Геополитика и политика

Пише: Драгана Трифковић, директор Центра за геостратешке студије

Крајем прошле године председник Руске Федерације је одржао традиционалну годишњу конференцију за новинаре, на којој је четири и по сата стрпљиво одговарао на новинарска питања. С обзиром на међународне околности, било је много тема за дискусију.

Свеукупни досадашњи светски друштвено-историјски развој нам је показао неколико закономерности, без обзира на све неравномерности и турбуленције којима је био праћен. Још на студијама су нас, без обзира на још увек ровито пост-титовско стање, учили да је једини прави пут друштвено-историјског развоја еволуција, а не револуција, са свим својим проблемима и нелогичностима које неминовно носи са собом. Залуђенички сам се затим дуго, у својој магистарској тези, бавио другом закономерношћу, односно немогућношћу и нереалношћу прескакања фаза друштвеног развоја (робовласништво, феудализам, капитализам, социјализам), а које, по правилу доносе неминовни реверзибилан процес, односно повратак на ранију фазу. Базирао сам се на, тада врло популарним, земљама у развоју, мада се касније ова закономерност потврдила, не само код нас, већ и код развијених, у том периоду, социјалистичких земаља. Паралелно са овом тезом био сам преокупиран и врло изазовним процесом конвергенције, односно прожимањем, фазом друштвено-историјског развоја, која се касније показала као још једна од важних законитости овог процеса. Са сетом смо, наравно ми старији, тих осамдесетих и деведесетих година прошлог века могли да пропратимо тужни крах тадашњег социјализма, који се највише огледао на економском пољу, те блиставу победу западног капитализма, па смо се питали где смо то погрешили, упорно следећи Маркса.

Пише: Милош Здравковић

Када би Срби заиста пристали на класичну грађанску државу, перијанице “Друге Србије” би се прве бориле против ње. Њима је пуно ближа она која се може ишчитати из речи палестинскога вође Јасера Арафата који је једном приликом бошњачком лидеру Алији Изетбеговићу рекао: „Узми, Алија, па макар била као авлија.“ (Буквални превод Фахрудина Радончића, власника Дневног Аваза)

У Москви је 31. марта одржан округли сто на тему „Косовска криза: да ли је могуће решење?“
Организатори округлог стола били су: Координационо веће некомерцијалних организација Русије и Центар за геостратешка истраживања (Србија)

На Дан руске науке 8. фебруара, у брјанском огранку Академије при председнику РФ (РАНХиГС) почео је Фестивал науке – 2021. У оквиру фестивала организују се отворена предавања, састанци, округли столови и други догађаји. Међу њима – серија предавања познатог српског политиколога, директора Центра за геостратешке студије (Београд) Драгане Трифковић. Предавања су одржана 22-24. марта.

Интервју Драгане Трифковић, директора Центра за геостратешке студије за Baltnews

• 2018 године сте посетили Крим као члан комисије иностраних посматрача. Да ли је то био ваш први долазак на полуострво? Ако није, да ли сте осетили неке промене од када је Крим у саставу Руске Федерације?

На Криму сам први пут боравила 2015. године у делегацији Демократске странке Србије и партије Двери, која се том приликом састала са руководством Републике Крим. Након тога сам сваке године посећивала Крим где сам учествовала у раду многобројних форума и конференција. Последњих година од реинтеграције Крима у састав РФ, на Криму су се одвијале веома динамичне дипломатске активности усмерене ка развоју међународне сарадње.

Некоторое время назад президент Сербии Александр Вучич провёл встречу с посредником ЕС в переговорах сербских властей с косовскими сепаратистами Мирославом Лайчаком, по итогам которой заявил, что Запад ждёт от Сербии признания Косово. То есть Белграду, по-видимому, уже не удастся «съехать» на полумерах, которые подразумевают фактическую легализацию независимости южного сербского края при отсутствии её формального признания. ЕС и новая администрация США явно не в восторге от ухищрений сербских властей, всерьёз надеющихся получить в обмен на признание Косово что-то хоть сколько-нибудь существенное, даже если речь идёт буквально о нескольких населённых сербами деревнях. Сербия должна признать Косово безо всяких условий. Неоднократные заявления Вучича, согласно которым в результате сдачи региона «недовольными должны остаться обе стороны», не встречают сочувствия у американских и западноевропейских партнёров президента Сербии. США и ЕС явно считают, что «недовольными» должны остаться только сербы, и никто другой.

Пре извесног времена председник Србије Александар Вучић састао се са посредником Европске уније у преговорима српских власти и косовских сепаратиста Мирославом Лајчаком, после којих је изјавио да Запад од Србије очекује да призна Косово. Тачније, Београду изгледа више не полази за руком да се „вади“ на полумере које подразумевају фактичку легализацију независности јужне српске покрајине уз одсуство њеног формалног признања. ЕУ и нова америчка администрација очигледно нису одушевљене домишљатошћу српских власти, које су се озбиљно надале да ће за признање Косова добити бар нешто суштинско, макар неколико српских села. Србија треба да призна Косово без било каквих услова. Вучићеве узастопне изјаве о томе да после предаје покрајине „незадовољне треба да остану обе стране“ не изазивају саосећање код америчких и западноевропских партнера српског председника. САД и ЕУ очигледно сматрају да „незадовољним“ треба да остану само Срби и нико више.

 Чувени антикомунистички дисидент из Улциња, Каплан Буровић осуђен је на 20 година затвора зато што је у свом роману направио алузију на албанског диктатора Енвера Хоџу. Због поеме „Бојана“, Буровић је робијао и у Титовом затвору. Шверцерски режим Мила Ђукановића се сличним методама обрачунавао са интелектуалцима. Године 2018. забрањен је улаз у Црну Гору академику Матији Бећковићу, историчарима Антићу и Раковићу, као и аутору овог текста. Председник Србије Вучић није стао у заштиту својих држављана. Осим конференције за штампу, он није ништа предузео. Ђукановићев режим, охрабрен таквом (не)реакцијом, у стилу свог главног идеолога Бебе Поповића (који је 2003. забранио лист „Дан“ у Србији), забрањује улаз чак и музичарима из Београдског синдиката и Владу Георгијеву.