25 нов
Наука и друштво

Умирање стида

Пише: Небојша Катић за Политику

Српско друштво је, ван сваке сумње, у стању дуготрајне регресије. Иако видљива на сваком кораку, та регресија је можда најуочљивија кроз феномен нестајања стида и кроз владавину општег бешчашћа.

У процесу цивилизовања друштва, од Адама и Еве па до данас, осећај стида је имао једну од кључних формативних улога. Осећај стида одређује наш однос према другима, према моралним нормама и друштвеној етици. Што је општи осећај стида присутнији, друштво је цивилизованије. (Може се, наравно, „психологизирати“ о односу стида и неурозе, али Србија није Јапан, па нема опасности да вишак стида може угрозити ментално здравље грађана.)

Прочитај чланак

09 нов
Наука и друштво

Јавна дипломатија, успостављање конструктивних односа са Русијом

Говор Драгане Трифковић на међународној конференцији Црноморске асоцијације за интернационалну сарадњу која је одржана 7. новембра у Ливадијском дворцу на Јалти

 

Пре свега желим да се захвалим руководству Крима, Црноморској асоцијацији за међународну сарадњу и посебно господину Мурадову на позиву да учествујем на овој конференцији.

Искористила бих прилику да похвалим традиционалну руску дипломатију која у данашњим условима показује изузетно умеће. Русија има водећу улогу у савременим међународним односима и глобалном систему, као сила која се залаже за успостављање конструктивних односа на бази узајамног уважавања.

Прочитај чланак

09 нов
Наука и друштво

Public diplomacy, establishing constructive relations with Russia

Dragana Trifkovic speech at The Black Sea Association for International Cooperation (BSAIC) conference in Livadia Palace

 

I would like to take this opportunity to praise the traditional Russian diplomacy, which nowadays shows exceptional skills. Russia has a leading role in contemporary international relations and the global system, as a power committed to building constructive relations on the basis of mutual respect.

Following its successful role in the Middle East and its increasing influence in Africa, Russian diplomacy has become an indispensable factor in resolving conflicts peacefully, worldwide.

Crimea, as a place of historical importance, is ideal for holding international conferences that discuss topics that are important to the future of the whole world.

Прочитај чланак

28 окт
Наука и друштво

Књига проф. др Дејана Мировића „Бриселски споразум-хронологија и последице“ премијерно представљена на Сајму

Преносимо са: ИН4С

Књигу проф. др Дејана Мировића „Бриселски споразум-хронологија и последице“ издала је Catena mundi из Београда, која ју је и премијерно представила на Сајму књига.

Прочитај чланак

21 сеп
Наука и друштво

Соларна енергија уместо мини-хидроелектрана

Пише: Милош Здравкоивић

 

Енергија која ће допунити нуклеарну енергију, заменити фосилна горива и променити свет

Европа, тј. велике европске силе, своју су привредну, а на основу ње и војну силу у XIX и првој половини XX века, изградиле на својим резервама угља на којима је потом израсла индустрија челика. Неупоредиво већа Америка, Кина, Индија па и Русија то раде данас. То је данас “најпрљавија“ енергија, највише оптерећује природу, а и резерве се смањују. У последње време се неопходна енергија за савремени живот и индустријски раст света, што значи богатство држава и њених грађана, прилично ослањају на гас и нафту из Русије, те са Блиског Истока, али и домаћу атомску енергију.

Прочитај чланак

14 сеп
Наука и друштво

Ко не оде на перформанс Марине Абрамовић биће ухапшен

Пише: професор Слободан Самарџић

Оваква пропаганда једног догађаја на овим просторима до сада није  виђена. Данима, недељама, већ месецима публика се преко електронских медија националне фреквенције буквално натерује у Музеј савремене уметности где ће се одиграти чудо невиђено. У рекламним прилозима једна женска особа рекламира своја умећа која треба не тек продати него наметнути примаоцима тако широког спектра становништва као што су гледаоци телевизије. Томе се придодаје сијасет посебних прилога у посебним или редовним емисијама (рецимо, јутарњи програм РТС-а), у којима надритумачи настоје да осмисле један врхунски хохштаплерски феномен. Баналне слике учесталих рекламних прилога – ждрање главице купуса, рандеву са змијом, генералска поза на коњу, драње лицем у лице са партнером, гледање лицем и лице са магарцем, махање заставама и др, одличне су илустрације тог феномена.

Прочитај чланак

14 сеп
Наука и друштво

Неустрашива браћа Милачић у борби за српство

Пише: Славиша Батко Милачић, историчар

Када су 1912. године почели ослободилачки ратови српског народа, Захарије и Тодора Милачић, испратили су у Први балкански рат петорицу синова. На крају шестогодишњег војевања, кући су се вратила тројица, са четири Крађорђеве звијезде и многобројним одликовањима, али их мајка није дочекала – зверски су је убили бугарски војници за вријеме Топличког устанка 1917. године. Сва браћа су се истакла јунаштвом, међутим, Ђорђе посебно.

Прочитај чланак

28 јул
Наука и друштво

Неправда и насиље над обичним грађанима, као образац понашања установљен од стране власти

Пише: Драгана Трифковић, директор Центра за геостратешке студије

Прошле недеље се у Београду одиграла још једна драма. Извршитељи су уз асистенцију полиције покушали да уђу у стан књижевнице Весне Томић, који се налази у Маричкој улици број 27 у београдском насељу Раковица. То је био други покушај уласка у стан Весне Томић ради пописивања имовине што је први корак у извршном поступку. Њој прети опасност да остане без јединог крова над главом, због дугова које инвеститор има према трећем лицу.

Прочитај чланак

09 јун
Наука и друштво

Немачки рачун без крчмара

Пише: Милош Здравковић

Зашто је Немачка желела да буде прва велика нација без нуклеарних електрана ? Где су Немци погрешили у рачуници тј. Зашто је Немачки план пропао пре него је и стартовао !?

Рачуница Немачке је једноставна . Ослободити се зависности од руског гаса и нафте и друге учинити зависним од енергије и технологије made in Germany, те тако обезбедити привредни примат у светским размерама.

Прочитај чланак

03 мај
Наука и друштво

Да ли је потребан термин за именовање геноцида над Србима у НДХ

Пише: Никола Милованчев

 

Последњих дана априла о. г. у јавности се повела полемика око термина Покољ, који је Удружење грађана Јадовно 1941. прошле године предложило као именитељ за злочин геноцида над Србима у Независној Држави Хрватској. Реаговали су Републички центар за истраживање рата, ратних злочина и тражење несталих лица из Бањалуке, а затим и Катедра за националну савремену историју Филозофског факултета Универзитета у Бањалуци, Катедра за историју Филозофског факултета Универзитета у Источном Сарајеву и Јавне установе „Спомен подручје Доња Градина“.

Прочитај чланак