Наука и друштво

Пише: Александар Милутиновић

Упутство за читање: Ко нема времена, стрпљења ни концентрације за увод, нека крене да чита од момента кад се помиње реч Трст. Нек да себи шансу за нове видике. Или можда нек и не чита, није лако данас наћи снаге за концентрисаних 10мин читања.

Има ли данас привлачећих примера за углед да би неко ко није рођењем Србин пожелео то да постане као што је бивало у 19. веку, у доба полета обновљене кнежевине па краљевине Србије? Нема их јер смо ми дуго земља правног безакоња и неког киборг комунизма где је некима све дозвољено, а другима је и основно луксуз. Наши људи не напуштају више Србију због изолације, глади, немања послова. Већином људи одлазе јер у систему нема правде, јер је исти „кумовски и буразерски”, јер виде да су могућности да се човек нормално запосли, да се бави само својим послом, минималне. И што не зна чему да учи децу и како да их васпита да преживе, а да не постану млади отимачи и бескрупоулозни ликови према свему и према сваком. Опет, с друге стране позитивних примера владања, истрајавања и труда дискретних хероја има и данас довољно само нису добродошли да буду део мисли и свести људи. Све што доводи до мењалачко критичке свести из које ће пре или касније изнићи државотворна и конструктивна идеја или покрет, није дободошло у јавној сфери. Народи који знају ко су, чему теже, који држе до речи и идеала и који би да плоде и живе мисао да народ чини заједница умрлих, живих и нерођених, такође, нису пожељни у ово време турбо умирућег глобализма.

Пише: др Владислав Сотировић

У званичним научним круговима данас постоје две струје које заступају опречна мишљења по питању етничког порекла Албанаца, тј. како сами себе називају – Шћипетара:

1) Или да воде директно порекло од (преживелих и неасимилованих) балканских староседелаца Илира (након сеобе Словена на Балкан).
2) Или да су пореклом са Кавказа (дакле дошљаци а не староседеоци).

Преносимо са портала aplusme.me

У организацији Српског националног савјета и Српског информативно-културног центра “Свети Сава” одржана је Академска трибина на тему “Шта је то интелектуалац?” базирана на новој књизи проф. др Мила Ломпара “Опроштај с интелектуалцем” (Српска књижевна задруга из Београда и Центар за српске студије из Бања Луке). Публику је у вече увео уредник трибине књижевник Будимир Дубак који је присутне у Плавој сали Српске куће упознао с био-библиографијом Ломпара.

Прочитај чланак

Прочитај чланак

Пише: Спомена Милачић

Не пролази форма, не свиће зора, с браћом цури лова,лова

               Исто где сам јуче с бандом, клинци трче кораке

               Лаже да те воли, воли еуре и доларе.

                                                             Црни Церак

Србија је у шоку, залеђена. Као никада у овом времену када вести престижу једна другу и заборављају се моментално, као прљава вода у медијским сливницима. Али, изгледа да ипак нисмо сасвим изгубили способност да одреагујемо.

Четрнаестогодишњак из имућне породице интелектуалаца, из елитне београдске школе, са сјајним оценама – убио је осморо својих другара и такође човека који је био обезбеђење школе.

Недавно сам говорио о одређеним проблемима везаним за оно што спорт данас јесте и упитности његовог постојања те за повратак на физичку културу као здраву и новцем и успехом неоптерећену категорију приуштиву сваком. Било је приче о малигном утицају који спорт има на младе људе и друштво у целости а сада ћу се надовезати на тај текст (https://stanjestvari.com/2023/04/20/milutinovic-treba-li-nam-danasnji-sport-ili-je-dovoljna-fizicka-kultura/) актуелним догађајима. Од рекапитулације на тему до кошаркашке грознице и туче,  преко казни и поновних сублимисаних порука о „писању историје” спортом што је већ медијски манир годинама уназад.

Пише: Александар Милутиновић

Живимо време нама јединствено и посебно. Некад тешко, претешко а некад радосно, лепо и занимљиво, са бројним могућностима које су биле непојмљиве до само пре 30, 40 или 50 година. Мало смо тога свесни. Пуно личне кукњаве и нереалних очекивања, а мало труда за општедруштвене ствари. Зар мислимо да се може бити и лично срећно у друштву које је колективно оболело?

Прочитај чланак

Камкин А.К.

к.ф.н., с.н.с. ИМЭМО РАН

Н.Я. Данилевский о русофобии и двойных стандартах Запада.

От Восточного вопроса до СВО

События последнего года, когда против России ополчилась вся западная цивилизация и ее сателлиты вроде Японии, заставили вновь заговорить об идеологических основах русской цивилизации, о самом цивилизационном подходе в условиях многополярно мира. Разделение на коллективный Запад и коллективный Восток, что может в конечном итоге воплотиться в реализацию одной из антиутопий Оруэлла – многолетнюю вражду Океании, Евразии и Истазии, – ставит многие страны перед жесткими вызовами, и возрождает фантомные боли конфликтов и обид прошлого. Индия, Китай, Иран, арабский мир не пошли в западную коалицию и не присоединились к антироссийским санкциям не только и не столько из-за своей пророссийской позиции. У всех этих стран и регионов позиция проста и понятна. Она не пророссийская как таковая. Она прокитайская, проиндийская, проиранская и далее по списку. И как раз этот факт делает такой подход наиболее пророссийским. Как метко выразился российский публицист Егор Холмогоров, России  «предназначена важнейшая роль – роль предохранителя для мира от скатывания в однолинейность»[1]. Именно решение русского вопроса (в более широком контексте российско-цивилизационного) даст стимул и ориентир другим культурно-историческим типам, если говорить языков великого русского мыслителе Николая Данилевского, 200-летие со дня рождения которого отмечалось в декабре 2022 года, в разгар СВО.