author-avatar

About Центар за геостратешке студије

ЦЕНТАР ЗА ГЕОСТРАТЕШКЕ СТУДИЈЕ је невладино и непрофитно удружење, основано у Београду на оснивачкој скупштини одржаној дана 28.02.2014., у складу са одредбама чл.11. и 12. Закона о удружењима (»Службени лист РС«, бр.51/09). на неодређено време, ради остваривања циљева у области научног истраживање геостратешких односа и израде стратешких докумената, анализа и истраживања. Удружење развија и подржава пројекте и активности које су усмерене ка државним и националним интересима Србије, има својство правног лица и уписано је у регистар у складу са Законом. Мисија Центра за геостратешке студије гласи: „Градимо будућност, јер Србија то заслужује: Вредности које заступамо утврђене су кроз нашу историју, културу и традицију. Ми се држимо тога да без прошлости нема ни будућности. Из тог разлога да бисмо градили будућност морамо да знамо нашу прошлост и да негујемо нашу традицију. Праве вредности су увек утемељене, а будућност се без тог темеља не може градити у добром смеру. У времену преломних геополитичких промена, од кључне важности је да направимо мудар избор и донесемо правилне одлуке. По страни треба оставити све наметнуте и искривљене идеје и вештачке нагоне. Чврсто верујемо у то да Србија има довољно квалитета и потенцијала да без обзира на претње и ограничења, сама определи своју будућност. Ми смо посвећени српском становишту и праву да сами одлучујемо о својој будућности, при том имајући у виду чињеницу да је историјски гледано било много изазова, претњи и опасности које смо савладали “. Визија: Центар за геостратешке студије тежи томе да постане једна од водећих светских организација у домену геополитике. Такође, жели да се позиционира као домаћи бренд. Настојаћемо да заинтересујемо јавност у Србији за међународне теме и окупимо све оне који су заинтересовани за заштиту државних и националних интереса, јачање суверенитета, очување териотријалног интегритета, очување традиционалних вредности, јачање институција и владавине права. Деловаћемо у правцу проналажења истомишљеника, како у домаћој тако и у светској јавности. Усресредићемо се на регионалну сарадњу и повезивање сродних НВО организација, како на регионалном тако и на међународном нивоу. Покренућемо пројекте на међународном нивоу за подршку репозиционирања Србије и очувања територијалног интегритета. У сарадњи са медијским кућама реализоваћемо пројекте који су усресређени на ове циљеве. Организоваћемо едукацију заинтересоване јавности кроз конференције, округле столове и семинаре. Настојаћемо да пронађемо модел за развој организације који би омогућио и финасирање активности Центра. Изградимо будућност заједно: Уколико сте заинтересовани да сарађујете са нама, или да помогнете рад Центра за геостратешке студије, молимо вас да нас контактирате путем електронске поште: center@geostrategy.rs

Центр геостратегических исследований организовал круглый стол «Балканы и Кавказ – возможности развития сотрудничества»

В четверг, 22 июля, в Московском Доме общественных организаций прошел круглый стол «Балканы и Кавказ – возможности развития сотрудничества».

Организатором круглого стола выступил Центр геостратегических исследований из Белграда при поддержке Координационного совета неправительственных организаций России.

Прочитај чланак

Центар за геостратешке студије је организовао округли сто: Балкан и Кавказ, могућности развоја сарадње

У московском Дому друштвених организација је у четвртак 22. јула одржан округли сто „Балкан и Кавказ, могућности, развоја сарадње“.

Организатор округлог стола био је Центар за геостратешке студије из Београда уз подршку Координационог савета невладиних организација Русије.

Драгана Трифковић, генерални директор Центра за геостратешке студије рекла је да Центар за геостратешке студије жели да иницира развој сарадње између Балкана и Кавказа интензивирањем контаката и дискусија, што би требало да доведе до конкретних предлога како побољшати економску, културну, политичку и било коју другу сарадњу. „На основу ових предлога, желели бисмо да покренемо механизам који би допринео примени добрих идеја усмерених на развој сарадње између Балкана и Кавказа“- истакла је Драгана Трифковић.

Прочитај чланак

Драгана Трифковић: Поруке руског председника из текста о Украјини, поучне су и за нас

Пише: Драгана Трифковић

Председник Руске Федерације Владимир Путин је, одговарајући на питање о руско-украјинским односима током „Директне линије“ (годишњи догађај током којег председник Руске Федерације Владимир Путин одговара на питања руских грађана, као и на питања иностраних грађана), рекао да су Руси и Украјинци један народ, јединствена целина. „Ове речи нису данак некој коњунктури, тренутним политичким околностима. О томе сам говорио више пута, ово је моје уверење. Стога сматрам неопходним да детаљно изнесем свој став и поделим своје оцене о тренутној ситуацији“-написао је председник Путин неколико дана касније у тексту посвећеном Украјини, који је на званичном сајту Кремља објављен и на украјинском језику.

Прочитај чланак

Креативно друштво и конференција под називом „Глобална криза“

Пише: Иван Поповић Међународни јавни пројект Allatra, као репрезент нових идеја за прогресивност човечанства почиње да се представља и на...

Прочитај чланак

Срби са КиМ: Коме се одборници „независног“ Косова захваљују и због чега?

Народни покрет Срба са КиМ „Отаџбина“

Ових дана су одборници општине Звечан прогласили председника Србије Александар Вучића за почасног грађанина. Ранијих година је исто тако за почасног грађанина проглашен и некадашњи директор Канцеларије за КиМ Марко Ђурић. Почасни грађани општине Звечан су још и најбољи светски тенисер Новак Ђоковић, чувени српски хирург и академик Зоран Кривокапић и руски председник Владимир Владимирович Путин.

Прочитај чланак

Вања Радић: Кад мисао трокира

Пише: Вања Радић

Нико не може спорити да је феминизам као покрет пуно учинио за социоекономску равноправност жена и да нам је и даље потребан. Но, када говоримо о било ком покрету за равноправност, корисно је проматрати је у паралели са индивидуалним развојем (онтогенезом). Да би било која обесправљена група дошла до индивидуације, она мора, као и појединац, проћи кроз стадијум адолесценције, познатији као пубертет. Основно својство овог периода, многим родитељима добро познато, јесте бунтовништво и доследно контрашење. Отац десничар, син левичар. Еволуционизам и дифузионизам. Есенцијализам и конструктивизам. Знамо да је истина негде у средини, а доследности и крајности су нешто за шта морамо имати њуха и слуха. Једну од тих крајности видимо на примеру језичког феминизма.

Прочитај чланак

Михаило Меденица: И сутра ћемо се звати Србима, но шта ће остати да се Србијом зове? (тргнимо се, роде мој!)

Пише: Михаило Меденица

Где смо, роде вољени?

Познајемо ли се још по чему осим по ћутњи у коју смо огрезли?!

Продаје нам фукара заветну светињу- ћутимо, није до нас, не можемо ми ту ништа..?

Прочитај чланак

Мирослав Николић: Хоће ли се Србија удати војно?

Пише: Мирослав Николић

Баш као што мужеви и жене увек последњи сазнају за неверство свог брачног друга, тако и српска јавност увек последња сазна шта руководство земље ради када се састаје са угледним гостима из иностранства. Зато је ту страна штампа да нас о томе обавести.

Тако је, на пример, британски „Телеграф“ у јуну објавио интерју са министром одбране Беном Воласом, у којем се шеф британског одбрамбеног ресора хвали да је у току управо завршене посете Србији потписао са српским руководством значајан споразум, којим се спречава утицај Русије у тој балканској земљи. Чланак је објављен под пригодним насловом: „Велика Британија потписала уговор са Србијом против малигног утицаја Русије“.

Прочитај чланак

Драгана Трифковић: Пријатељске санкције Белорусији од Александра Вучића

„Добродошао велики пријатељу Србије“, тим речима је Александар Вучић у децембру 2019. године дочекао председника Белорусије Александра Лукашенка на београдском аеродрому. И заиста Лукашенковој политици се може много тога замерити, али у односу према Србији не. У време када је НАТО коалиција бомбардовала Србију, Лукашенко је био једини председник неке земље који се упутио у Београд. То многи људи у Србији и данас памти, показивајући велику наклоност према белоруском председнику. Од осамостављивања Белорусије након распада СССР, односи наше две земље су увек били пријатељски. Али показало се да Александар Вучић не мари много ни за пријатељске односе ни за „велике пријатеље Србије“-како је сам назвао Лукашенка приликом његове последње посете.

Прочитај чланак

Давор Лукач: Један подофицир више-мање, не треба кварити „величанствени успех историјске вежбе“

Пише: Давор Лукач

На дан одржавања вежбе „Муњевити удар 2021“, 27. јуна ујутро, део Ибарске магистрале од Краљева до Рашке био је сав у црвено–плавим бојама: „тутњали“ су службени „аудији А6“, „БМW“, „шкоде суперб“ што цивилних регистрација, што војних, са упаљеним „блинкерима“, претицали преко пуне линије јер за њих закони не вреде, па чак ни давно дато обећање Александра Вучића да ће наредити уклањање тих уређаја. Разлог журбе – функционери су ишли на вежбу, званично најављивану као „једну од највећих у последњих неколико деценија“, па да стигну на време.

Прочитај чланак

Start typing to see posts you are looking for.