Наука и друштво

Пише: Никола Милованчев

Поводом полемике проф. Владислава Сотировића и г. Златоја Мартинова, желео бих да укажем на неколико историјских података, али и да први пут обелоданим део сведочења сестре др Виде Бродар, која је водила истраживања на подручју јасеновачког логора 1964. године. Наиме, вођење тадашње комисије је поверено институту у Љубљани зато да би отпале сумње у објективност њеног рада.

Пише: Никола Милованчев

У јуну 1867. је црногорски књаз Никола посетио Боку Которску, која је тада била дио аустријске царевине. Многи бокешки Срби обрадовали су се књажевој посјети. Израз тога одушевљења била је пјесма добродошлица, компонована од Јеронима Фјорелија (Fiorelli), а на стихове Риста Милића „Поздрав кнезу Николи I приликом доласка у Боку Которску“. На посјету црногорског владара аустријске власти нису гледале са радошћу, па је пјесник стихове са Фјорелијевим нотама, објавио анонимно (потписао се са псеудонимом „… ић“. Пјесма је штампана далеко од Боке: у новосадској Даници, 10. (22) јуна те године (српски листови у Аустрији су, скоро сви, до 1918. носили датирање по старом календару а не по државном). Фјорели је био мање опрезан и потписан је у Даници својим презименом.

Пише: Душан Нелки

Влада пандемија. Човеку додељени дар, да о сопственој судбини одлучује сам, на пречац му је одузет. Тај дар, који правна наука описује појмом личне слободе, ускраћен је већини људске популације, грешим, ускраћен је свима. Привид да су од ове мере изузети имају само они који обнашају власт. Када се мало осврнем у прошлост, видим да нам се ово не догађа први пут. Личне слободе, великој већини, биле су ускраћене и у робовласничком систему.

Украјински премијер Денис Шмигаљ отишао је 30. новембра у Цариград на састанак са такозваним васељенским патријархом Вартоломејем. Са њим је било још неколико министара и духовника из контроверзне црквене структуре „Православна црква Украјине“ (ПЦУ).  Детаљи састанка постали су познати недавно. Премијер је уверио цариградског архијереја да је Кијев спреман да спроведе све мере које Цариградска патријаршија захтева за јачање ПЦУ.

Пише: Спомена Милачић

У текстовима аналитичара, као и у изјавама политичких лидера и новинара, све чешће опет наилазимо на синтагму „кување жабе“ као на психолошки феномен који се огледа у томе да веома поступним  појачавањем интензитета можемо довести до промене ставова и понашања како појединаца тако и група, па и читавих народа.

Недавно обзнањена прича о невештом преименовању српских светитеља из лозе Немањића на фрескама у Осоговском манастиру код Криве Паланке изненадила је и револтирала грађане Србије. Грађане Северне Македоније није баш толико – слично фалсификовање историје, али и друга непочинства према сакралним објектима из периода српске средњовековне државе и потоњим дешавају се деценијама, па и дуже. С тим што неки на то гледају као на неопростиво скрнављење православних светиња, други као на угрожавање и уништавање културно-историјске баштине, неки као на затирање трагова српског постојања на овим просторима, а неки, опет, као на (праведну) освету „окупаторима”.

Драгана ТРИФКОВИЋ
Директор Центра за геостратешке студије(Република Србија),

члан Експертског савета Сверуског покрета „СИЛНА РУСИЈА“

за ОСН