Vladislav Sotirovic: On Ukraine’s Statehood and Borders

The German occupation forces were those who have been the first to create and recognize a short-lived state’s independence of Ukraine in January 1918 during the time of their own inspired and supported anti-Russian Bolshevik Revolution of 1917−1921. As reoccupied by the Bolshevik Red Army, the eastern and southern parts of the present-day territory of (a Greater) Ukraine joined in 1922 the USSR as a separate Soviet Socialist Republic (without Crimea). According to the 1926 Soviet census of Crimea, the majority of its population was the Russians (382.645). The second-largest ethnic group was the Tartars (179.094). Therefore, a Jew V. I. Lenin has to be considered as the real historical father of the Ukrainian statehood but also as of the contemporary nationhood. Ukraine was the most fertile agricultural Soviet republic but particularly catastrophically affected by (Georgian) Stalin’s economic policy in the 1930s which neglected agricultural production in favor of the speed industrialization of the country. The result was a great famine (Holodomor) with around seven million people dead but the majority of them were of ethnic Russian origin.

Прочитај чланак

Вилијам Енгдал: Давос и завера украденог писма

Чувена кратка прича Едгара Алена Поа Отето писмо, погодна је за описивање програма Клауса Шваба, оснивача пре неких 50 година данашњег глобално утицајног Светског економског форума у Давосу (Davos World Economic Forum – WEF) – Скривеног на увид свих. Шваб је 2020. године објавио књигу под насловом Велико ресетовање која позива светске лидере да искористе „прилику“ пандемије Covid -19 да фундаментално реорганизују глобалну економију у дистопијску верзију технократске Агенде УН 2030. одозго према доле. За оне који желе стрпљиво да истражују, Швабов WEF открива запањујући степен актуелне глобалистичке агенде за технократски тоталитаризам. Развијао је посебно одабране кадрове за спровођење ове агенде током три деценије, уз помоћ одабране глобалне „школе кадрова“ за „будуће лидере“. У ствари, то је оно што бисмо могли назвати Давос коминтерном, агенти промовисани широм света да би се инфилтрирали у врхове политичких кругова и гурали злокобну агенду ресетовања Давоса.

Прочитај чланак

Владислав Сотировић: Зашто треба поштовати Русију у међународним односима или да ли је Запад “завршио” са Русијом?

Препорођена Русија

Након распуштања СССР-а 1991 г., Русија и руске студије укључујући и руски језик, културу и повест су постали за једно дуже време не много популарне области студирања као и занимања на Западу упоређујући са временом Хладног рата (1949.−1989. г.). Разлог оваквом тренду је било дубоко веровање на Западу да је исти једноставно „завршио“ са Русијом као великом силом након рушења Берлинског зида и нестанка како СССР-а (совјетске Русије) тако и Варшавског пакта. Међутим, геополитички стратези на Западу а првенствено у НАТО пакту и Пентагону су превидели једну ствар: нестао је Совјетски Савез али не и сама Русија која је од године 2000.-те доживљавала константну војно-политичку и економско-финансијску ренесансу након катастрофалних година (деценије) власти Бориса Јељцина и његових еуроатлантских либерала. Веровало се након 1991.-г. да је утицај Русије у светској политици и међународним односима дефинитивно елиминисан па су стога на западним универзитетима укидане катедре, програми и центри за проучавање руске културе, језика и историје као практично непотребни у геополитичком смислу.      

Прочитај чланак

Marina Dimitrijević: Iračani su narod kojim odiše ljubav, čistota, čast i gostoprimstvo

Marina Dimitrijević Maka, srpska je glumica koja je istaknuta, uz glumu kojom se bavila, kako po Srbiji tako i po velikom delu Bliskog istoka, i u bavljenju treningom javnih nastupa. Završila je master umetnosti i medija, te je direktor umetničkog programa televizije Tesla.

Nakon nedavnog boravka u Iraku posetili smo je u Beogradu te napravili intervju gde ćemo nastojati približiti tu zemlju ljudima u Srbiji i na Balkanu. Marinina sjajna izvedba u Vavilonu predstavlja izuzetan uspeh jedne mlade glumice, a koji bi morao biti pozitivna i optimistična poluga za uzor drugima. Posebno, država Srbija je dužna ljudima koji ostvaruju iznimne rezultate barem nekada osigurati vidljivost i reprezentativnost.

Прочитај чланак

Новак Ђоковић као икона слободног избора

Светлана Максовић је правник и генерални секретар Центра за геостратешке студије у Београду. Она не крије негодовање када говори о случају српског тенисера за француски портал Boulevard Voltaire. За њу је „случај Ђоковић веома озбиљан случај који наглашава лудило новог света чија је главна особина правна несигурност за све”.

Прочитај чланак

Рио Тинто је издаја Србије

Рио Тинто, истраживање и ископавање литијума, предвиђено усвајање нових закона који би требало да омогуће отимање приватних поседа и целокупна актуелна проблематика која је Србију довела на ивицу грађанског рата, представљају само кап у мору проблема са којима се држава суочава. Та кап прети да буде она која је прелила чашу. Ово питање је много веће и значајније него што може просечан грађанин и да претпостави.

Ово је питање безбедности, заштите тајних података од интереса за Републику Србију, питање којим су се тајни подаци предали страној компанији због чега, уколико постоји држава, неко мора да одговара за издају.

Да покушамо тумачећи правне регулативе да потврдимо ове тешке речи.

Прочитај чланак

Економски експерт Центра за геостратешке студије: Где је нестала наша савремена економска мисао?

Од почетка објављивања мојих текстова на овом сајту, пратиоци и читаоци су могли да примете да сам скоро редовно бар дотицао ову много болну нашу тему, а поготову у тексту „Рат идеологија или ка здравом и савременом концепту развоја“ из марта ове године. Ако су донекле смутна и ратна времена 90 –тих била на неки начин оправдање за сва наша економска лутања и посртања, те транзициона у прве две деценије овог века дубоко омеђена неолибералним концептом који се морао строго примењивати; шта је са нашом садашњом економском мишљу, када, у интеррегнуму својеврсног светског престројавања, присуствујемо ломљењу водећих економских концепата и рађању истовремено неколико нових? Да ли је могуће да наша економска мисао и даље остаје тешки заробљеник дубоко посрнулог западног неолибералног концепта, где, осим часних изузетака Јована Душанића, Небојше Катића и још понеког нашег економисте, скоро нико не сме да се огласи са неком новом економском идејом, а поготово насушно потребним, новим концептом нашег развоја? Зар се сваки интелектуалац, у овом случају економиста, који пере руке од економије, па и политике, односно од најважнијих питања свог друштва, народа и државе, заправо не одриче самог свог интелектуалног, него и грађанског идентитета, схватајући ова кључна питања туђим? – како то у парафразираној форми истиче један од наших аутора.

Прочитај чланак

Спомена Милачић: Дечија посла у Будимпешти

Пише: Спомена Милачић

Премијери Мађарске, Чешке Републике, Словеније као и председник Србије недавно су, 23. септембра  у Будимпешти потписали заједничку декларацију у којој се истиче да пад наталитета у побројаним земљама не би требало решавати приоритетно мигрантима те да: „Повећање броја европске деце јесте кључно за очување европске хришћанске културе и других верских традиција за друге генерације“ (из заједничке декларације“).

Прочитај чланак

Драгана Трифкович: Косово — новый Афганистан в центре Европы

Террористы нас не остановят» — эти слова произнес недавно президент США Джо Байден в Белом доме после того, как в аэропорту Кабула произошла серия взрывов, в которых погибло 13 американских солдат. Кадры из аэропорта в столице Афганистана приходили ужасающие, но не более, чем ранее показанные видеозаписи, где видно, как люди падают с американского транспортного самолета при взлете.

Прочитај чланак

Драгана Трифковић: Косово – нови Авганистан у центру Европе

Драгана Трифковић за РЕГНУМ

„Терористи нас неће зауставити“ – изјавио је недавно председник САД Џо Бајден из Беле куће, након што је на аеродрому у Кабулу серија експлозија изазвала крвопролиће. Међу погинулима било је и тринаест америчких војника. Слике са аеродрома у Авганистану биле су ужасавајуће, али ништа мање нису биле застрашујуће ни претходно виђене сцене како људи падају са америчког транспортног авиона у лету.

Прочитај чланак