Президент Сербии Александр Вучич сначала удушил все свободные голоса в Сербии, а потом подумал, что этого же он сможет добиться и в России. Почему ему так важно, чтобы в России не появилась критика его политики? По той простой причине, что его электорат прорусский и он не может позволить себе потерять поддержку России. С другой стороны, он уверен, что ему удалось убедить русских в том, что он их большой друг.

Пише: Драгана Трифковић

С обзиром на то да је Александар Вучић готово успео да угуши сваки слободан глас у Србији, умислио је да је толико моћан да може исто то да спроведе и у Русији.

Због чега му је битно да до Русије не стигне никаква критика његовој политици?

Пише: Милош Здравковић

Сједињене Америчке Државе сада су највећа енергетска веле сила било где у свету, рекао је бивши амерички председник Доналд Трамп и био је управу. Огромна запремина угљоводоника коју су као такве амерички нафташи ослободили из шкриљаца испод Мидланда даје супстанцу његовом хвалисању. Током последње деценије, америчка производња нафте се више него удвостручила, а производња гаса повећала се за преко 50 %. Америка је сада највећи светски произвођач оба горива.

Пише: Модест Колеров

Једном приликом сам се обрео у малој српској цркви, баш испред олтара, када је у цркву ушао разред локалне школе на обичан час веронауке. Тако сам ја, хтео – не хтео, чуо целу дечију молитву у којој је више пута било поновљено: „За Србију, за Русију и друге православне земље“.

И ако је наша Домовина Русија данас жива, то није само због крви, рада, страдња и подвига нашег народа, већ и због те српске молитве. И не само молитве: 1941. године херојски отпор Југославије против Хилтера помогао је СССР да истраје у тој ужасној години и нашој земљи да преживи, а читавом нашем народу да не падне као жртва фашистичког геноцида.

Пише: Ростислав Ишченко

Говор Владимира Путина, одржан у „он лајн“ формату на годишњем форуму у Давосу, већ се активно упоређује са његовим говором у Минхену 2007. године.

Хтели то, или не, постоји нешто заједничко. Отприлике исто заједничко као и између Стаљинове „Браћо и сестре!“ 1941. и здравице „Великом руском народу!“ 1945. године.

Пише: Модест Колеров

Проблем српске покрајине Косово традиционално се разматра са два међусобно опречна становништа: са станивишта српских патриота, који поричу сепаратизам, и са становништа Запада, председника Вучића и његових обожавалаца у Москви и московских кабинетних теоретичара спољне политике. Они се залажу за споразум са Косовом по сваку цену, чак по цену признања његове независности од стране Београда, по цену антисрпског апартхејда. Српско становништво покрајине се смањује, његова острвца се налазе у изолацији. 90% албнаског становништва покрајине залаже се за независност у односу на Србију.

Пише: Милош Здравковић

Иако Сједињење Америчке Државе протеклих месеци упорно упозоравају „Слободну“ Европу на „опасни и малигни“ руски гас и на исте такве енергетске пројекте који ће само додатно повећати њену зависност од Русије, од газде у Кремљу, указујући на европску потребу његове замене увоза са „провереним“ и „савезничким“ америчким или неким недефинисаним течним нафтним гасом (другим речима, потреба је владе у Вашингтону да повећа свеукупну европску зависност од САД, јер она више не би била само војне и безбедносне природе, већ и енергетске), ипак из света енергетике стижу врло занимљиве вести, које демантују америчка (наравно и НВО упозорења, није Европа битно другачија од Србије) а учестале и отворене претње (попут оне усмерене на готово завршени гасовод „Северни ток 2“) о опасности енергетске сарадње са Москвом.

Саопштење Народног покрета Срба са Косова и Метохије „Отаџбина“

Вакцинација Срба у јужној српској покрајини у пуној мери показује све размере националне издаје председника Србије, иначе главног тајкуна Републике, Александра Вучића.

Владимир Тодић за Пресс24: “Бугарска не разуме југословенско искуство Македонаца”

Владимир Тодић је један од најпознатијих доктора историјских наука, који је велики познавалац савремене балканске историје. Његов научно-историјски ангажман повезан је са проучавањем бројних архива балканских земаља и из ове перспективе чини га одличним саговорником на тему македонско-бугарских односа. Пре више од 30 година служио је војни рок у Југословенској народној армији у Македонији, у Куманову и Струмици и, како каже, има личну историју.