан развој малих и средњих предузећа и предузетника (МСПП) оправдано повезује са нашим уласком у процес транзиције, у којој су они постали значајан економски фактор, данас са преко 360.000 ентитета, који запошљавају око 930.000 радника. То значи 99,9% укупног броја привредних субјеката, који носи преко 2/3 укупног броја запослених нефинасијског пословног сектора (НФПС) или учешће у укупној запослености од 44%. Њихов допринос у бруто друштвеном производу (БДП) је скоро 30%, скоро дупло више у НФПС , учешће у извозу 40%, а у увозу 55%.

Scroll to Top