Author name: Центар за геостратешке студије

ЦЕНТАР ЗА ГЕОСТРАТЕШКЕ СТУДИЈЕ је невладино и непрофитно удружење, основано у Београду на оснивачкој скупштини одржаној дана 28.02.2014., у складу са одредбама чл.11. и 12. Закона о удружењима (»Службени лист РС«, бр.51/09). на неодређено време, ради остваривања циљева у области научног истраживање геостратешких односа и израде стратешких докумената, анализа и истраживања. Удружење развија и подржава пројекте и активности које су усмерене ка државним и националним интересима Србије, има својство правног лица и уписано је у регистар у складу са Законом. Мисија Центра за геостратешке студије гласи: „Градимо будућност, јер Србија то заслужује: Вредности које заступамо утврђене су кроз нашу историју, културу и традицију. Ми се држимо тога да без прошлости нема ни будућности. Из тог разлога да бисмо градили будућност морамо да знамо нашу прошлост и да негујемо нашу традицију. Праве вредности су увек утемељене, а будућност се без тог темеља не може градити у добром смеру. У времену преломних геополитичких промена, од кључне важности је да направимо мудар избор и донесемо правилне одлуке. По страни треба оставити све наметнуте и искривљене идеје и вештачке нагоне. Чврсто верујемо у то да Србија има довољно квалитета и потенцијала да без обзира на претње и ограничења, сама определи своју будућност. Ми смо посвећени српском становишту и праву да сами одлучујемо о својој будућности, при том имајући у виду чињеницу да је историјски гледано било много изазова, претњи и опасности које смо савладали “. Визија: Центар за геостратешке студије тежи томе да постане једна од водећих светских организација у домену геополитике. Такође, жели да се позиционира као домаћи бренд. Настојаћемо да заинтересујемо јавност у Србији за међународне теме и окупимо све оне који су заинтересовани за заштиту државних и националних интереса, јачање суверенитета, очување териотријалног интегритета, очување традиционалних вредности, јачање институција и владавине права. Деловаћемо у правцу проналажења истомишљеника, како у домаћој тако и у светској јавности. Усресредићемо се на регионалну сарадњу и повезивање сродних НВО организација, како на регионалном тако и на међународном нивоу. Покренућемо пројекте на међународном нивоу за подршку репозиционирања Србије и очувања територијалног интегритета. У сарадњи са медијским кућама реализоваћемо пројекте који су усресређени на ове циљеве. Организоваћемо едукацију заинтересоване јавности кроз конференције, округле столове и семинаре. Настојаћемо да пронађемо модел за развој организације који би омогућио и финасирање активности Центра. Изградимо будућност заједно: Уколико сте заинтересовани да сарађујете са нама, или да помогнете рад Центра за геостратешке студије, молимо вас да нас контактирате путем електронске поште: center@geostrategy.rs

Геополитика и политика

Драгана Трифковић: Јединство православног и исламског света у борби за слободу

/

Текст је објављен у штампаном издању часописа Персона страны

 

Тензије које су последњих година расле у међународним односима неминовно су водиле ка ескалацији, нарочито због тога што успостављање нормалног дијалога међу великим силама, није било могуће. Корумпираност међународног система условила је формирање паралелних светова који де-факто немају превише додирних тачака. Разлике су постале непомирљиве од питања тумачења међународног права, фалсификовања историје до економско-трговинских односа и схватања безбедности. Специјална операција денацификације и демилитаризације Украјине, коју је Русија започела у фебруару, ове разлике чини још већим. Запад не види опасност у екстремизацији Украјине, глорификацији нацизма и инсталирању америчких ракета на руским границама, већ се боји „руске инвазије“. С друге стране Русија већ годинама упозорава на то да ширење НАТО ка њеним границама, види као угрожавање сопствене националне безбедности. САД и европске земље увеле су Русији безобзирне санкције, истовремено кривећи Владимира Путина због недостатка основних животних намирница и енергената. Руска Федерација увела је нова правила у трговини са европским земљама. Последњих недеља слушамо претеће опомене о могућој употреби нуклеарног наоружања и са једне и са друге стране. Дакле свет се налази на ивици нуклеарног рата.

Геополитика и политика

Ростислав Ишченко: Русија ће ускоро морати да почне да обара америчке сателите – изгледи за светски рат су близу!

/

Преносимо са портала НСПМ

У четвртак, 14. јула, цивили су погинули у ракетном нападу у Виници. Или је ракета оборена, или је погодила погрешно место, или је погодила право место – у војни објекат, а колатерални губици су настали због навике украјинске војске да своје објекте крије у цивилним зградама, угледни политиколог Ростислав Ишченко анализирао је догађаје у Украјини за „Украина.ру“.

Геополитика и политика

Мило Ломпар: Борба против руског утицаја је борба против српског становишта

/

Преносимо са портала www.arheofutura.rs

У огледалу општег мишљења које утиче на преовлађујуће представе у јавној свести увек се могу препознати искази, примери и представе чија је средишња претпоставка – опасност која прети од Русије.

Геополитика и политика

Гасна турбина! Да ли је то „капитулација“ која ће „појачати осећај руске некажњивости“?

/

Пише: Милош Здравковић

Турбина за гасовод Северни ток 1 успламсала је геополитичке односе Запада и Русије. Прети да преокрене све санкције, да разбије ионако крхко европско јединство против Русије. Због европских санкција руском енергетском сектору Немачка тек треба да добије одобрење Брисела за транспорт ове опреме, ремонтоване у Канади, у Русију. Пољска и Балтичке државе нису раде да поверују немачким сузама. Украјински председник Володимир Зеленског тврди да је то „капитулација“ која ће „појачати осећај руске некажњивости“.

Геополитика и политика

Драгана Трифковић: Немачка демократија, прогон слободе мисли и слободе говора

/

Пише: Драгана Трифковић, директор Центра за геостратешке студије

Немачка, као водећа земља ЕУ, реторички се залаже за поштовање демократије, демократских начела и инсистира на остваривању људских права и слобода. Уосталом демократија и људска права су идеологија на којој је колективни Запад на челу са САД, утемељио своју политику након Другог светског рата.  Међутим, данас се отворено доводи у питање позадина такве политике, која је након пада Берлинског зида водила многобројне ратове у име демократије и људских права. Парадоксално звучи и сама идеја отпочињања војне агресије на суверене државе које се налазе хиљадама километара далеко од САД, у име „демократизације“. Милиони жртава таквих ратова остали су ускраћени за основно право, а то је право на живот, и то у име поштовања људских слобода.  Из тог разлога, демократске вредности су данас то те мере злоупотребљене од стране колективног Запада, да оне имају негативну конотацију и асоцирају на агресију, кршење људских права и слобода.

Геополитика и политика

Директно из ратне зоне: „Осам година смо чекали наше“, како живи ослобођени Лисичанск

/

Аутор: Татјана Стојановић ИА РЕГНУМ

„Осам година смо чекали наше“: како живи ослобођени Лисичанск

Када сам 4. јула ујутру, заједно са другим новинарима, који су учествовали у путовању под називом «Zа правду» ушла на територију града Лисичанска у Луганској Народној Републици, прво што сам помислила било је да је Лисичанск имао много више среће него Волноваха у Доњецкој Народној Републици, коју смо обишли крајем марта. Дочекали су нас цели квартали неоштећених вишеспратница и цивили на бициклима, „окићеним“ празним петолитарским боцама у потрази за водом.

Геополитика и политика

Dragana Trifkovic: What will replace the russophobia frenzy

/

russkiymir.ru

The rise of racism and Nazism in Europe presents a challenge to the world as a new global human rights system needs to be built. Dragana Trifkovic, political scientist, director of the Belgrade Center for Geostrategic Studies, and OSCE observer from Serbia, spoke about the first steps in this direction and where the human rights movement was heading in an interview with Russkiy Mir.

Одбрана и безбедност

Драги Ивић: Нова генерација ратова

/

Преносимо са портала oruzjeonline.com

Између конвенционалног, хибридног и атомског рата
Ових година (почевши од 2014) на територији Европе, једној од колевки светске цивилизације, на делу је лаицима тешко приметан, али евидентан рат нове генерације. Многим аналитичарима “специјалне војне операције“ РФ промакли су значајни детаљи који су се појавили у стратегији, оператици и тактици на бојном пољу. Није ни чудо јер је медијска ентропија огромна, а познавање менталитета страна у сукобу често неочекивано површно. При том се полази од предрасуда да Руси крећу као “парни ваљак“, добијају борбе сировом силом и масом технике и не жале своје жртве. То је, наравно, далеко од истине. Без обзира што је формално ова операција с руске стране названа “специјалном“, у суштини јесте реч о крвавом рату ограничених циљева, што не смањује трагичност сваког погинулог или уништене материјалне вредности.

Геополитика и политика

Срби са КиМ: Све што су сепаратисти тражили од Александра Вучића, он им је дао

/

Информативна служба Народног покрета Срба са Косова и Метохије „Отаџбина“

Одлука владе самопроглашене републике Косово да примора Србе из јужне покрајине да се одрекну српских регистарских таблица као и личних докумената издатих од Републике Србије јесте у светлу геополитичких збивања на тлу Европе односно сукоба Украјина-Русија. Наиме Аљбин Курти жели да искористи своју подршку Украјини и НАТО пакту и стога је добио подршку земаља Квинте за овај политички корак који угрожава интересе српског народа на Косову и Метохији.

Scroll to Top