Геополитика и политика

Драгана Трифковић: Неопходно је да се изгради нови међународни правни систем, јер постојеће институције не обављају своју функцију

У Москви је 11. марта  у Међународном мултимедијалном прес центру МИА-а „Русија данас“ одржана конференција за новинаре о оснивању Међународног народног трибунала за Украјину.

На конференцији су учествовали:
— директор Фонда за проучавање проблема демократије, члан Друштвене палате Руске Федерације, председник Међународног трибунала за Украјину Максим ГРИГОРИЕВ;
— директор Московског бироа за људска права Александар БРОД;
— друштвени активиста Елена Брансон (САД);
— новинарка Ева БАРЛЕТ (Канада);
— председник Управног одбора НВО „Меморијал: Нећемо заборавити, нећемо опростити!“, коаутор књиге „Погубљено детињство Донбаса“ Ана СОРОКА (ЛНР);
— правник, професор Карин БЕШЕ-ГОЛОВКО (Француска);
— шеф катедре политичких наука Доњецког националног универзитета Артем БОБРОВСКИ (ДНР);
— политички аналитичар Ендру КОРИБКО (САД);
— новинар Николас ШАРАС (Француска);
— друштвени активиста Валериј ДВОЈНИКОВ (Белгија);
— директор Центра за геостратешке студије Драгана ТРИФКОВИЋ (Србија);
— политиколог Владимир ГУЈАНИЧИЋ (Србија);
– председница Удружења „Деца рата“ Елена АЛЕКСАНДРОВА (Шпанија).

Снимак целе КЗН можете погледати на следећем линку: http://pressmia.ru/pressclub/20220311/953561866.html

Драгана Трифковић, директор Центра за геостратешке студије, изнела је на конференцији следеће предлоге:

„Иако се формално постојеће међународне институције заснивају на вредностима као што су слобода, демократија, људско достојанство, владавина права и поштовање људских права, пракса показује да такве вредности не да нису темељ, већ суштински нису ни предмет интереса ових институција. Неко може да помисли да су ово тешке рече, али из личног искуства тврдим да сасвим одговарају истини.

Много је примера да се заправо подржавају и подстичу кршења људских права и деградација општих моралних и људских вредности у складу са интересима западних политичких центара моћи.

Пошто сам из Србије, наравно напоменућу да је НАТО коалиција 1999. године бомбардовала српске цивиле, болнице, школе, мостове и цркве, 78 дана уз примену забрањених касетних и уранијумских бомби. Ова војна агресија отпочела је без одобрења Савета безбедности УН. Алиби за војну агресију против Србије биле су оптужбе за наводно кршење људских права и прогон Албанаца на Косову и Метохији. Тачни разлог ове војне операције био је  изградња највеће америчке војне базе у Европи- Бондстил, која се налази на окупираној територији јужне српске покрајине.

Немачки документарни филм «Лажима је почело» разоткрива детаље специјалне операције Рачак као и позадину до тада невиђених  медијских манипулација. Жртве су проглашене кривцима, а прави кривци су ослобођени одговорности.

2011. године Савет Европе је усвојио извештај Дика Мартија о трговини људским органима на Косову и Метохији, где су Албанци киднаповали Србе ради трговине људским органима. До данас нико није одговарао за те злочине, а истрага је обустављена.

На Косову и Метохији од доласка међународних снага које контролишу ову територију, изгнано је преко 250 хиљада Срба, свакодневно се врши насиље над Србима и њиховом имовином. Неколико пута сам се и лично по том питању обраћала г-ђи Дуњи Мијатовић, комесару за људска права при Савету Европе, никакве реакције није било.

Садашња ситуација у којој се налази руско становништво ван граница Руске Федерације, сасвим одговара истим моделима насиља које се спроводи од деведесетих година над српским становништвом.

Медијска сатанизација, лажне оптужбе против Русије и анти-руска хистерија која је завладала у западним земљама, гора је од атмосфере у берлинским пивницама тридесетих година прошлог века. Неколико пута сам посетила Донбас 2014. и 2015. године и разговарала са становништвом. Њима није било јасно због чега их гађа ракетама војска земље чији су грађани. На те злочине над руским становништвом нико са Запада није реаговао. Због тога је војна операција денацификације и демилитаризације Украјине остала једино могуће решење проблема у Украјини.

Сада остаје нерешен проблем одговорности за почињене злочине, укључујући и оне које се тичу наоружавања неонацистичких батаљона, изградње биолошких лабораторија и сл. Поред Украјине, треба споменути и Ирак, Сирију, Либију, бившу Југославију, Авганистан, Јемен као и све друге земље на чијим територијама се крше људска права.

Сматрам да је перманентно кршења Универзалне декларације о људским правима УН, као и међународног права, од стране западних земаља више него очигледно и да постојеће међународне институције не испуњавају своју функцију. Русија као земља која се чврсто залаже за поштовање међународног права, треба да окупи истомишљенике из целог света и да заједно са њима ради на изградњи новог међународног правног система“.

19. март 2022.

author-avatar

About Центар за геостратешке студије

ЦЕНТАР ЗА ГЕОСТРАТЕШКЕ СТУДИЈЕ је невладино и непрофитно удружење, основано у Београду на оснивачкој скупштини одржаној дана 28.02.2014., у складу са одредбама чл.11. и 12. Закона о удружењима (»Службени лист РС«, бр.51/09). на неодређено време, ради остваривања циљева у области научног истраживање геостратешких односа и израде стратешких докумената, анализа и истраживања. Удружење развија и подржава пројекте и активности које су усмерене ка државним и националним интересима Србије, има својство правног лица и уписано је у регистар у складу са Законом. Мисија Центра за геостратешке студије гласи: „Градимо будућност, јер Србија то заслужује: Вредности које заступамо утврђене су кроз нашу историју, културу и традицију. Ми се држимо тога да без прошлости нема ни будућности. Из тог разлога да бисмо градили будућност морамо да знамо нашу прошлост и да негујемо нашу традицију. Праве вредности су увек утемељене, а будућност се без тог темеља не може градити у добром смеру. У времену преломних геополитичких промена, од кључне важности је да направимо мудар избор и донесемо правилне одлуке. По страни треба оставити све наметнуте и искривљене идеје и вештачке нагоне. Чврсто верујемо у то да Србија има довољно квалитета и потенцијала да без обзира на претње и ограничења, сама определи своју будућност. Ми смо посвећени српском становишту и праву да сами одлучујемо о својој будућности, при том имајући у виду чињеницу да је историјски гледано било много изазова, претњи и опасности које смо савладали “. Визија: Центар за геостратешке студије тежи томе да постане једна од водећих светских организација у домену геополитике. Такође, жели да се позиционира као домаћи бренд. Настојаћемо да заинтересујемо јавност у Србији за међународне теме и окупимо све оне који су заинтересовани за заштиту државних и националних интереса, јачање суверенитета, очување териотријалног интегритета, очување традиционалних вредности, јачање институција и владавине права. Деловаћемо у правцу проналажења истомишљеника, како у домаћој тако и у светској јавности. Усресредићемо се на регионалну сарадњу и повезивање сродних НВО организација, како на регионалном тако и на међународном нивоу. Покренућемо пројекте на међународном нивоу за подршку репозиционирања Србије и очувања територијалног интегритета. У сарадњи са медијским кућама реализоваћемо пројекте који су усресређени на ове циљеве. Организоваћемо едукацију заинтересоване јавности кроз конференције, округле столове и семинаре. Настојаћемо да пронађемо модел за развој организације који би омогућио и финасирање активности Центра. Изградимо будућност заједно: Уколико сте заинтересовани да сарађујете са нама, или да помогнете рад Центра за геостратешке студије, молимо вас да нас контактирате путем електронске поште: center@geostrategy.rs

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *