author-avatar

About Центар за геостратешке студије

ЦЕНТАР ЗА ГЕОСТРАТЕШКЕ СТУДИЈЕ је невладино и непрофитно удружење, основано у Београду на оснивачкој скупштини одржаној дана 28.02.2014., у складу са одредбама чл.11. и 12. Закона о удружењима (»Службени лист РС«, бр.51/09). на неодређено време, ради остваривања циљева у области научног истраживање геостратешких односа и израде стратешких докумената, анализа и истраживања. Удружење развија и подржава пројекте и активности које су усмерене ка државним и националним интересима Србије, има својство правног лица и уписано је у регистар у складу са Законом. Мисија Центра за геостратешке студије гласи: „Градимо будућност, јер Србија то заслужује: Вредности које заступамо утврђене су кроз нашу историју, културу и традицију. Ми се држимо тога да без прошлости нема ни будућности. Из тог разлога да бисмо градили будућност морамо да знамо нашу прошлост и да негујемо нашу традицију. Праве вредности су увек утемељене, а будућност се без тог темеља не може градити у добром смеру. У времену преломних геополитичких промена, од кључне важности је да направимо мудар избор и донесемо правилне одлуке. По страни треба оставити све наметнуте и искривљене идеје и вештачке нагоне. Чврсто верујемо у то да Србија има довољно квалитета и потенцијала да без обзира на претње и ограничења, сама определи своју будућност. Ми смо посвећени српском становишту и праву да сами одлучујемо о својој будућности, при том имајући у виду чињеницу да је историјски гледано било много изазова, претњи и опасности које смо савладали “. Визија: Центар за геостратешке студије тежи томе да постане једна од водећих светских организација у домену геополитике. Такође, жели да се позиционира као домаћи бренд. Настојаћемо да заинтересујемо јавност у Србији за међународне теме и окупимо све оне који су заинтересовани за заштиту државних и националних интереса, јачање суверенитета, очување териотријалног интегритета, очување традиционалних вредности, јачање институција и владавине права. Деловаћемо у правцу проналажења истомишљеника, како у домаћој тако и у светској јавности. Усресредићемо се на регионалну сарадњу и повезивање сродних НВО организација, како на регионалном тако и на међународном нивоу. Покренућемо пројекте на међународном нивоу за подршку репозиционирања Србије и очувања територијалног интегритета. У сарадњи са медијским кућама реализоваћемо пројекте који су усресређени на ове циљеве. Организоваћемо едукацију заинтересоване јавности кроз конференције, округле столове и семинаре. Настојаћемо да пронађемо модел за развој организације који би омогућио и финасирање активности Центра. Изградимо будућност заједно: Уколико сте заинтересовани да сарађујете са нама, или да помогнете рад Центра за геостратешке студије, молимо вас да нас контактирате путем електронске поште: center@geostrategy.rs

Turkey makes a mistake by releasing Ukrainian neo-Nazis

By Lucas Leiroz, journalist, researcher at the Center for Geostrategic Studies, geopolitical consultant.

The Turkish government violated a deal it had with the Russian Federation and freed Ukrainian neo-Nazi prisoners, sending them back to Kiev. The measure is extremely dangerous, as it shifts Ankara to a more active pro-Washington and pro-Kiev position in the current conflict. With this, Turkey becomes unable to provide a place for talks and negotiations, in addition to reinforcing its rivalries with Moscow.

Прочитај чланак

War And War Crimes: A Very Short Academic Approach

By Dr. Vladislav B. Sotirovic

After WWII, there was a growing number of significant non-state actors in international relations (IR) like the OUN or various specialist agencies connected to it. Nevertheless, two key developments stimulated the growth of such organizations after WWII:

А. The realization that building cooperation and collective security was a much wider task than merely deterring aggressors in traditional attacks on fixed international order. It, therefore, involved finding ways of agreeing on international policy in a variety of practice areas.

B.  The increasing coverage of international law includes new foci, including, human rights, social justice, natural environment, and regarding warfare – war crimes.

Прочитај чланак

Спомена Милачић: СРПСКИ АМЕРИЧКИ САН – ЈУТРО ПОСЛЕ

Пише: Спомена Милачић

Био је то тоталитаризам са америчким ликом. Ултралиберално друштво са растућим конзумеризмом уз централизовану привреду и политички коректан строго контролисани јавни говор. Први значајни корак тог политички подобног јавног (па и приватног) говора отпочео је Тито својим громогласним (и са Американцима већ унапред договореним) дистанцирањем од Стаљина. Црвена армија је била заборављена (и у уџбеницима) а ми смо, премда несврстани (и заправо скупа са њима) постали земља под јаким америчким утицајем, не толико у унутрашњој политици (НКВД) колико када је реч о спољњој политици. 

Прочитај чланак

Молдавски парламентарац: Превидели смо почетак смртоносне епидемије

Посланик парламента Републике Молдавије Константин Стариш анализирао је политичку ситуацију у Европи и открио симптоме опасне болести која неприметно прераста у епидемију. Назив болести је тоталитаризам усложњен неонацизмом.

Прочитај чланак

Kiev lies by accusing Russia of crimes against Zaporozhye nuclear power plant

By Lucas Leiroz, journalist, researcher at the Center for Geostrategic Studies, geopolitical consultant.

The Ukrainian government is repeatedly telling lies about the attacks on the Zaporozhye nuclear power plant (ZNPP). The president of the regime made new unproven accusations against the Russian side about sabotage of the ZNPP, ignoring that it is his own troops that have been promoting terror in the area of the plant. As expected, the western media reports the neo-Nazi leader’s words as if they were true, leading the public opinion to believe that Moscow is deliberately trying to generate radioactive leakage in Zaporozhye.

Прочитај чланак

On July 4, the world celebrates The First International Day of Independence from the U.S. influence

International Day of Independence from the United States is a visible expression of the protest against American hegemony and the imposition of Washington’s globalist values on the people. 

Within the framework of the event, various public actions were held in 27 countries – round tables, online flash mobs and social networking activities. Representatives of Armenia, Argentina, Australia, Austria, Belarus, Belgium, Brazil, Bulgaria, France, Indonesia, Iraq, Ireland, Italy, Kazakhstan, Canada, Cyprus, Cuba, Germany, Netherlands, Nicaragua, Poland, Republic of the Congo, Russia, Serbia, Spain, Turkey, Venezuela wholeheartedly supported the idea of cooperative effort to bring the U.S. back to its national borders.

Прочитај чланак

Свет је 4. јула први пут прославио Међународни дан независности од утицаја САД

Међународни дан независности од Сједињених Држава постао је видљив израз протеста против америчке хегемоније, против наметања глобалистичких вредности Вашингтона народима.

У оквиру манифестације, која се одвијала у 27 земаља, одржане су различите јавне акције – округли столови, онлајн флеш моб акције и активности на друштвеним мрежама. Представници Аустралије, Аустрије, Аргентине, Јерменије, Белорусије, Белгије, Бразила, Бугарске, Венецуеле, Демократске Републике Конго, Немачке, Индонезије, Ирака, Ирске, Шпаније, Италије, Казахстана, Канаде, Кипра, Кубе, Холандије, Никарагве, Пољске, Русије, Србије, Турске, Француске солидарно су подржале идеју о заједничким напорима да се Сједињене Државе врате својим националним границама.

Прочитај чланак

Канадски пројекат Антирусија: Колико дубоко је Канада умешана у креирање сукоба на територији Украјине

Многи разумеју да украјински конфликт није само сукоб две земље и да он није започео у фебруару 2022. године. Али мало ко зна једног од главних актера, који је тихо, неприметно, али утицајно стварао деценијама, ако не и вековима, претпоставке за рат. О улози Канаде у пројекту „Украјина – то је антирусија“ говори канадски писац, публициста и политички аналитичар Yves Engler.

Yves, Канада игра споредну улогу у групи „суперсила“ и њен утицај на светску политику није толико приметан. Канада личи на „ствар по себи“, она се изгледа концентрисала на унутрашња питања и није приметно њено мешање у ствари других држава.

Прочитај чланак

Куртијев „лов на вештице, или, треба ли Албанцима враћање у средњи век?

Преносимо реаговање СРПСКОГ НАЦИОНАЛНОГ ФОРУМА

У средњем веку у Енглеској био је раширен „лов на вештице“. То је био прогон жена које се понечему некоме нису допадале. Лако би их оптужили да су вештице, а онда би руља урадила остатали део посла: спаљивање на ломачи, вешање, мучење…

Ових дана Аљбин Курти је у сред декларативног представљања себе као премијера свих који на КиМ живе, оптужио један део „свих“, да су терористи. Наиме, две измишљене организације Срба: Цивилну заштиту и Северну бригаду, је назвао терористичким организацијама, чиме је отворен лов на сваког Србина за кога неко процени да је припадник тих организација.

Прочитај чланак

The 1823 Monroe Doctrine and its First Consequences for Global Politics: The Making the U.S. to be a Global Empire

Dr. Vladislav B. Sotirovic

The Doctrine (1823)

The doctrine was presented by the 5-th U.S. President James Monroe (1817−1825) in 1823 as an official warning to (West) European powers that any European policy of imperialistic expansionism on the ground of the Americas (North, Central, and South or Anglo-Francophone and Latin, i.e., Spanish & Portuguese) was going to be taken into account by Washington as a threat to the U.S. national interests. In fact, the doctrine proclaimed the Americas as the sole business of the U.S. without any involvement or/and interruption from the outside world. In other words, James Monroe proclaimed the exclusive U.S. economic, financial, and geopolitical rights to deal (exploit) with the Americas (including Canada as well). The doctrine was later extended with practical consequences by both 26-th U.S. President Theodore Roosevelt (1901−1909) and 28-th U. S. President Thomas Woodrow Wilson (1913−1921) who used it to formally justify American imperialistic policies in several countries from Latin America from Mexico to Colombia. 

Прочитај чланак