Ирански Институт Ибн Сина из Сарајева је организовао интернет конференцију под називом: Залазак сунца и појава велесила у међународном поретку.
На конференцији су учествовали: Златко Диздаревић, са темом – Блиски Исток: изазови и отпори; др. Емир Хаџикадунић – Ривалство Кине и САД-а; Осман Софтић – Америка и екстремне исламистичке групе и др. Казем Зогхи Барани – Америчка геополитика на Блиском истоку.
Кренула бих од протеклих америчких избора који говоре о томе да та демократија, којој су били привржени сви који су гледали ка Западу, није баш идеална како су је представљали.
Заправо, ови протекли избори у Америци су показали да је изборни амерички систем склон корупцији и уколико проанализирамо читав изборни процес и оно што се дешавало после затварања бирачких места, то говори у прилог да систем у Америци није баш идеалан, а знамо да су САД протеклих деценија желеле да имплементирају тај свој систем готово свуда у свету. Што се тиче демократа и Бајдена, мислим да ће одлучујућу улогу имати кандидат за потпредседника Камала, која је иначе кадар Барака Обаме и у том смислу можемо да очекујемо једну благу промену на Блиском истоку. Мислим да нова демократска власт неће водити толико изражену антииранску политику, какву смо могли да видимо код Трампа, а такође Кина неће бити главни непријатељ, већ ће бити пребачен већи фокус на Русију. Може се очекивати након неких шест месеци од конституисања власти, када се она учвсти, отпочињање неких нових сукоба, пре свега сукоба на границама Русије где је циљ Америке да ангажују Русију и да је на тај начин исцрпљују што одговара интересима САД.
Што се тиче Кине, демократе имају мало блажи поглед према Кини у односу на републиканце и Доналда Трампа, који је Кинезе сматрао главном опасношћу. Мислим да ће и ту доћи до благе промене. У сваком случају, оно што је најбитније јесу економска питања, а с обзиром на то да је епидемија коронавируса највише погодила економију. Ми знамо да је 2008. започета економска криза на Западу, пре свега у САД која се затим прелила и на Европску унију. Међутим, та економска криза до дан данас није решена, она још увек постоји и ова пандемија корона вируса је само подстакла још више постојеће проблеме. Тако, сматрам да ће тек на пролеће и у току следеће године економија бити тема број један. Нисам сигурна да Запад има одговор на економска питања, економске проблеме с којима се цели свет сусреће, јер заправо Запад диктира економска правила. Питање је какве ће мере они предложити, али може доћи до проблема ако мере буду војне, односно да Американци кроз неке нове ратове покушају да реше економске проблеме. Уз слоган: „No war no money“.
Што се тиче Балкана, мислим да ни са Доналдом Трампом није било велике промене у политици, осим промене у реторици. Он није отворене критиковао српску страну како су то раније демократе радиле, међутим, оно што је суштина, он је наставио исту политику. Спољно-политичка платформа САД-а се не мења без обзира који председник долази на власт. Она може да се промени једино у складу са околностима које је терају на промену, које могу да изазову неке промене. Због тога Доналд Трамп је, такође подржавао исти курс који је заузела Демократска странка а то је што се тиче Србије најважније питање, питање Косова и Mетохије. Он је желео да реши, како они називају, тај косовски проблем, то је заправо проблем који су Aмериканци и креирали желећи да одвоје територију Косова и Метохије од Србије и да направе једну квази државу коју би они потпуно контролисали и која би служила за њихове циљеве. На крају, рећи ћу да 2021. година ће, вероватно, бити изузетно тешка и да ћемо наставити да се боримо са проблемима са којима смо суочени. Не може се очекивати стабилизација у наредној години, има ћемо економске проблеме које ћемо морати да решавамо, врло је могуће да дође до нове дестабилизације и конфликата.
25. Новембар 2020.
