Геополитика и политика

By Dr. Vladislav B. Sotirovic

At the very beginning, it must be noticed that before the outbreak of WWI in the summer of 1914 it was not both either Poland or Ukraine as the state on the political map of Europe. Poland was considered a historical region while Ukraine was a geographical one. Poland was divided at the end of the 18^th century between three powerful neighbors – the Kingdom of Prussia, the Habsburg Empire, and the Russian Empire while the present-day territory of Ukraine between the Habsburg Monarchy (Austria, Austria-Hungary) which took its western part including Lvov (Lemberg/Lwów) and the Russian Empire possessing its eastern and central portions including Kiev. However, the biggest portions of historical Poland and geographic Ukraine were governed by Russia from 1795 up to 1917.

Пише: Милош Здравковић

Ердоган је „измислио“ верски ауторитаризам. Иако је овај модел владања постојао од вајкада Ердоган је први демократски изабрани председник (премијер) који је тај начин владања имплементирао у једној уређеној и на правима регулисаној држави. Од тада његов модел владавине, унапређен са популизмом копирали су лидери бројних држава, ипак Ердоган остаје његов најбољи практичар.

By Dr. Vladislav B. Sotirovic

In broad terms, the national interest refers to the goals of foreign politics, objectives, or policy preferences that benefit a nation or society as a whole. That is the foreign policy equivalent of the public interest. However, the concept of national interest is practically vague and contested. The concept is most widely used by realist theorists, for whom it is defined by the structural implications of the anarchy in IR and, therefore, the concept of national interest is closely linked to national security, survival, and the pursuit of power.

Интервју је објављен у штампаном издању zurzeit.at

Србија не подржава санкције ЕУ Русији. Колико је јак притисак Брисела, посебно зато што су у току приступни преговори са Србијом?

Важно је напоменути да санкције ка Русији постоје, само оне нису формалне. Ево једног сликовитог примера. Када је 2014. године ЕУ увела санкције Русији због Крима, Србија је добила шансу да повећа извоз на руско тржиште. Међутим, Александар Вучић је прихватио захтев Брисела да то не чини и тако ми нисмо искористили шансу да развијемо своју домаћу привреду, већ и даље из свог буџета финансирамо стране „инвеститоре“.

Информативна служба Народног покрета Срба са Косова и Метохије „Отаџбина“

Америчка представница у Савету безбедности је изјавила да је постигнути споразум у виду француско-немачког предлога између Републике Србије и њене јужне покрајине историјски и да изазива посебну благодарност Сједињених Америчких Држава. Оваква изјава умногоме ће да кандидује Александра Вучића и Аљбина Куртија за добијање Нобелове награде за мир.

By Dr. Vladislav B. Sotirovic

The long-term crisis in the relations between the Russian Federation and Ukraine entered its final – war phase on February 24^th, 2022. The official reactions to the latest dramatic events in East Europe, which come from the Westerners, including the most important overseas Western political address, are usually dominated by two phrases: „flagrant violation of international public law“ and „violation of the territorial integrity of an internationally recognized state“. The perpetrator of the acts is, of course, Russia, and, as it is claimed, the innocent victim is neighboring Ukraine. However, the same Westerners do not want to see either flagrant violations by the Kiev regime of human rights in the Donbass Region since 2014 onward or flagrant violations of international public law and territorial integrity of the internationally recognized state in the case of the Balkans (Yugoslavia) in the 1990s.

Преносимо са сајта: geopolitikamagazin.com

Погранични редут или шанац још од Петра Великог, чак и од Ивана Грозног, српски пукови у време царице Јелисавете од Бахмута 1753. сачињавају седиште Славјано-Сербије. Бахмут, који већ почиње да се назива новим Стаљинградом, могао би бити својеврсна метафора руско-српских односа кроз историју.

Who is guilty of the war?

This war is known as the Fourth Arab-Israeli War or by Arabs as the October War. It was the last great direct clash between Arab nations and Israel.[i] The results of the war, as well, influenced the process of radicalization of the PLO. This conflict is usually known as the Yom Kippur War and less known as the Ramadan War. It was according to chronological order, the fourth major military conflict between the Arab nations and Zionist Israel since the establishment of Israel in May 1948. The 1973 Yom Kippur War was between Israel (with US weapons and material assistance) and the combined forces of Syria and Egypt (armed by Soviet weapons). The war started without a formal declaration and Syria and Egypt have been fighting to recover their territories lost to Israel in the previous 1967 Israeli-Arab War.

Изјава министра спољних послова Србије да ће из разлога што се не формира ЗСО стање вратити на предбриселски стадијум је још једна у низу превара и обмана актуелног режима.

Вратити на старо тешко да ће моћи. Београд је предао посебан телефонски број Приштини. А такође и дозволио, зато што по инструкцији Александра Вучића Дивац није гласао против учешћа Косова у Међународном олимипијском комитету, да самопроглашена држава постане чланица свих међународних спортских организација. Исти режим је утврдио тзв. интегрисану границу између јужне српске покрајине и централне Србије, што се опет тешко враћа на првобитно стање. Једноставно казано, Београд тј. режим Александра Вучића демонтирао је институције српске државе у јужној српској покрајини а да заузврат ништа није добио.