Сиротињо, и Богу си тешка! Ова стара народна изрека итекако има смилса у доба које подразумева коришћење напредних телхнологија у сваком аспекту живота – јер присуствујемо ситацијама када је обављање свакодневних трансакција и грађанских дужности споро, скупо и чист губитак времена. Ако је грађанин, пак, прешао на “онлајн” обављање плаћања, подношење разних формулара или заказивања рецимо прегледа у дому здравља – живот ће му бити далеко лакши, једноставнији, мање ће времена трошити и на крају плаћати мање трошкове.
Када обичан човек плаћа на пример месечни рачун за вртић свог детета, он користи кеш новац, ретко бира писање чека, или плаћа са рачуна. Кеш не носе ризик да се „оде у минус“, што је доводи до повећана трошкова због банкарских провизија. Провизије за такве услуге износе до три посто у банци, само је 1.25 процента у пошти – али је и то трошак! Живот је скуп за сиромашне људе, а примарни кривац су неоспособљеност најширих слојева становништва да користи једноставну корисничку технолигију. Недовољна информисаност кошта, а да не говоримо о људима који треба још да помажу незапослену децу или сиромашне рођаке…
Најмноиндијагољуднија демократија на нашој планети, Индија, друга је по популацији, а трећа економска сила света. Са 1,2 милијарде становника Индија ће у перспективи до 2040. постати водећа земља света по броју становника.
Оружане снаге Индије на путу су да буду сличне онима којим располажу Русија и Кина. Донедавно једна од најсиромашнијих земаља света, Индија последњих година бележи убрзан економски развој, уз респектабилну софтверску технологију, фармацеутску индустрију и информационе технологије. Од 1974. је и нуклеарна сила.
После 200 година британске колонијалне владавине, Индија је 1950. била у веома тешкој ситуацији. На почетку XВИИИ века Индија је учествовала са 23% у светској привреди, као и читава Европа. Али до тренутка независности 1947. године, то учешће је спало на свега четири одсто. Поред тога што је оставила своју бившу колонију осиромашену и увелико неписмену, Велика Британија је напустила Индију дубоко подељену. Као резултат колонијалне политике “завади па владај”, дошло је до поделе на две државе – Пакистан и Индију. Пакистан је накнадно 1972. Још једном подељен, па је од такозваног Источног Пакистана настао Бангладеш. Неких 14 милиона људи је било расељено, што је била највећа миграција становништва у историји, а пола милиона је изгубило живот. Последице лоше поделе прате индијски подконтинент од 1947.године, тако да су и дан данас Индија и Пакистан у стању замрзнутог конфликта. Не треба посебно подсећати да су обе државе нуклеарне силе.
Ако оставимо на страну акутелне светске политчке игре, видећемо да су све оне условљене борбом за економску надмоћ. У последње време избија на површину борба Америке да сачува своју давно успостављену лидерску позицију кроз доминацију долара као светске резервне валуте. Индикативно је то што злато, после више од четири деценије, поново постаје главно средства плаћана у међународној размени.
Западне санкције против Русије ће ићи даље, без обзира попустио Владимир Путин у Украјини, или не. Све да у овом тренутку Русија врати Крим и обустави чак и хуманитарну помоћ Донбасу, санкције ће остати. Најбољи показатељ је недавни интервју барда светске дипломатије Хенрија Кисинџера угледном часопису „Натионал Интерест“, у коме он тврди да је крајњи циљ владе САД уништење Русије. Наравно ово зна и руско руководство.
Појам енергетска ефикасност значи употребу мање количине енергије (енергената) за обављање истог посла, односно функције (грејање, хлађење, осветљење). Шта заправо то значи и како постићи енергетску ефикасност?
Светска потрошња енергије се удвостручила од 1970. године до данас, а утростручиће се до 2030. године. Последица тога је да се залихе фосилних горива (нафта и гас) смањују, док ће цене енергената расти. Осим тога високе емисије угљен-диоксида (ЦО2) имају негативан утицај на климатске услове. Да би се обезбедила будућност тражи се енергетска ефикасност.
Енергија је ограничени ресурс, а човечанство није било спремно на прилагођавање природи, што је стално повећавало ниво коришћења енергије. Размишљања о рационалном енергетском понашању у области градитељства јавила су се пре него што су била наметнута енергетском кризом с почетка 70-их година прошлог века, а кроз развој нове научне дисциплине – енергетска ефикасност.
У првом тексту о енергентима (НАФТА КАО СРЕДСТВО ГЛОБАЛНЕ УТАКМИЦЕ) било је речи о производњи нафте и берзантском шпекулисању са ценама, као и последицама нове светске енергетске реалности. На листи највећих светских компанија – лидера у производњи, истраживању и трговини нафтом и њеним дериватима, међу првих пет остала је само једна англо-америчка компанија – Еxxон Мобиле. Ево како изгледа та листа: 1. Сауди Арамцо; 2. Газпром; 3. Натионал Ираниан Оил Цомпанy; 4. ЕxxонМобил; 5. Петро Цхина. Такмичарски настројена Русија преузела је примат на светском енергетском тржишту, а то наравно није остало без одговора. У првом плану нашли су се давно заборављени пројекти експлоатације уљних шкриљаца, чије се резерве ионако највеће у САД.
… издаја је део и сегмент политике. Да бисте успели, морате да лажете. Ако кажете оно што мислите, нико неће гласати за вас. То је оно што се десило у Аргентини, али много интезивније, суочимо се са тиме, док је Менем био на власти. Чак је и признао да је крио своје циљеве да би био изабран. Наравно, по мом мишљењу то је политички неетично, али то је реалност.
Антонио Кафијера (Antonio Francisco Cafiera), аргентински политичар, у документарном филму „Сећање на пљачку“ (Memorial Del Saqueo), iz 2004. godine, autora Pino Solanas.
Јасно и недвосмислено, издаја је врло ефективна. Издаја има феноменалну политичку моћ, управо зато што је издаја. Зато што је подмукла, пришуња вам се слеђа, без упозорења, тамо где је најмање очекујете. Другачије не би била издаја.
Ако питате аргентинско друштво да изаберу између Сан Мартина, нашег националног хероја, и Спајдермена, гласаће за Сан Мартина. Али ако треба да бирају између Спајдермена и Супермена, како кривити друштво за последице таквог избора?
Луис Брунати (Luis Brunatti), аргентински политичар, у документарном филму „Сећање на пљачку“
Производња нафте може бити одлучујући фактор у прекомпоновању глобалног распореда снага
Савремени ратови не воде се само тенковима, авионима, ракетама и војском, већ се противнику могу задати тешки ударци путем берзантског шпекулисања – другим речима економијом. Тако на пример производња нафте може бити одлучујући фактор у прекомпоновању глобалног распореда снага. Почетком године дошло је до наглог и неочекиваног пада цене сирове нафте на светском тришту. Шта то значи?
За последњих седам година САД су направиле пробој у области производње нафте из уљних шкриљаца. Американци су у 2004. добијали 111 хиљада барела дневно, а у 2011. години, захваљујући преради уљних шкриљаца, 553 хиљаде барела дневно. Као резултат тога, увоз сирове нафте у САД је пао на најнижи ниво за последњих 25 година.
Цео свет ће подржати најновији економски план Србије, саопштава самоуверено премијер Србије! А тај фамозни план у Србији нико никада није ни видео!
“Планом” се у овој земљи назива оно што је делегација ММФ-а, током свог новембарског боравка у Србији, издиктирала и тражила од владе Србије да спроведе!
А зашто је неопходно да цео свет подржава економски план Србије? Зар је могуће да свет нема паметнија посла, него да се бави нашим економским планом и његовим спровођењем?
Зашто, тај “наш” генијалан план, не обелоданимо у свим појединостима, тако да га као тако добар модел, могу користити и многе друге земље света, које имају економске проблеме!
Хоће ови нови на власти да управљају државом Србијом, и то сами, а јавно нам признају да немају квалитетне, стручне и поштене људе и кадрове, да управљају макар Епсом, Телекомом и Дунавом
Сељак из околине Пожеге
Министарка за државну управу и локалну самоуправу Кори Удовички агенцији Бета 14. октобра саопштила је да „у државној управи Србије нема вишка запослених у оној мери у којој се сматра“! Упитана да ли је тај вишак запослених 25 000, она је само рекла „да тачног броја нема“!
Ето прилике да вас нескромно и „бахато“ подсетим на један мој текст објављен пре скоро 8 месеци, и у којем сам то исто и ја закључио, бавећи се тим проблемом само једно поподне и вече, и то као потпуно некомпетентан за ту област, јер сам потпуно неук за економска и правна питања, зато што сам само обичан „доктор ветеринарских наука“, а не економиста или правник! За овакав закључак нашој стручно врло квалификованој министарки је требало знатно дуже! Зашто!?
У светлу велике економске кризе која потреса Грчку и еврозону, скоро неприметно је кроз медије прострујала вест да је у Пекингу основана Азијска Инфраструктурна Инвестициона Банка (АИИБ). Банка је осмишљена зарад ширења грађевинске експанзије широм Азије. Процењено је да у Азијском региону у овој деценији постоји инфраструктурни финансијски мањак од осам билиона долара, а АИИБ ће бити део решења за покривање тог мањка. Оно што је посебно занимљиво је да је Руска Федерација постала представник Азије (држава која је од вајкада неотуђиви део Европе) у новооснованом борду банке те да је постала трећи по величини играч у Кином предвођеном финансијском пројекту примивши 5,92 одсто гласачког удела, док су Кина и Индија стекла 20.06 одсто и 7,5 одсто респективно. Међу земљама оснивачима су и Француска, Велика Британија, Немачка, Аустралија (упркос противљењу владе САД).
