author-avatar

About Центар за геостратешке студије

ЦЕНТАР ЗА ГЕОСТРАТЕШКЕ СТУДИЈЕ је невладино и непрофитно удружење, основано у Београду на оснивачкој скупштини одржаној дана 28.02.2014., у складу са одредбама чл.11. и 12. Закона о удружењима (»Службени лист РС«, бр.51/09). на неодређено време, ради остваривања циљева у области научног истраживање геостратешких односа и израде стратешких докумената, анализа и истраживања. Удружење развија и подржава пројекте и активности које су усмерене ка државним и националним интересима Србије, има својство правног лица и уписано је у регистар у складу са Законом. Мисија Центра за геостратешке студије гласи: „Градимо будућност, јер Србија то заслужује: Вредности које заступамо утврђене су кроз нашу историју, културу и традицију. Ми се држимо тога да без прошлости нема ни будућности. Из тог разлога да бисмо градили будућност морамо да знамо нашу прошлост и да негујемо нашу традицију. Праве вредности су увек утемељене, а будућност се без тог темеља не може градити у добром смеру. У времену преломних геополитичких промена, од кључне важности је да направимо мудар избор и донесемо правилне одлуке. По страни треба оставити све наметнуте и искривљене идеје и вештачке нагоне. Чврсто верујемо у то да Србија има довољно квалитета и потенцијала да без обзира на претње и ограничења, сама определи своју будућност. Ми смо посвећени српском становишту и праву да сами одлучујемо о својој будућности, при том имајући у виду чињеницу да је историјски гледано било много изазова, претњи и опасности које смо савладали “. Визија: Центар за геостратешке студије тежи томе да постане једна од водећих светских организација у домену геополитике. Такође, жели да се позиционира као домаћи бренд. Настојаћемо да заинтересујемо јавност у Србији за међународне теме и окупимо све оне који су заинтересовани за заштиту државних и националних интереса, јачање суверенитета, очување териотријалног интегритета, очување традиционалних вредности, јачање институција и владавине права. Деловаћемо у правцу проналажења истомишљеника, како у домаћој тако и у светској јавности. Усресредићемо се на регионалну сарадњу и повезивање сродних НВО организација, како на регионалном тако и на међународном нивоу. Покренућемо пројекте на међународном нивоу за подршку репозиционирања Србије и очувања територијалног интегритета. У сарадњи са медијским кућама реализоваћемо пројекте који су усресређени на ове циљеве. Организоваћемо едукацију заинтересоване јавности кроз конференције, округле столове и семинаре. Настојаћемо да пронађемо модел за развој организације који би омогућио и финасирање активности Центра. Изградимо будућност заједно: Уколико сте заинтересовани да сарађујете са нама, или да помогнете рад Центра за геостратешке студије, молимо вас да нас контактирате путем електронске поште: center@geostrategy.rs

Washington and the Destruction of ex-Yugoslavia

By Dr. Vladislav B. Sotirovic, Research Fellow at Centre for Geostrategic Studies 

South-East Europe, and especially the Balkan Peninsula as the main part of it, have traditionally been the object of numerous geopolitical, geostrategic, and publicist analyses, as well as the subject of debates among the Balkan, European, and global experts in international relations. The new Iron Curtain or the Cold War 2.0 between western and eastern Europe was not the end of the Balkan’s importance for the US administration and NATO as well. At present, along with the Serbian and Macedonian national questions, the most controversial issue is the Albanian national question or, more precisely, the question of the Kosovo knot.[1] This question, as disputed between the Serbs and the American-supported Kosovo Albanian separatists, became a focal point of international relations once again in mid-December 2018 when the Albanians of the illegal and not-legitimate (quasi-independent) “Republic of Kosovo” unilaterally proclaimed the creation of the Kosovo Army with full backing by the US administration, therefore, blatantly violating several international documents, agreements and the principles of international relations but among all of them violating on the first place the 1244 Resolution by the UNO in 1999 regarding Kosovo status.[2]

Прочитај чланак

Срби са КиМ траже да Влада Србије поништи Бриселски споразум

Народни покрет Срба са Косова и Метохије „Отаџбина“ даје апсолутну подршку напуштању сепаратистичких институција у којима су чланови „Српске листе“ до сада боравили. Такође даје подршку и напуштању српских представника парадржавних органа самопроглашене републике Косово.

Народни покрет Срба са Косова и Метохије „Отаџбина“ нада се да једна оваква одлука неће бити театралног него трајног карактера.

Прочитај чланак

Владислав Сотировић: Конфликт око Нагорно-Карабаха између Азербејџана и Јерменије (1988.−1995. г.) – Други део

Пише: др Владислав Сотировић

Зашто и када дипломатско посредовање? Теоријски приступ и практична искуства

Из теорија дипломатије и решавања сукоба познато је да су сукобљене стране у принципу спремне да почну да решавају своје несугласице када су спремне да се одрекну једностраних средстава за постизање решења које је повољно само за њих, а то доказује и случај Нагорно-Карабаха. Интервенција дипломатског посредовања мора бити благовремено темпирана из разлога да би се главне стране сукоба довеле за преговарачки сто, чиме би се политичким лидерима омогућило да пређу са конфронтације на сарадњу како би пребродили своје политичке, националне, стратешке или било које друге разлике и различита гледишта. Теоретски, може се применити тзв. “концепт зрелости” како би се открило зашто се неки споразуми покажу могућим, а други не. Ове одговарајуће тренутке за решавање сукоба могу одредити саме сукобљене стране или их могу утврдити треће стране. Обе врсте мотивације за мирно решење биле су на дневном реду у случају јерменско-азербејџанског сукоба око Нагорно-Карабаха.

Прочитај чланак

Драгана Трифковић у Јерменији: Вучић је српски Пашињан

Драгана Трифковић, директор Центра за геостратешке студије, боравила је недавно у вишедневној радној посети Јерменији. Током боравка у овој земљи имала је прилике да се сусретне са бројним личностима из јавног и политичког живота и да са њима поразговара о актуелном темама.Србија и Јерменија имају доста заједничких основа за сарадњу, као и сличне политичке проблеме са којима се сусрећу.

Прочитај чланак

Срби са КиМ: Нисмо чули да ће „Српска листа“ да напусти скупштину и владу Косова

Информативна служба Народног покрета Срба са Косова и Метохије „Отаџбина“

Последње изјаве Александра Вучића на конференцији за штампу поводом кризе око регистарских таблица показују домете једне катастрофалне националне и државне политике у јужној српкој покрајини коју он води протеклих десет година. После тих десет година председник Србије се одједном сетио Резолуције 1244 СБ и међунардоног права које Србији дају апсолутну потврду да је територија Косова и Метохије у њеном власништву.

Прочитај чланак

Драгана Трифковић: Републиканци ће врло вероватно преузети контролу над Конгресом и Сенатом након новембарских избора

У САД се 8. новембра одржавају избори за Представнички дом Конгреса и трећину Сената. Већина америчких бирача ове изборе сматра изузетно важним за будућност земље. Избори се одржавају на половини мандата председника Бајдена, чија популарност је веома ниска. У великој мери гласањем на предстојећим изборима бирачи ће оценити досадашњи рад председника Бајдена који заступа политику Демократске странке. Друштво у Америци је поларизовано, а атмосфера је доста напета услед великог незадовољства. Према истраживањима Ројтерса и Ипсоса из августа ове године чак 69% Американаца сматра да држава иде у погрешном правцу. Пре свега Американци су незадовољни економском ситуацијом која је проблематична у погледу високе инфлације чији раст се наставља, што резултира и високом ценом енергената и хране. С друге стране Централна банка САД (Федералне резерве) стално подиже каматне стопе, што отежава куповину кућа, аутомобила и друге робе. Председник Бајден није успео да поправи економску ситуацију након пандемије, што је било једно од предизборних обећања. Овај фактор може имати пресудну улогу у томе како ће се гласачи изјаснити.

Прочитај чланак

СРБИЈА НА РАСКРШЋУ ИДЕОЛОГИЈА И ЕКОНОМСКИХ КОНЦЕПАТА

Пише: Економски експерт Центра за геостратешке студије

У марту и септембру 2021 год. на овом сајту су објављени моји чланци РАТ ИДЕОЛОГИЈА ИЛИ КА ЗДРАВОМ И САВРЕМЕНОМ КОНЦЕПТУ РАЗВОЈА и ГДЕ ЈЕ НЕСТАЛА НАША САВРЕМЕНА ЕКОНОМСКА МИСАО. У међувремену, под налетом нових турбулентних догађања на светској политичкој и економској сфери, замисао ми је била да једноставно покушам да надоградим сопствене ставове изречене у наведеним ранијим текстовима. У посматраном међупериоду читав свет је дефинитивно почео да се ломи на два, дијаметрално супротстављена пола, за сада, две идеологије и два концепта економског развоја, при чему онај западни упорно покушава да фактички разори комплетан светски економски поредак, да би у новој великој кризи нашао свој спас. Саботаже на Северним токовима и Кримском мосту само су показале да је неолиберални западни концепт, са својим елитама у таквој паници да од њих страдају и деца водећих идеолога друге стране. Тако је он спреман да се брзо трансформише у „катастрофични капитализам“, како га неки аутори већ називају, не би ли сачувао своју урушену позицију. Економско клатно већ увелико нагиње ка Истоку, који гази полако али сигурно, док је, с дуге стране, чак и једна Куба, додуше бојажљиво, загазила у одређене економске реформе. Два су момента овде кључна, а са којима ће овај текст бар покушати да се ухвати у коштац. Први и основни, који тишти цео свет је хронични недостатак нових, правих идеологија и економских концепата код оба супротстављена пола, без обзира на очигледно успешне позитивне кинеске тенденције, које се још дорађују и усавршавају. Друго је питање конвергенције, односно прожимања већ постојећих идеологија, а посебно економских концепата, где је основни проблем назвати све то правим именом, а не живети у свету полуистине или пост истине. Сигуран сам да ће одговор на ова питања круцијално определити будућност даљег развоја глобалнe економије, а вероватно, тренутно најважније,  њено преживљавање. Ово су свакако и наша животна питања, којима морамо коначно приступити самостално да решавамо и дефинишемо, а не, као у прошлости, да само копирамо туђе наметнуте идеологије и превазиђене економске концепте. 

Прочитај чланак

Is the danger of using nuclear weapons real: Do the mutual accusations of Ukraine and Russia have a deeper meaning?

Report of the Center for Geostrategic Studies 

The conflict in Ukraine is still taking place at a high intensity, and there are indications that it could expand and grow into a larger, direct military conflict between Russia and NATO. Mass media recently published a lot of contradictory information regarding the potential use of nuclear weapons. Ukraine has accused Russia of making preparations for the use of nuclear weapons, and Russian officials reject such claims and emphasize that Russian intelligence services have obtained information that Ukraine is preparing a provocation that would activate a „dirty bomb“ and accuse Russia of it.

Прочитај чланак

Тиха нуклеарна револуција: у Русији доведен до пуног капацитета „вечити“ нуклеарни реактор

Пише: Елена Хрулјева

Крајем септембра мало ко је приметио вест: руски научници су успели да доведу четврти енергетски блок Белојарске нуклеарне електране у Свердловској области на ниво снаге од 100% са пуним оптерећењем иновативног МОКС горива. То је омогућило скоро потпуно затварање нуклеарног циклуса.

Шта ово значи на простом језику? Тестови указују на појаву фундаментално нових нуклеарних реактора, такозваних реактора на брзе неутроне. Сада се истрошено гориво из других нуклеарних електрана не мора закопавати, стварајући затворене зоне и излажући нас и будуће генерације огромном ризику, већ се може поново користити прерадом у складу са тим. У овом случају, атом ради у корист човека и моћи ће да снабдева потрошаче јефтином електричном енергијом без штете по животну средину.

Прочитај чланак

Armenia – The influence of the American sector is growing

By Patrick Poppel, Austrian expert

Center for Geostrategic Studies, Belgrade

One of the most successful examples of soft power projection can be found in the Republic of Armenia. For several decades, the Armenian people have been exposed to the influences of western culture and now we are seeing the result.

Прочитај чланак