Шта то Курди чине или ко са Америма тикве сади о главу му се обију

Пише: Милош Здравковић

Последњи догађаји говоре да у Сирији може доћи до рата „сви против свих“, што може одложити решавање сиријске кризе. Курди су показали да ништа нису научили из своје прошлости. У тренутку када Асадове снаге бију одсудну битку за Алеп и будућност Сирије и када је тамо концентрисан главни део његове војске, напад Курда на град Хасака на североистоку Сирије изгледао је као забадање ножа у леђа Асаду. То су најжешћи окршаји владиних снага и Курда од почетка грађанског рата у тој земљи.

Око 35 милиона Курда живи у свету и сматра се да је то највећи народ без државе. Курдска политика је компликована и неусаглашена. После првог Заливског рата 1991. године настала је курдска аутономна зона у северном Ираку. Од 2003. године и америчке инвазије, ова зона је постала квази-суверен ентитет, са својим оружаним снагама, политичким системом и економским интересима. Са почетком Арапског пролећа и грађанских ратова у Сирији и Ираку, курдско питање је поново изашло на светлост дана. Иронично звучи да је у жижу светских збивања, питање независног Курдистана лансирала управо Турска, као један од главних покретача рата у Сирији, а која је вековима главни непријатељ курдског народа. Број Курда стално расте и сада незванично износи око 30 одсто становништва Турске. Разрешење Курдског питања је последњих 100 година од животне важности за очување турске државности.

Прочитај чланак

Либија између диктатуре и демократије

Пише: Милош Здравковић

Пуковник Гадафи је поражен крајем 2011. године, а његово убиство за међународну заједницу значило је и званични крај рата у тој земљи. То је било преузимање управе над институцијама и вредностима, али пре свега над нафтним пољима. Но, тек тада је почео прави рат

Од када је почела либијска револуција, већина медија Моамера ел Гадафија представљала је као злочинца и диктатора који је угњетавао сопствени народ. Истини за вољу и није баш нормално да неко влада једном државом 42 године. Данас знамо да није баш све било онако како је то приказивала западна медијска машина и да су нека достигнућа Гадафијеве владавине све време прећуткивана.

Иако западни медији и даље блате бившег либијског лидера Гадафија, оно што они не желе да се зна је да је ова афичка земља имала највећи животни стандард на овом континенту. Фанатични еврофили и атлантисти ће рећи да је то било лако због нафте. Данас „ослобођена“ Либија представља једну од база Исламске државе…

Пре доласка

Прочитај чланак

ОБРТ У СИРИЈИ: ПОМИРЕЊЕ ЕРДОГАНА И АСАДА !?

Пише: Милош Здравковић

За сада је циљ чишћење Сирије од џихадиста Исламске државе. Курди се у Сирији, Ираку и Турској сигурно неће смирити већ ће наставити да се боре за историјски Курдистан, а то ће значити или отварање турско-курдског сукоба или започињање дугих и мукотрпних преговора, што би за последицу имало прекрајање граница садашње Сирије, Ирака и вероватно Турске. Али о томе не одлучују ни Асад ни Ердоган нити Курди, већ светски лидери.

Да ли ће се у наредним месецима десити један занимљив, до скора незамислив преокрет. Реч је о спољној политици Турске државе која је безмало шокирала цео свет тежњом да покрене нормализацију односа са две донедавно „љуте непријатељске“ државе: Руском Федерацијом и Израелом. Пропали војни пуч, пропаст политике „нула проблема са суседима“ и позиције нула пријатеља у свету, као и са економском катастрофом у најави, у перспективи ће вероватно резултирати историјским мирењем два блискоисточна лидера. Турског председника Ердогана и сиријског лидера Башара ал Асада.

Прочитај чланак

Свет се мења !?

Пише: Милош Здравковић

Оно што се догодило случај је без преседана. Ствар је у политичком ефекту, а он је веома разоран. Један од важних кохезионих фактора Европске уније јесте слика о привлачној заједници у коју сви теже да уђу и из које нико не жели да изађе. Тако барем, пластично, еврофанатици покушавају да објасне нама, интелектуално слабијим особама, да европа нема алтернативу. Испадање из тог система једног од најважнијих и најутицајнијих елемената нарушава ионако нестабилну равнотежу гломазне структуре Европске уније.

У току кампање је страна која заступала „останак“ активно користила лик Владимира Путина у смислу да он тобоже сања о томе како Велика Британија напушта Европску унију, јер после тога ЕУ почиње да пуца по шавовима. Сама најава америчке председничке кампање подсећа на сличан сценарио. Руски цар, Владимир Путин, се моли свевишњем за победу Доналда Трампа.

Прочитај чланак

Крим је Русија, Косово је Србија

Интервју који је Драгана Трифковић дала руским медијима током посете Криму

Добар дан, Драгана. Драго ми је да вас видим, посебно овде, на Криму. Мислим да је ово веома симболично! Шта бисте могли да испричате о вашој посети? Шта сте успели да урадите, са ким сте се видели, о чему сте се договорили?

– Ово ми је прва посета Криму. Дошла сам као члан делегације Патриотског блока Србије који се састоји из две странке: Демократске странке Србије и „Двери“. Ми смо сада у званичној посети Криму. Иначе смо прва организација која је још прошле године издала важно саопштење у којем смо рекли да је Косово Србија, а Крим Русија. Нико осим нас није тако говорио. Сада смо хтели да дођемо и да нашом посетом дамо подршку повратку Крима у састав Русије. Други разлог је био да пренесемо информације о ситуацији у Србији и да даље радимо на развоју наших односа. Што се Србије тиче,  а то смо данас нагласили и у медијама, ситуација је јако тешка. Србија се већ 15 година налази у  процесу европских интеграција који је довео до погоршања ситуације у Србији, у политичком и економском погледу. Сматрамо да су те интеграције јако штетне и да их треба прекинути. Од Русије смо пре свега тражили подршку: наиме, од администрацији Крима смо тражили да подрже наш захтев за референдум у Србији. Кампању смо почели овде, на Криму, што је симболично. На референдуму народ треба да се изјасни да ли је за европске интеграције уз услов да се одрекне Косова и Метохије. Наша власт не жели да организује такав референдум јер се боји исхода. А ми сматрамо да ништа не може да се ради на силу и да мора да се поштује воља народа. По последњим истраживањима, 78% становништва у Србији је за стратешку сарадњу између Србије и Русије. А парадоксално је то да ми немамо ниједну политичку странку у српском парламенту која се залаже за  ту стратешку сарадњу.

Прочитај чланак

Крај Вучићевог апсолутизма

Интервју Драгане Трифковић за Рестарт магазин

О најновијим дешавањима поводом избора у Србији, тврдњама опозиције да су изборе обележиле бројне неправилности, изјавама власти да опозицију штити амерички амбасадор, правцима решавања садашње политичке кризе и другим темама разговарамо са Драганом Трифковић, чланом Председништва ДСС, кандидатом за народног посланика на листи коалиције ДСС-Двери и директором Центра за геостратешке студије.

Прочитај чланак

„Успење“ Ане Брнабић и њеног претече Лазара Крстића у операцији „промене свести“ Србије

Пише: Миланко Шеклер

Покушај да се такозваној небеској Србији (или боље рећи миту о њој) зада снажан и по могућству одлучујући и завршни ударац, од кога се она не би могла више никада опоравити, завршио се на потпуно невероватан и неочекиван начин и то, како за саме њене реализаторе-експериментаторе, тако и за нас огледне куниће на којима је све то покушано да се изведе. Успењем Ане Брнабић и њеног претече Лазара Крстића само је, јасније него икада до сада, крајем прошлог и почетком овог века, указано на кал и блато које тренутно прекрива овоземаљску Србију. То бездушје и бесмисао посрнуле и залутале овоземаљске Србије, у којој данас сви битишемо како и колико можемо, васрсло је небеску Србију и подарило јој моћ већу него икада до сада. Цинизам је да нам је тек голо и сирово зло показало прави смисао и значај истине, правде и добра и то боље и јасније него што су нам то поручивали сви наши славни и преци и свеци!

Прочитај чланак

СРЕБРЕНИЦА ДАН ПОСЛЕ

Пише: Милош Здравковић

 

Спроводећи „лажну хомогенизацију народа“, „политичари од каријере“ годинама профитирају на отвореним сребреничким ранама. Као и сваке године и овогодишња комеморација у Поточарима, 11. јула, неће проћи без политизације. У недостатку могућности да се народу понуди боља будућност, отварају се старе ране, прекопава се по гробовима , броје се жртве са обе стране (далеко од тога да их треба заборавити) и народу, свако свом националном корпусу нуди „нову наду“ за прекомпоновање Дејтонског мировног процеса, по „националним афинитетима“.

Сребреница је годинама разапета између четири (две) стране исте трагедије. Прво Бошњаци преброје своје жртве, као да српске нису ни постојале, онда Срби оплакују своје, оправдавајући притом зверства којих је било и са њихове стране, а у суштини су с једне они којима је крвави рат обележио цео живот и који данас тешко живе у том граду, а с друге, разни политички кругови који сваки 11. јул виде као прилику да политички уновче све оно што обележавање злочина са собом носи.

 

Прочитај чланак

ДА ЛИ ЈЕ РАСПАД СССР ОМОГУЋИО УСПОН РУСИЈЕ?

Пише: Милош Здравковић

Кажу да историју пишу победници. Зато би одговор на питање да ли је распад СССР био дефинитивни геополитички пораз Русије требо да дају они који владају, креирају уџбенике, или пишу историју. Чињеница је да се „хладни рат“ окончао поразом совјетског система, нема спора. Наравно, свако има право на своју верзију историје, па није чудно што „западни поглед“ на ту епоху истиче тај тријумфалистички приступ, попут Френсиса Фукујаме који рекао да је то крај историје. Али ако ствари погледамо из друге (руске) перспективе, видећемо да тај крах система није био и крај само Русије, већ само једна лоша фаза, из које произилази данашњи положај ове државе.

Живети 20 и кусур година без присуства једне од суперсила, односно без глобалног утицаја једне велике земље – довољно је дуг историјски период да се сагледа оно што до сада није било могуће. Председник Русије Владимир Путин је тај период у коме се његова земља нашла назвао „највећом геополитичком катастрофом двадесетог века“.

Прочитај чланак

Ко је Скот, а ко олош у Србији или може бити само један

Пише: Миланко Шеклер

Нема сигурнијег начина да будете успешан руководилац, и да допринесете развоју и напретку своје организације (без обзира да ли је приватна или државна), и на крају крајева и успеху и развоју своје сопствене државе, од тога да у њу увек доводите и запошљавате, оне који морају обавезно да испуњавају пре свега један основни критеријум: а то је да морају да буду бољи од вас, као руководиоца!

Да, драги моји, доводите у вашу организацију увек боље од себе, и нема глава да вас боли! Уз неопходно неговање јавног изношења мишљења и културе дијалога, уз непрестану размену идеја и стварања атомсефере витешки здравог и спортског такмичарског дух, створиће се, „сама од себе“, организација која ће моћи да одговори адекватно на сваки изазов. Наравно, подразумева се, да је и сам руководилац такве будућеуспешне  организације, морао бити изабран по тим истим критеријумима, односно, да је образован, стручан, интелигентан и да је своју способност већ доказао на предходним нижим позицијама, на којима је стекао неопходно искуство. И сам сам се у животу водио таквим јасним и простим критеријумом, и недвосмислено се уверио, да је то заиста једини прави рецепт за сигуран успех, било приватне организације, било државне институције: примати интелигентније, образованије, стручније и способније од себе (као руководиоца), или макар боље у већини од оних набројаних критеријума.

Прочитај чланак