Предраг Аранђеловић: „Друг Марко” – Удба, наша судба
„Убили сте нам једног Слободана, другог вам не дамо!”, била је једна од парола из времена „догађања народа” и уздизања Слободана Милошевића до висина које су његова супруга и он сами видели кроз једини узор: „Сад се знаде ко је нови Тито, Слободане име поносито.” Да не будемо потпуно непоштени, то је било само једно крило којим се махало да би пожаревачки брачни пар испунио своје снове прожете дубоком патологијом. Друго су, очигледно, смислили људи блиски њима и добро награђени пропагандисти, задужени за рехабилитацију и разраду сломљеног националног крила и злоупотребу жеље Срба да после полувековне идентитетске пригушености продишу својим плућима. Брачни пар није имао капацитета за то, нити могао из себе, из свог искуства да црпи снагу за потиснута национална питања Срба заробљених у идеолошки и југословенски оквир. Са те стране се певало: „Ко то синоћ кроз Тополу прође, чини ми се да је Карађорђе. Није Ђорђе, не може да дође, он је Слобу послао народу.”
