Разговор Драгане Трифковић, директора Центра за геостратешке студије са Дејаном Берићем најодликованијим српским добровољцем из Донбаса.
Интервју је снимљен 6. новембра 2016. у Москви у српској кафани “Кафана” у Добровољачкој улици.
Дејан Берић је српски добровољац који је од почетка украјинског конфликта у Донбасу. Он је најодликованији српски добровољац, познат не само по изузетној храбрости већ и по својој хуманости.
Пише: Драгана Трифковић
Мировна конференција у Казахстану, коју организују Русија, Иран и Турска, прилика је да се направи нова платформа за политичко решавање дугогодишњег рата у Сирији. Захваљујући указаној војној помоћи од стране Русије, званична сиријска војска успела је да преокрене ток рата.
Пре руске подршке, позиције сиријске војске су биле критичне, а терористичке групе су – уз несебичну подршку СА, Катара, САД и неких европских земаља – напредовале на сиријском ратишту. Овде треба посебно споменути улогу Турске, која је такође указивала помоћ такозваној „Исламској држави“, али је прошле године променила своје спољно политичке позиције и почела да се удаљава од САД а приближава Русији.
Пише: Драгана Трифковић
У недавно завршеној америчкој изборној кампањи, Русија и руски председник су били тема дебате председничких кандидата, али и тема америчких званичника и медија који су износили тврдње да се Русија меша у изборни процес САД. На питање новинара упућено председнику Руске Федерације да прокоментарише такве тврдње, он је у свом оригиналном стилу одговорио да је Америка велика држава а не банана република. Неоспорна је чињеница да је Русија постала важна међународна тема, посебно у предизборним кампањама, као и то да су кандидати у многим земљама почели да се оцењују као „про-руски“ или не. Ако узмемо у обзир да Русија као држава пропагира оне вредности које је Запад маргинализовао (традицију, културу, породичне вредности, јаку државу итд.) из све већег отпора ка наметнутим вредностима у европским земљама (људска права, мултикултурализам, права мањина и сл.) произилази позитиван однос ка руској политици. Због тога расте популарност оних политичара и партија које се позитивно изјашњавају о Русији, посебно о политици Владимира Путина.
Многи политичари користе такву ситуацију и прилику да освоје гласове на про-руској реторици, што их касније углавном ничим не обавезује да покажу у пракси добар однос ка Русији. Односно, у свему томе има много манипулације.
Српско друштво је наклоњено Русији далеко више него било које западно друштво, па је „коцкање“ на руску карту код нас, свакако паметна одлука. Наравно из перспективе оних политичара који јавности желе да се представе као про-руски. С друге стране јавност у Србији углавном не уме реално да процени ниво српско-руских односа, посебно што се тиме манипулише како у позитивном, тако и у негативном светлу. Свему томе треба додати и пренаглашене емоције које у нашем јавном, политичком и друштвеном животу играју посебну улогу.
На трибини „Организација договора о колективној безбедности(ОДКБ) – Снага са истока“ учествовали су Драгана Трифковић, директор Центра за геостратешке студије, новинар и политички аналитичар, Зоран Радојичић, народни посланик и члан делегације Народне скупштине РС у Парламентарној скупштини Организације договора о колективној безбедности, мр Божидар Кнежевић, политиколог и стручњак за ОДКБ и Сибин Вукадиновић, портпарол Евроазијског пута(организатора трибине), правник и геополитичар. У наставку доносимо излагање Драгане Трифковић
На предлог иранског колеге Хамеда Гашгавија, превела сам његов ауторски текст о генералу Сулејманију на српски језик, како би наши читаоци могли да се упознају са ликом и делом знаменитог иранског генерала. Предлог сам прихватила са великим задовољством, с обзиром да пратим деловање и успехе генерала Сулејманија последњих година, посебно од почетка сиријског конфликта. О генералу Сулејманију могу се пронаћи и многобројни текстови у западним медијима, који га оцењују са позиције супротстављене стране, али у већини случајева са великим уважавањем. Додала бих још и чињеницу која није наведена у овом тексту, а то је да је генерал Сулејмани имао важну улогу и у информативној подршци руским снагама у Сирији.
Драгана Трифковић
Име овог иранског команданта није непознато многима који проучавају ситуацију на Блиском истоку, међутим ових дана (текст је објављен јула 2014. – прим. СС) током борби против злих војника и нехуманог Такфирија у Ираку, његово име је споменуто на неким од водећих медија као што су Fox News, Washington Post, CBS News и Guardian. Оно што бих желео да расветлим нашим читаоцима је каријера овог великог човека, чијег имена са плаше високи званичници Пентагона.
Он је командант јединице Qods Force, огранка Иранске револуционарне гарде (Iranian Islamic Revolutionary Guard Corps), која спроводи специјалне операције изван територије Ирана. Назив јединице потиче од арапског имена за Јерусалим (Al-Quds). Јединица Јерусалим је формирана 90-их година прошлог века.
Интервју који је Драгана Трифковић дала NEWS FRONT
Драгана Трифковић је коментарисала рад међународних снага на Косову и Метохији, додајући да тако тужна ситуација очекује и Донбас уколико се услиши апел Кијева за довођење мировних снага. Она је уверена да само руска мировна мисија може помоћи Донбасу.
Пише: Драгана Трифковић
СВЕ учесталији напади на Србе на Косову и Метохији, нису иницирали преиспитивање званичне политике Србије у односу на најважнија државна и национална питања.
Последњих месеци било је неколико покушаја отмице српске деце на Косову и Метохији, напада на Србе како хладним оружјем тако и рафалима из ватреног оружја, али и бачених бомби на српске куће. Пре пар дана је пуцано из аутоматског оружја на Србе који су косили траву у порти порушеног манастира Светих архангела Михаила и Гаврила у општини Витина.
Игноришући константне нападе на Србе и погоршавање безбедносних услова на Косову и Метохији, председник техничке Владе Србије, Александар Вучић, изјавио је у Бриселу да је Бриселски споразум дао одређене резултате који се огледају у значајно мањем број инцидената између Срба и Албанаца. Такав исказ није заснован на реалним чињеницама, већ власт њиме покушава да прикрије суштински лошу политику која је проузроковала тежи положај Срба у покрајини.
Пише: Драгана Трифковић
У Варшави је пре неколико дана завршен Самит НАТО-а, посвећен непостојећој руској агресији и даљем креирању сукоба између Европе и Русије. У завршном документу Самита, после уводних флоскула о томе да је НАТО посвећен очувању слободе, мира, безбедности и општих вредности, стоји напомена да је највећа претња миру, слободи и Европи, Русија. У образложењу је наведено да агресивно деловање Русије у вези са војним провокацијама и дејствима на периферији територије НАТО, као и спремност Русије да оствари своје политичке циљеве употребом силе, представљају фундаментални изазов за Алијансу и извор регионалне нестабилности који угрожава евроатлантску безбедност. После тога, у документу је наведена опасност од тероризма, посебно због дестабилизованог Блиског истока и терористичких организација које дејствују на том подручју као што је такозвана Исламска држава. Осим главних претњи, наведени су и други изазови и могућности „нелегална“ анексија Крима, војна помоћ Сирији од стране РФ затим потреба да се помогне либијска „демократија“ као и неопходност јачања снага у југоисточној Европи и неопходност мирног решавања конфликта у Украјини.
Пише: Драгана Трифковић
Од самог почетка рата у Украјини, анализе дешавања су упућивале на сличности са југословенским конфликтом. Стратегија и тактика, југословенског и украјинског рата, имају пуно заједничких места. О тој теми сам говорила на конференцији у РИА Новостима у Москви[1], средином августа 2014. године. У основи, оба сукоба су иницирана споља као део шире стратегије западних сила и многе операције које су спроведене (нарочито специјалне операције), тактички су препознатљиве.
Пише: Драгана Трифковић
Напети односи између САД и Русије, подигнути су на виши ниво званичним отварањем НАТО базе у Румунији, која је део америчког „ракетног штита“(1). САД овај ракетни штит називају одбрамбеним, док са руске тачке гледишта он представља опасност по безбедност Русије. Председник Русије је тим поводом изјавио: „Амерички штит није одбрана већ нуклеарни потенцијал Вашингтона у Европи(2). Пројекат ракетног штита произашао је из америчке спољнополитичке и безбедносне стратегије дефинисане након завршетка Другог светског рата. Први пројекат управљања против-ракетном одбраном развила је лабораторија аеронаутике при Универзитету у Мичигену 1945. године по захтеву Америчке војске. Овај пројекат је носио назив „Wizard“(3) и имао је за циљ конструкцију ракете и радара за против-ракетну одбрану (ПРО) са аутоматизованим системом навођења и управљања. „Wizard“ је 1958. године сведен на истраживање, а развој даљег система ПРО настављен је у оквиру војног пројекта „LIM-49“. Од 1967. године САД су развијале програм „Sentinel“ касније преименован у „Safeguard“. Програми су развијани у периоду Хладног рата, током којег је дошло до једне од највећих криза у односима САД и СССР. Кубанска ракетна криза из 1962. године позната је као догађај који је довео свет на ивицу нуклеарног рата, а изазвана је размештањем америчких ракета средњег домета у Турској и Италији (4). Одговор СССР-а био је размештање совјетских нуклеарних пројектила на Кубу. Председник Кенеди је тај потез назвао националном опасношћу за САД. Кубанска ракетна криза је срећом завршена без употребе нуклеарног оружја и остала је забележена као период највеће конфронтације две велике силе. Десет година касније, 1972. године САД и СССР су потписале Договор о ограничењу система против-ракетне одбране, који је имао неограничен рок дејства, али је свака страна могла да прекине договор по сопственом нахођењу(5).
Српски језик 
English 
Русский 
العربية 
Español 
Português 
Deutsch 
Français 
Italiano 
简体中文