Игор Пшеничников: Безбојна српска револуција

Пише: Игор Пшеничников
Најмасовнији антивладини протести у последњих неколико месеци одржавају се широм Србије. Да ли је ово „обојена револуција“ или праведни гнев који избија из дубине маса?

„Студенти ће ићи до краја“
Најмасовнији протести против председника земље Александра Вучића последњих месеци одржавају се широм Србије. Ово је нови талас демонстрација које трају већ девет месеци. Студенти виших и средњих образовних установа, којима су се придружили становници Београда и околних градова, захтевају распуштање Скупштине (парламента) Србије, одржавање превремених парламентарних избора и оставку председника Вучића.

Демонстранти оптужују актуелну владу, укључујући шефа државе, владу и парламент, за тоталну корупцију. Демонстранти су незадовољни политиком владе према Косову, тврдећи да је влада спремна да се одрекне националног суверенитета над овим регионом у замену за чланство Србије у Европској унији и НАТО-у. Људи такође протестују против планова председника Вучића да поклони рудно богатство Србије западним компанијама.

Фото: Полиција је жестока према студентима (©globallookpress.com)

Демонстранти су поставили ултиматум захтевајући да се одреди датум за превремене парламентарне изборе. Председник Вучић је одбио ултиматум, а ситуација је ескалирала у масовне сукобе између демонстраната и полиције. У Београду и скоро свим другим градовима у Србији, на улицама су постављене барикаде од канти за смеће. Студенти, чланови синдиката и разних политичких организација, и обични грађани блокирали су раскрснице улица и аутопутеве. Полиција покушава да демонтира барикаде ноћу, а до јутра су саобраћајни правци поново блокирани. Демонстранти се хапсе, што додатно заоштрава ситуацију.

Иако власти кажу да је ситуација у земљи под контролом, смиреност је још увек далеко од постигнуте у Београду и другим градовима. Студентски штаб тврди да ће „студенти ићи до краја“. Позвали су становништво да настави грађанску непослушност и блокира кључне саобраћајне правце у Београду и другим деловима Србије.

Без одговора на питања
Вучић је више пута овакве демонстрације називао „обојеном револуцијом“ која се наводно подстиче споља. Питање да ли постоје спољни кустоси и спонзори српских протеста и ко су они је кључно за Србију.

Неке личности из Вучићевог окружења су на маргинама низа међународних састанака говориле да су ове акције инспирисане Москвом. У томе је посебно примећен српски министар спољних послова Марко Ђурић. Друге личности у Вучићевој влади тврдиле су да је за ове акције наводно крив Запад, коме се, кажу, не свиђају „пријатељски односи“ између Београда и Москве, па стога Запад покушава да примора председника Вучића да поднесе оставку. Српске власти нису пружиле доказе ни за једну од ових тврдњи.

Сами учесници антивладиних протеста, чији су ставови широко познати преко друштвених мрежа и из говора на бројним скуповима, тврде да ово није „обојена револуција“. Они се изјашњавају против сваког страног мешања у српске послове и тврде да се искључиво изјашњавају против „корумпираног режима председника Вучића, који намерава да прода целу Србију страном капиталу како би задржао власт“.

Опозиција одбацује Вучићеву изјаву да Запад жели да изазове његову оставку. Штавише, Срби, од којих велика већина себе сматра русофилима, оптужују Вучића да је издао Русију и да је заправо у служби Запада, али покушава да се покаже као „пријатељ Москве“. Вучић, кажу, остаје на власти јер га западне земље виде као средство за унапређење својих интереса на Балкану.

Добро је познато да се председник Вучић активно залаже за чланство Србије у Европској унији. А српска војна предузећа снабдевају оружјем кијевски режим, што је руска Спољна обавештајна служба већ два пута званично објавила, у мају и јуну.

Улична опозиција, која се не повезује са парламентарном опозицијом, говори против дестабилизације у земљи и тврди да узрок националног расположења нису народни протести, већ режим тоталне корупције који је успоставио председник Вучић и његова пратња, а који подрива националну економију и чини Србију политички и економски зависном од Европе и Сједињених Држава.

Фото: Људи на улици желе промене (©globallookpress.com)

Демонстранти критикују свог председника због потчињавања судства и штампе, успостављања личне диктатуре у земљи. Називају га „вођом транснационалног нарко-картела“ чије су се нити прошириле по целом Балкану. Вучић и његова пратња преузели су контролу над сваким мање-више профитабилним послом. Постоје оптужбе за патолошку проневеру, за посматрање Србије као личног феуда из којег се он и његов „криминални клан“ богате. Другим речима, Срби желе да виде поштеног политичара као председника, који ће интересе земље и народа ставити изнад својих.

Шта желе западни кустоси?
Дакле, свенародни студентски протест је израз општег незадовољства Срба владавином председника Вучића, који очигледно води прозападни курс. Истовремено, многи у Србији разумеју да незадовољство које је настало из дубине народа Запад може искористити за промену врха српске владе, која овом Западу верно и истински служи.

У овој ситуацији, задатак Запада је да очува режим у Србији који би деловао национално, па чак и проруски, али би у суштини, баш као и под Вучићем, водио пут ка уласку Србије у ЕУ и НАТО. Суштина је да ли ће Брисел и Вашингтон одлучити да замене Вучића мање одвратном фигуром у очима Срба како би ублажили талас протеста. Остављајући Вучића на власти, Запад ризикује да изгуби Србију као свој феуд и потенцијални извор природних ресурса.

А Вучићев лични задатак у таквим условима је да се држи своје фотеље и покаже западним партнерима да ситуацију држи под контролом и да нема претњи по њихове интересе. Истовремено, Вучић схвата да га његови амерички и европски послушници могу отписати као предмет за једнократну употребу који је обавио свој посао и треба га заменити. Ако догађаји у Србији доведу до Вучићеве оставке, садашњи председник и многи из његовог окружења могли би завршити на оптуженичкој клупи због бројних случајева корупције и других чисто кривичних дела.

Стога, Вучићево понашање изгледа као хистерија пред великом личном опасношћу која му прети. У суштини, он је у безнадежној ситуацији: студенти и становништво које их је подржавало неће одустати, а Запад, видећи да опасност од промене режима није у његовом интересу, може да примора Вучића да поднесе оставку, па чак и јавно призна исправност демонстраната.

У про-НАТО мејнстриму

Вучић има пример како Европа и Сједињене Државе лако издају оне који су им верно служили – посебно судбину бивших косовских албанских насилника Хашима Тачија, који је био косовски „председник“, и „председника“ косовског парламента, Кадрија Веселија.


Фото: Године 2016. албански насилник премијер Тачи (десно) је примљен у седишту НАТО-а. Тренутно је ухапшен у Хагу.

Године 2020, тужилаштво Специјалног суда за злочине на Косову подигло је оптужнице против њих и низа њихових саучесника за злочине против човечности и ратне злочине, укључујући убиства, присилне нестанке, прогон и мучење. Тачи и Весели су предати Специјалном суду у Хагу. И нико на Западу се није сетио да су му учинили велику услугу – откинули су Косово од Србије и предали овај регион Вашингтону и Бриселу. Као резултат тога, на Косову је изграђена највећа америчка војна база на Балкану, Камп Бондстил, из које САД врше војну контролу над целом југоисточном Европом.

На исти начин, нико на Западу се неће сетити да су под Вучићем српске војне компаније продавале оружје Украјини и помагале у убијању руских војника. Нико се неће сетити да је Вучић потписао бројне декларације у корист нацистичког режима у Украјини и деловао у општем про-НАТО правцу балканских држава потчињених Вашингтону. Нико му се неће захвалити на томе, Запад ће га једноставно отписати као колатералну штету. И Вучић то разуме.

А ако поднесе оставку, неће се повући у своју вилу на обали мора, већ ће завршити у затвору, као и сви око њега. И све то заједно тера Вучића да измиче, лаже своје суграђане, лаже свог „пријатеља Владимира Путина“ и „пријатеља Сергеја Лаврова“ па чак и да покушава да утиче на информационо поље у Русији у својим себичним интересима, представљајући себе као „познатог русофила“, а догађаје у његовој земљи као западну провокацију против њега, тако „искреног“, „непоткупљивог“ и забринутог за народ.

*Прилог: Српски посланик каже да иза протеста стоје стране обавештајне службе
Према речима посланика Народне скупштине Србије, универзитет игра главну улогу у догађајима, посебно професори под западним утицајем  https://tvzvezda.ru/news/20256302055-3SsKp.html

Москва не верује сузама? Или верује?

Вредно је напоменути да званична Москва, можда по први пут, није назвала недавне немире у Србији „обојеном револуцијом“, већ је позвала Запад да не користи догађаје у Србији за организовање „обојене револуције“. И што је најважније, руски министар спољних послова Сергеј Лавров предложио је решавање проблема кроз дијалог.

Обратимо пажњу: Лавров је приметио спремност српског руководства за дијалог са демонстрантима. Ако оставимо по страни љубазност и извучемо суви остатак: Москва званичном Београду говори о потреби да разговара са незадовољнима и да се одрекне употребе силе против њих. Москва де факто признаје да учесници антивладиних протеста у Србији заслужују да председник Вучић бар чује њихове захтеве. Ово је ново у ставу Москве.

Истовремено, Вучић је поново све преокренуо, говорећи својим сународницима да га, наводно, Москва подржава. Лаже као што дише. „Хвала мојим руским пријатељима“, рекао је Вучић, а сви у Србији је требало да поверују да га Москва „подржава“ у контексту масовних протеста широм земље.

Фото: Посета Москви 9. маја не даје Вучићу право да говори о некој врсти „руске подршке“ својим поступцима.
© РИА Новости/Иља Питалев/РИА Новости Фото Хост Агенција
Посета Москви 9. маја не даје Вучићу право да говори о некој врсти „руске подршке“ својим поступцима.
Свим спољним посматрачима је већ јасно да вишемесечни протести против председника Вучића неће престати. Силовити притисак власти на студенте и становништво које их подржава само повећава незадовољство. Ситуација може да измакне контроли.

Свето место никада није празно
Иако чак и сада постоје озбиљне сумње да Вучић контролише ситуацију. У таквим околностима, предност је на страни оних који имају моралну супериорност. Али Вучић је нема. Протести против корупције у бирократији и тоталне контроле штампе коју су успоставиле власти, против очигледно лажних изјава Вучића у многим приликама природно изазивају симпатије и подршку код обичних Срба. Они који то не виде, не разумеју шта се дешава у Србији.

Ако говоримо о мешању Запада у догађаје у Србији, то би заиста могло да се заврши свргавањем Вучића – али само да би се на његово место поставила друга западна марионета која ће одржавати курс званичног Београда ка приближавању ЕУ и НАТО-у и издаји Русије. И ово уопште није „обојена револуција“ о којој Вучић говори и које се плаши, већ промена знака на старој фасади.

Управо то обични Срби покушавају да спрече. Али како то учинити, морамо искрено признати, не знају тачно. Немају лидера способног да замени Вучића. Фрагментација опозиције, стварни недостатак њене политичке организације и, што је најважније, успешни маневри актуелне владе да „брзо купи“ опозиционе лидере који редовно излазе у први план чине изгледе за промену статуса кво у Србији веома тешким.

Међутим, постоји још један разлог. У Србији, свако ко се декларише као лидер који је спреман да преузме одговорност за земљу и спроводи њен курс независно од Запада, одмах ће бити изложен оцрњивању у штампи и политичким провокацијама од стране актуелне владе. Можда ће чак бити и ухапшен. Коме на Западу треба национално оријентисан српски лидер?

Извор: https://zvezdaweekly.ru/news/2025752030-seSZO.html

Насловна фотографија: Студенти и присталице опозиције које позивају на превремене изборе у Србији блокирају Трг Славија у центру Београда и околне улице, 28. јула 2025./РИА Новости

10. јул 2025.

Scroll to Top