Posts by Центар за геостратешке студије

Пише: проф. др Дејан Мировић

Након почетка рата у Украјини у региону је настало утркивање у примитивној русофобији. Локални политичари, јавне личности и медији, уз часне изузетке, користе говор мржње да би се додворили Вашингтону и Бриселу, сматрајући да ће тако задржати своје функције и синекуру.

Ипак, директор АНБ је најдаље отишао у овој антируској хистерији. Упркос чињеници да је на челу институције која захтијева дискретан и озбиљан јавни наступ, он се као једини гост појавио у телевизијској емисији која је трајала два сата. Тако је нарушио неписана правила сваке озбиљне службе на свијету – да се шефови безбједоносних агенција никада не појављују у емисијама оваквог типа.

Војна операција демилитаризације и денацификације Украјине, тече према плану.

Западни медији који пишу да „није успео Путинов блиц криг“ манипулишу јавност. Русија није планирала блиц криг и брзо окончање рата, како би се избегле цивилне жртве.

Наиме уколико би се Русија угледала на Американце, што се никад неће десити, она би војну операцију засновала на жестоком бомбардовању из ваздуха, без обзира на цивилне жртве и наношењу што веће материјалне штете (као у Србији 1999. године, затим у Ираку, Либији, Авганистану..).

У међународном прес центру МИА „Русија Данас“ одржана је конференција за новинаре поводом 23. годишњице почетка НАТО агресије на Србију. 

На конференцији су говорили: 

– академик (редовни члан) Српске академије наука и уметности, професор, амбасадор Републике Србије у Руској Федерацији од 2013. до 2019. године. Славенко ТЕРЗИЋ;
— инострани члан Српске академије наука и уметности, инострани члан Академије наука Републике Српске (Босна и Херцеговина), водећи истраживач Одељења за модерну историју земаља централне и југоисточне Европе Института славистике Руске академије наука Елена ГУСКОВА;
— професор Катедре за упоредне политичке науке МГИМО МИП Русије Елена ПОНОМАРЕВА;
– директор (српског) Центра за геостратешке студије Драгана ТРИФКОВИЋ.

Драгана Трифковић, директор Центра за геостратешке студије, указала је на то да је рат у Украјини наставак НАТО агресије која је почела бомбардовањем Србије. 

Она се обратила следећим речима:

“ Драго ми је да могу да се обратим руској јавности поводом 23. годишњице почетка бомбардовања Србије. Знам да је ова тематика руској јавности веома добро позната и представљена у правом светлу у смислу јасног навођења узрока и последица бомбардовања Србије 1999. године. У западној јавности НАТО агресија на Србију се у највећој мери и након 23 године, представља на погрешан начин.  То је посебно важно да споменемо због актуелне војне операције коју Руска Федерација спроводи у Украјини. Иако рат у Украјини траје већ осам година од како је организован државни преврат подржан западним силама, западни медији су у протеклих осам година мало писали о овом рату и злочинима који су чињени над руским становништвом. Сада видимо да се ситуација потпуно променила, и да сви западни медији само о томе  пишу, износећи неистине у циљу дезинформисања светске јавности.

Због тога бих желела да укажем на примену доструких стандарда Запада када је у питању руска војна операција демилитаризације и денацификације Украјине.

МИА „Россия сегодня“

24. марта се навршава 23 године од ваздушних удара НАТО-а на територију Савезне Републике Југославије. Агресија НАТО земаља на једну суверену државу, која је трајала 78 дана, постала је прекретница у модерној историји. Земље НАТО-а, обрушивши ракете и касетне бомбе на цивиле, поставиле су се изнад међународног права, погазиле Повељу УН. Садашњи амерички председник Џо Бајден био је један од ватрених присталица НАТО бомбардовања Југославије. Управо је он предлагао бомбардовање Београда и дизање мостова у ваздух, а команданта Ослободилачке војске Косова Хашима Тачија, осумњиченог за ратне злочине и трговину људским органима, назвао је „косовским Џорџом Вашингтоном“.

У Москви је 11. марта  у Међународном мултимедијалном прес центру МИА-а „Русија данас“ одржана конференција за новинаре о оснивању Међународног народног трибунала за Украјину.

Интервју који је Драгана Трифковић дала eurasia.expert

Русија и Србија су договориле изградњу Центра за нуклеарне технологије. Власти Србије и Росатом потписали су документе о оснивању Центра за нуклеарне технологије у Републици Србији, саопштио је кабинет министра за иновације и технолошки развој Ненада Поповића. Какав је интерес српске стране за овај пројекат? А какве користи ће овај пројекат донети Србији?

Пројекат изградње Центра за нуклеарне технологије реализује се на основу међудржавног споразума који је потписан 2019. године за време посете председника Путина Србији. То је један у низу договора између Русије и Србије, који треба да буду реализовани. Њиме је планирана изградња Центра за нуклеарну медицину и објекти за изградњу радио фармацеутских лекова. За Србију је то веома важно јер верујем да ће употреба савремених технологија у медицини и руско искуство у тој области, допринети новом квалитету здравствених услуга. С тим у вези, Србија би могла да постане водећа земља на Балкану са научно-медицинским потенцијалом базираним на нуклеарним технологијама. Надам се да ће то бити само први корак и да ће Србија у будућности проширити ову сарадњу и на друге области као што је енергетика. У Србији је актуелна тема изградња нуклеарне електране, али око тога још нисмо заузели јасне позиције.

Пише: Милош Здравковић

Берзанска, спекулативна трговина сировинама у Швајцарској доноси тој земљи милијарде милијарде долара. Доноси статус дестинације за безбедно скривање послова али и избегавање пореза. Ипак да ли ће то остати тако !? Наиме, Швајцарска је постала држава која је омогућила како кажу/тврде медији са Запада да спекулативна трговина пуни Путинов ратни буџет. Посао је крајње нетранспарентан. Власти наравно препознају проблем, али за сада све остаје по старом. Ако би лишили Русију екстра прихода уништили би економију сопствене државе.

Поставља се логично питање да ли ће се Путинова војна акција пацификације НАТО екстремиста и денацификације Источне Европе зауставити у Украјини (званој од неких коментатора на друштвеним мрежама Нацикрајина) или ће се акција наставити у правцу запада, тј. ка Централној Европи и/или Балтичким државама (Прибалтик)?

Наравно, у овом тренутку је тешко прогнозирати какав ће развој догађаја бити у наредном периоду поготово када ни ова тренутна операција у Украјини није до краја завршена. Ипак, једно је сигурно: аналогно случају Украјине, може се предвидети да следећи корак Русије зависи искључиво од политике НАТО пакта, односно америчких марионета у Централној Европи и Прибалтику. Другим речима, неће се десити ништа уколико Русија не буде директно и крајње безобразно испровоцирана од стране НАТО чланица и тако буде морала да превентивно реагује као и у случају Украјине.